Народно благостање

Страна 10

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | па |

"Бр. 5

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

epa rare ранили ИЕ

Шећер је један од оних неДанас је цена шећерне ре- Колико артикала у свету који не код нас функција тро- није преболео кризу хипер-

шарине на шећер продукције. Зато је било потребно да се прошле године поново закључи споразум о о- граничењу производње и конкуренције. Ако се криза по: -осматра само'у виду хиперпродукције,; према писању новина, ми спадамо у ретко. срећне земље у којима-је криза шећера ликвидирана. Овогодишња пронзводња изнела је свега 3.300. вагона а залиха из прошле године. око 4.000. Потрошња се креће нешто преко .7.000 вагона, тако да ове године не само неће бити шећера за извоз, него ни за домаће потребе. Овако мала производња била је због слабог приноса репе. Ако будемо морали увозити шећер то ће бити привредни минус. За овај минус потребно је озна_ чити кривца. Има их доста којн су заннтересовани да као кривца означе саме фабрике шећера. Иза те оптужбе може се увек назрети супротстављање двају интересената: фабрика шећера на једној страни а произвођача шећерне репе на другој. -

Код овог супротстављања интереса губи се увек из вида најважнији моменат: да откупну цену репг дефинитивно утврђује само министарство пољопривреде, а не две уговорне стране, фабрнке и произвођачи. Министарство је имало разлога да остане код ниже цене шећерне репе. Цена коштања шећера износи 11.20 динара за кг, а од тога 7.50 дин. износи трошарина. Трошарина је главни елеменат цене коштања, # шећерна репа долази на друго место са нешто преко два динара. Продајна цена шећера на мало износи 13 динара. Према томе, ако се повиси цена

_ шећерне репе мора се повнсити нли продајна цена шећера или смањити трошарина. Она се не може повисити на терет фабрика, јер је цена на велико једва нешто већа од цене коштања. Незгодно је повисити продајну цену, јер је шећер код примитивне исхране нашег народа још увек луксуз, н постаје луксузнији што је скупљи. Данашња цена је на висини која онемогућује. да се шепер троши у већим количинама. Други излаз, да обори трошарину, министарство не прихваћа из фискалних разлога. Према томе морала се и цена шећерне репе да држи ниже него што су желели произвођачи. Кад ствар стоји тако, прнговор се никако. не може упутити фабрикама шећера, да су оне убиле интерес за производњу репе.

Производња шећера код нас је потпуно контролисана по примеру земаља са планском привредом, само што смо ми тај режим увели много. раније, и не за све гра-

не привреде. Одређен је главни. елеменат цене коштања, .

трошарина, цена шећерне репе и продајна цена. Фабрикама шећера ствари» није остављено слободно подручје за калкулацију у меркантилном подручју, него само у подручју технике. Али и овде је она: ограничена. Техничка калкулација зависи од степена у ком се искоришћава продукциони апарат. Ако се не може утинати на цену, а преко цене на обим потрошње, онда се неће моћи искористити рационалло ни производни апарат. | у Фабрике шећера, а то важи и за сваку другу индустрију, могу имати само једну тежњу, да повећају пронзводњу. Ако се потрошња па и'производња не: могу повећати променом цене, онда ће, код датих цена, фабрике морати' да ограничавају производњу. То се догодило код нас. Куповна способност потрошача смањила се у кризи тако да је потрошња опала са 9000 вагона 1929 на 5000—5500 вагона. Фабрике су биле обвезане да преузимају шећерну репу од произвођача, тако да је производња шећера оста-

ла високо изнад тражње. Само тако могло се догодити да фабрике шећера нагомилају залихе непродатог шећера, које су прелазиле из године у годину и везале огромне капитале. Те залихе, које су постојале и у другим земљама и које претстављају кризу шећера, нису дакле нека резерва

"која се мора држати за сваки случај. Оне су негативна по-

јава у националној TDHBD UH и жалосно је да се то уопште мора истаћи. |

Истаћи се мора зато јер се појавила нека чудна теорија; у вези с најновијом ситуацијом у производњи ше-

· ћера, да се те резерве не смеју начети. Резерве су се по-

јавиле кад је смањена потрошња. Пледиратн за резерве значи браннти мању потрошњу Захтев за резервама може се поставнти само у систему ратне привреде. То би биле резерве за потребу чнтаве нације, једно средство одбране, као што су и топови то исто, само у другој употреби. Али као што се ни набавка топова не може превалити на терет појединаца тако ни чување резерви шећера. Дотле док постоји приватно капиталистички систем, шећер је робни капитал, а фабрике га не производе да га чувају него да га продају. Ако га произведу једне године више него што треба, друге године морају настојати да га прсизведу за толикб мање. То је само знак да им послови иду лоше, н да су се оне саме морале одлучити на корак који је и за њих саме неповољан, али претставља мање зло. Овогодишња пронзводња није смањена због. тражње фабрика да ограниче производњу на обим потреба тржишта, него због неродице. Случај је хтео да је кампања з2вршена тако да ће фабрике први пут после неколико година моћи да се ослободе резерви. Као што је била лоша година, могла је да буде рекордна н тада би фабрике опет биле крнве због ниских цена шећерне репе н морале би повећати залихе! Њихова тенденца да ограниче производњу не би им у том случају ништа помогла, то би остала само пуста жеља. Ово је требало истаћи па да се покаже колико је депласиран приговор да фабрике ограничавају

| производњу шећерне репе. Фабрнкама се стварно уписује

у грех што природа ове године није била издашна. Стављајући овај приговор обично се полази са становишта заштите сељачких интереса. Са том заштитом врши се прљава демагогија. Ако је не воде политичари, воде је конкуренти, који свој интерес сакривају у сентименталHy фразу о том како треба спасти сељака. Демагогија не важе аргументе, и на туђ рачун обећава златна брда. Тако је и са захтевом да треба одржавати резерве шећера. Као да је сељаку слатка кава ако у фабрикама шећера лежи непродата роба. Каква је утеха да ће он и догодине имати коцку на дан зато што н ове троши само по једну. Место да се тражи начин да потрошња н пронзводња буду веће, понављају се стално оптужбе које су национално економски без смисла, односно имају само; један смиćao, интерес једних без обзира на штету других. | | Немамо података по којима бисмо могли утврдити да ли је производња шећерне репе нерентабилна, као што се тврди с неких страна. Рентабилност се могла смањити и тако што је порасла код производње других артикала, као пшенице, тако да напуштање културе шећерне репе

· значи стварно. преоријентацију производње. Можемо да

примимо аргуменат да је производња нерентабилна н да се мора повисити цена, Ако министарство то учини оно ће морати направити и други корак, или да повиси продајну цену шећера или да смањи трошарину. У сваком случају

положај произвођача репе зависи од одлуке министарства.

Ако се повиси цена смањиће се потрошња. Тај пут не ваља. Остаје само да се снизи трошарина.