Народно благостање

29. јануар 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 69

E oo кеса ршЕ о 12 У 2ЕАЕ | | Рркезва |

I PISMO UDRUŽENJA MLINSKE INDUSTRIJE U BEOGRADU

U broju 3. Vašeg časopisa od 15 tek. mes., na 37. 56. objavili ste naše pismo od 16 decembra pr. god. i dali odgovor koji je triput veći od naših primedaba na Vaš napis

od 11 decembra pr. god.

U interesu stvarnog raspravljania pokrenutog problema obnove izvoza brašna ne želimo da se upuštamo u detaljnu kritiku navoda iz Vašeg poslednjeg napisa te molimo da objavite ove naše kratke primedbe, po mogućstvu nešto ranije no što je sada bio slučai.

1) Pretvaranje pšeničnog kontingenta koji izvozi Prizad sa obezbeđenim preferencijalom bar delimično u brašno moguć je, šta više već je i ostvaren krajem decembra prošle godine kada je izvoz prve partije našeg finog belog brašna Prizad zaključio. To se dogodilo dakle pre objavljivanja Vašega napisa koji pokušava da dokaže nemogućnost izvoza našeg kvalitetnog brašna »pomoću preferencijala uvozne države ili pomoću davanja našoj mlinskoi industriji pšenice DO iZvoznom paritetu«,

Činjenica da je naš predlog bar u skromnom obimu

evo ostvaren, najbolje ilustruje da su naši predlozi praktični i izvodljivi bez štete po proizvođače i ostale interesente.

2) Ne odgovara stanju stvari ni navod da je jedna zapadna evropska zemlja, a to je Holandija, izrazila bojazan da našoj državi ne bi mogla trgovinskim ugovorom priznati stalan kontingent za brašno jer da prve partije koje su otišle nisu zadovoljile kvalitetom kupce. Naši mlinovi zaključili su izvoz brašna u Holandiju sve dok cena naše pšenice nije skočila sa 40—60 dinara po mtc. preko izvoznog pariteta. Isporučene količine potpuno su zadovoljile kupce a poslednje partije otišle su meseca oktobra pr. god. Vaš člankopisac bez dovolinog prokontrolisania tvrdi stvari koje nanose štetu mlinskoi industriji.

Smatramo da možemo, bez opasnosti da budemo subjektivni, umoliti uredništvo da problemu izvoza Kvalitetnog brašna pokloni više dobre volje i objektivnosti kada je i sama Kr. vlada uvažila naše stanovište i počela da ga realizuje putem Prizada kao svog poslovnog instrumenta.

S odličnim poštovanjem Udruženje mlinske industrije u Beogradu

II NAŠ ODGOVOR

U svome odgovoru Udruženje mlinske industrije, prelazeći ćutke preko naše kalkulacije Rojom smo pokazali nemogućnost realizacije njegovog alternativnog predloga za отоgućenje stalnog izvoza brašna, zadržava se na dvema stvarima: na izvozu brašna u Nemačku i Holandiju.

Što se tiče izvoza brašna u Nemačku mi smo sa time bili upoznati i pre pisanja prvog odgovora. Prešli smo preko toga iz razloga što su taj izvoz omogućile naročite okolnosti, pod kojima se mogao naći kupac uz uslove koji su omogućili prodaju 65 vagona brašna. Ukoliko dođe i do izvoza veće količine brašna u Nemačku, što takode nije isključeno, to će biti skroz izuzetna pojava, koja će se teško moći ponoviti. Da na ovaj uvoz Nemci ne računaju stalno dokaz je i činjeгаса, да nisu hteli ni u kom slučaju pristati da se konverzila barem izvesnog dela pšeničnog kontingenta u brašno stipulira i trgovinskim ugovorom. A na zamenu jednog dela kontingenta pšenice u brašno pristali su tek onda kada ie Prizad time uslovio izvršenje kontingenta pšenice. Kako mlinska industrija svoju egzistenciju ne može da bazira na ovakyim slučainim okolnostima, a sem topa u jzraženoj želji Udruženja mlinske industrije reč je bila o stvaranju uslova za trajan izvoz — primer sa izvozom brašna u Nemačku ne pretstavlia argument protivu naše ieze.

Druga primedba Udruženja mlinske industrije cilja na to, da naša tvrđenja prikaže neobjektivnim i kao da »Narodno blagostanje« ima nekih zadnjih namera prema našoi mlinskoj industriji. To je u naimanju ruku neumesno. Mi ostajemo kod svoga tvrđenja odnosno izvoza brašna u Holandiju pretpostavljiajući da je Udruženje mlinske industrije takođe

. upoznato sa prigovorima kolje su Holanđani stavili našim nad-

ležnim u pogledu kvaliteta isporučenog brašna, U vezi s tim

primedbama oni su izričito napomenuli, da ako ne bi mogli dobiti garancije za isporučivanje dobrog kvaliteta brašna, teško bi mogli pristati na stalan kontingent brašna koji bi bio predviđen trgovinskim ugovorom. Zbog toga su naši nadležni bili prinuđeni da uzmu u proučavanie pitanje kontrole trgovine brašna namenjenog izvozu. Ovo naše tvrđenje počiva na dobro proverenim obaveštenjima sa više strana, pa i iz krugova same mlinske industrije, koja krivicu za ovo baca na Udruženje koje je izvršilo organizaciju holandskog posla, tražeći izričito da se ono u buduće ne sme baviti komercijalnim poslovima. Da ie Udruženju neprijatno što smo mi potegli ovo pitanje sasvim je prirodno. Ali povod za to dalo nam je Udruženje svojim odgovorom, a »Narodno blagostanje«

daleko је od toga da bi želelo da nanosi štete našoj mlinskoj industriji.

Zaključak odgovora Udruženja mlinske industrije: da je Kr. vlada uvažila stanovište Udruženja i da ga realizuje putem Prizada — u najmanju ruku je pretenciozan. Do ostvarenja izvoza u Nemačku došlo je isključivo inicijativom Prizada, koji je uočio jednu realnu mogućnost i tu mogućnost iskoristio da pomogne mlinskoi industriji, ne koristeći se pri tom nikakvim pretstavkama Udruženja mlinske industrije, koje su, po ugledu na ostale staleške organizacije, uvek apstraktne, dakle bez praktične vrednosti.

Mi ćemo na ovome da završimo naš odgovor i ako bismo tim povodom mogli da pišemo i o novim interesantnim težnjama Udruženja s kojim polemišemo. Mi o tome međutim, nećemo pisati iz dva razloga: prvo, što je to privafno-privredna a ne nacionalno-ekonomska stvar i drugo, što nemamo ništa protivu Udruženia mlinske industrije kao takvog.