Народно благостање
29. јануар 1938.
ми већи, него у претходној години. Максимум оптицаја У 1937 г. био је 6,8 милијарди према 6,2 милијарде, а мини:
мум 5,96 милијарди према 5,89 милијарди драхми. Златна
подлога повећала се у току 1937 г. за округло 18 мил. драхми на 108 мил. драхми на дан 31 децембра 1937 г. Од тога треба одбити, по изјави гувернера 8 мил. драхми којн су потребни за службу зајмова, тако да чист прираст износи 10 мил. Овај износ претставља противредност 40% номинала купона, колико се има плаћати по споразуму од 1936 г. У јулу 1937 г. предвиђено је споразумом повећање квоте трансфера на 50%, у годинама 1937 и 1938, тако да ће потреба за златом у идућим годинама постати већа.
— Прва хрватска штедионица исплаћиваће од 26 о.
м. старе улоге кејн на дан 23 априла нису били већи од 5.000 дин,
"—- Управни одбор Генералне банке за трговину и индустрију у Београду продао је све акције банчине ин-
дустријалцу Јосипу Чуљковићу. Пре него што је та тран-
=
сакција извршена , снинжена је главница са 5 мил, на 3 мил. а номинала акцији са 500 на 300 дин. Купац је платио по акцији 280 днн. Имовно стање банке је после иззршене санације потпуно здраво, Ако се та куповина посматра са пословног гледишта, по банку је боље да су акције прешле у друге руке. Стари акционари били су
| рентијери, хоји нису више хтели да раде. Нови поседник
акција, насупрот томе, врло је агилан трговац ин индустријалац, о чему сведоче његови већ постигнути успеси.
— G. d-r Šaht je u časopisu Akademije nemačkog prava napisao članak o problemu međunarodnog monetarnog sistema. Kao uslov za trainije regulisanie međunarodnih monetarnih odnosa, Šaht smatra rešenje opštih privrednih odnosa do čega se može doći pre svega ukidanjem političkog i ekonomskog duha Versaiskog ugovora, rašćišćavanjem međunarodnog stania dugova, rešenjem pitanja sirovina, ukidanjem svih ograničenja u svetskoj trgovini i napuštanjem devalvacija. Osnov budućeg monetarnog sistema biće i dalje zlato. Indeksno Važenje ne dolazi u oDzir jer se još nije uspelo za monetarne svrhe izraditi upotreblijvi indeks cena. Jednako opadaju bimetalizam i srebreno važenje.
= Писали смо у задњем броју о повећању. куртаже на америчким берзама. Према последњим вестима куртажа се већ повисила са дејством од 3 јануара а да се није ни чекало на предложену анкетну комисију.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Остварени државни приходи од априла до депембра 1937 год. били су за 702 милиона динара већи од буџетског предвиђања. На фискалне приходе отпада 572,8 милиона динара од чега на непосредне порезе 340,3 милиона или 60%.
— Крагујевачка градска општина одлучила је да
"укине све трошарине и пијачевину за земљорадничке про-
изводе од чега је изузета извесна специјално прерађена роба и вагонске лиферације у циљу трговине. Општина такође подиже бестрошарински магазин Главном савезу набављачких задруга из кога ће се снабдевати 120 околпих задруга.
| Бразилија је регулисала питање потраживања У милрајсима која се налазе у иностраном поседу. Платни налози 2а иностранство могу уследити само онда ако се одговарајућа количина девиза за покриће дознаке прода Бразилској банци, Банке ни фирме не могу више држати милрајсконто за рачун страних фирми. Досадашња потра-
живања на рачуну имају се TL BEO У року од 48 сати | И ликвидирати за 30 дана. ; и Број пореских егзекуција у нашој земљи послед. "њих се година веома смањио. 1934 год. извршено је 20.867
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
" Страна 15
продаја у вредности од 10,3 милиона динара а већ 1935 број продаја пада за 70% тј. износи 5:336 у вредности од 3,1 милион дин. У 1936 год. било је 4025 продаја у вредности од 2,6 милиона а 1937 год. за два тромесечја извршено је продаја за свега 1,2 милиоан динара. |
— После закључења споразума са француским портерима о служби наших државних дугова могло се очекиврати да ће се то питање повољно решити и са портернма у другим земљама. Тако је било и ранијих година. У априлу 1936 после споразума са Французима, понудила је држава енглеским портерима да исплати купоне 5% црно: горског и 4% српског зајма са 15% у готову H 55% У фундинг облигацијама. Споразум о овом плаћању истекао је и зато се влада обратила енглеским портерима с новим предлогом. Према економској ситуацији у земљи и свету влада је известила портере да није у могућности да поново започне са несмањеном службом дуга. Понудила је отплату на следећи начин: 1) Портери ће добити 45% но: миналног износа купона. Доспели купони могу се одмах презентирати на исплату, а Остали по доспелости, 2) Амор-
тизација ових дугова наставиће се према уговорима. За
исплату српског зајма потребно је годишње 900 фунти стерлинга а за црногорски 5325. 3) Према понуди споразум с новим условима плаћања трајао би до краја 1938, а за то време требало би да се испитају могућности де-
Финитивног регулисања плаћања. 4) Влада се обвезује да
са портерима других дугорочних зајмова неће склапата споразум уг повољније услове осим ако јој портери У том погледу не оставе одрешене руке. За купане из 1933, и 1936 биле су надане 5% фундинг облигације. Служба по овим облигацијама вршиће се као и до сада. Савет портера испитао је понуду и одлучио да препоручи портерима да је прихвате.
— Министар финансија прописао је Правилник о замени обвезница 7% Инвестиционог зајма, коју ће вршити од 1 фебруара 0. г. до 14 фебруара 1942 г. Одељење државних дугова и државног кредита. Замена највећег дела обвезница извршиће се већ раније, пошто од 15 марта о. г. неће се више. трговати. старим комадима на берзи. Обвезнице ће се давати у апоенима од 100, 500, 1000, 5000
"и 10.000 дин., са 50 купона почевши са бр: 33 који доспева
15 марта 1988 г. У Правилнику се каже, да ће' се:-издавати првенствено већи апоени, да би имаоци могли своје мање комаде да замене за ове. -
ТУРИЗАМ
— У Загребу је основан Радни одбор за унапређење туризма на Јадрану у који су ушли претставници трговинско-индустријских комора у Загребу, Сплиту н Подгорици кад и претставници Савеза за унапређење туризма у Сушаку, Сплиту и Дубровинку. Одбор ће заседати свака три месеца и ниједна институција гаступана у њему неће по питању туризма доносити појединачне одлуке. Предвиђева је сарадња са угоститељима и утврђивање једнообразних цена за цело Приморје према категоријн“ угоститељских радња. Одбор се залаже за увођење КИ о динара и настојаће да већ ове сезоне приреди у у Дубрсвнику туристички конгрес и изложбу туризма. |
|.
Зборови акпнонарских друштава а
6 фебруар — Српска КЕ UTO оанка [GR У АЕ Броду (редован). |
7 фебруар — Д. д. Прве хрватске каванарске; гости оничарске и КРВ. творнице сода воде у а (De-
" дован), ) | ; o