Народно благостање

29, јануар 1938.

Posle rata, a narošito od VreNigde ne postoji neprijateli- "mena depresije, ekonomski pro-

stvo prema siranom kapitalu | blemi foliko su aktuelni ı to-

liko se tretiraju, da. smo dobili - по МЕ svu silu specijalista za probleme privrede, pa i takvih koji nisu ni čuli za političku екопо-

miju. Postavite pitanje autarkije, zlatne. valute, stranog Ка- ·

pitala i t. d., dobićete gotov odgovor. Ovo opredeljivanje DOstaje štetno ne samo zbor površnosti, nego i zbog: toga, što

· je uvek povezano sa dzvesnim:· namerama koje zainteresovani

neće nikad da iznesu Otvoreno.

Tako se posle rata razvila Pompidu protiv stranog kaoda povezala se s politikom, i opredeljivanje po jednom pri:vrednom pitanju postalo je zavisno od političke pripadnosti pojedinaca: Kampanja protiv stranog kapitala vodi še zato sa strašću koja se susreće u političkom životu vilo često i -retko se može naći nešto što je pisano s dovoljno razumeVanja o ovom pitanju. Često se prećutkuje ono što bi trebalo kazati u DIilOZ: stranog kapitala iz straha da se ne zameri javnom mišljenju.

Zato ije bilo prijatno da smo mozpli pročitati dobar članax o tom da li ie potrebno ograničavati. cirkulaciju stranog kopitala, koji ie izišao u »Ронис« од 4-1-1938. Članak je napisan povodom Ruzveltovogr neprijateliskog stava prema stranom kapitalu. Kad je strani kapital počeo da beži iz SAD uhvatila je nervoza i druge neke zemlje, jer su se bojale posledica uznemirenog Kkrefanja kapitala. Predlagane su razne mere kojima je trebalo da se kontroliše to kretanje. Te mere označene su kao akt neprijatelistya prema stranom kapitalu nopšte. Švajcarska je preduzela najviše tih mera, i njen primer ističe se najviše kao izraz neprijateljstva. Pisac citiranog članka pogrešio Je što se poveo za svakidašnjim interpretacijama ovih mera, tako da je i on Švaicarski primer istakao kao znak neprijafelistva prema stranom kapitalu..

Osim u SAD, pa i tu više na reči nego na delu, nije

bilo slučaja neprijatelistva prema stranom kapitalu. Ruzvelt је pokušao da predobije za svoj stav i druge zemlje i da tako

· u međunarodnoj saradnji sprovede mere koje je smatrao po-

trebnim za američke države. Tom pozivu nije se niko odazvao, naprotiv, sve su zemlje pokazale odlučnu volju da problem tretiraju samostalno, kako im najbolje konvenira.

U evropskim zemljama nije nigde prihvaćeno gledište da je štetna međunarodna cirkulacija kapitala, nego samo način na koji cirkuliše jedan deo. Kapital je, u nepoverenju prema privrednim prilikama u svetu, počeo da pretpostavlja kratkoročne plasmane dugoročnim. Zbog toga njegovo Kkretanie može da dovede za kratko vreme do pletore ili do oskudice na tržištu. U takvim prilikama kapital je dobio pretežno špekulativan karakter. Sve švajcarske mere uperene su u prvom redu da se kapitalu oduzme ovaj karakter i da bude prisilien, ako se odluči da dođe u Švaicarsku, da se veže Za narodnu privredu tako da joj bude samo od koristi, a ne od

štete, Хајо је па predlog Švajcarske banke doneta odluka da

se na strane depozite u švajcarskim. francima ne plaća kamata, ne primaju se po viđenju nego na rok од пајтапје tri meseca. Otkazni rok predviđen je i za ranije depozite po videnju. Na nove depozite sa otkaznim rokom ispod 6 meseci plaća pritežalac 1% provizije godišnje,

Švajcarska nije zakonom regulisala kontrolu kretanja kapitala, nego su se banke odazvale pozivu Narodne banke. U Engleskoj je to isto izvedeno na još neupadljiviji-način. En· gleska banka dala je samo mig depozitnim bankama da bi irebalo da se sporazumeju o nižem kamatnjaku na strane depozite. Na taj način službeno i ne postoji nikakav- podatak o tom migu. “Viši stepen inićijative 'Engleske ·banke, да se

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 71

ере | nisu Салај prvom, bio bi »savete bankama da to: učine.

"То зи sve dakle mere ekonomske odbrane i to čisto ekonomskin sredstvima. One nisu nikako uperene protiv priliva stranog kapitala uopšte. On dolazi tražeći što sigurnije uto-

:: čište, pa i onda kad ne dobija nikakvu kamatu. To je neka

vrsta ekonomskoz azila. Kao što se politički daje uz pretpostavku da se ne iskoristi protiv zemlje koja ga je dala,

tako: se i ekonomski može dati samo tada, ako ne škodi рг-

vredi same zemlje. Navedenim merama strani kapital sterilizuje se samo ukoliko bi mogao da bude škodljiv. To. pravo

“ne može se oduzeti ni jednoj zemlji. Ovakvo sredstvo sa-

moodbrane. moraju da prihvate pojedine zemlje dotle, dok se međunarodnom privrednom saradnjom ne odstrane uzroci zbog kojih ie i samo kretanje kapitala dobilo neke nezgodne

· osobine.

ја == У полупразној кући позори-

Фијаско Максима Горког шта даван је 25 Т. м. по дру: ma београдској позорнице И ПУР комад „Васја Железнова" од Горкога. Ложе су биле за 95% празне, а трећа галерија крцата пуна. Како је то и за Београд једна необична појава то ћемо покушати, да дадемо њезино 0о6јашњење. |

Под појмом позориште мисли се на три ствари: на само позориште, критичаре и публику. Што се тиче позоршшта, њему су потребни праходи; његов је императив прилагођавање: укусу публике; Позориште често одступа од тог нмператива из многобројних обзира, а увек уз материјалне жртве. Позоришна критика код нас тражи само социјалну драму, 11 комаде са тенденцијом против оних друштвених редова, од којих позориште треба да живи. Отуда стална појава да код нас публика неће комаде које критика хвали и обрнуто. Позоришна публика пак може се поделити у две групе: у прву, мању, долазе они који траже антикапиталистичке тираде и који их хонорн-

__ шу бурним аплаузом, а у другу они који траже разскоде

с више литерарног нивоа од биоскопа.

Горки је био колективиста, па је посве разумљиво што га је бојкотовао већи део београдске публике. Али je исто тако разочаран и онај део који је очекивао сјајну прилику за антикапиталистичку демонстрацију. У комаду

· нема ни једне једине тираде. Ни једне једине реченице

која би могла да да повода бурнијем аплаузу од стране првог дела публике. То је баш главна карактеристика овог комада.. Он је један класичан пример праве позоришнс уметности без икакове болесне уобразиље и ненасите, ауторске амбиције. Рђави писци позоришних комада траже успех путем тирада, какве се обично чују на политичким

| зборовима. Доле капитал, доле богаташи, доле социални

TOD U итд. Од свега тога ни трага у комаду уВасја Железнова“, нако је морал комада стопроцентно антикапиталистички. Горки није ни једног јединог тренутка рачунао са публиком, а међутим то је један од његових најбољих комада. Не само да нема тирада већ се цео комад одвија путем разговора природних и верних средини коју је хтео да претстави. Реченице кратке и просте, без надутости, без

"фигура, без метафоре, без дугачких и магловитих фраза. ·Горков комад треба да гледају наши драмски аутори, јер

из “њега могу много да науче. Два дана пре тога давао је

· београдски „радио, комад Милана Беговића, „Без трећега", једну напаст 'од фразеологије и лајичке филозофије: те

· љубав је ово. те „љубомора је оно, сваки појам има десет

_ дефиниција зато, што писац мајсторски влада пером, па

има потребу да сручи на публику масу речи и реченица,