Народно благостање

Страна 72 НАРОДНО Какав стилски бездан између „Васје Железнове' и Крлежиних комада који су у ствари стилистичка вежбања!

У комаду се приказују две женске звери. Једна је Васја, средње сталешка капиталисткиња која са пуно мудрости, без скрупулозности, неморалности метода, а уз пожртвовање које је коштало живота, води подузеће које је одузела своме мужу, једном трулом типу некадање ру-

" ске паланке. И све то ради Васја не за себе, већ искључи“ во за славу своје династије, не династије свога мужа, већ Храповљевих, Она неуморно зарађује свеу служби једног идеала, ако тако смемо рећи, наиме да велико богатство остави сјајном потомку Храповљевих, Кољи, детету које је дошло из брака њезиног болесног сина и Јеврејке Рашеле, Рашела је затуцана револуционарка, која са својим мужем, који је на самрти, живи у иностранству и која је под лажним именом ·-дошла Васји да тражи своје дете Кољу. Као тигрица скаче Васја и изјављује, да јој ни под коју цену не да дете. Отвара се бесомучна борба између двеју женских зверки, борба, доста. неравна јер Васја је без скрупула, док Рашела употребљава само морална средства. Ко је површно гледао комад, чудиће се да MH мећемо обе жене.на исти ранг, на ранг бестије. Али је у ствари тако, јер та страшна борба изгледа само на први поглед да је диктирана љубављу матере и бабе; међутим ове су вођене метивима које немају никакве везе са љубави према детету. Баби треба потомак Храповљевих, немилосрдан, бескрупулозан, као што је средњесталешки капиталиста. Рашели треба револуционар, јер као што она вели, има нешто над љубављу према детету, а то су идеали.

Судбина се ставља на страну Рашеле. Васја умире моментално од срчаног удара, чиме добија борбу Рашела. Над мртвом Васјом после неколико минута два стуба њезине куће, њена дружбеница и њен брат један за другим пљачкају касу и писаћи сто, пошто су узели кључеве од мртве Васје. |

Београђани би требали да спасу свој углед већом пажњом према Горковом комаду „Васја Железнова".

Kretanje cena sirovina u ргоPolet i slom cena sirovina Ššloj godini bilo je vrlo intere-

1937 2. вап! то. Početak godine bio ie u znaku hose. Glavni impuls za hosu tržište je dobilo od tražnje iz S. A. D., Engleske, Nemačke i Japana. Snažno oživljenje privredne delatnosti u ovim zemliama, podstaknuto dobrim delom politikom ubrzanog i intenzivnog naoružania, izazvalo je veliku tražnju sirovina i Već u proleće, kod nekih artikala tražnja je bila premašila proizvodnju. Cene su rapidno rasle; za nekim sirovinama, kao što je gvožđe i čelik, na svetskoj pijaci nastala je prava trka; međunarodni karteli ostavljali su slobodne ruke svojim članovima ili su samo povećavali MWvote. Hosa je bila opšta, obuhvatila je Како agrarne tako i industrijske sirovine. Kod prvih međutim, razlog za hosu nije bio u znatnom povećanju tražnje već u iscrpljenju zaliha usled deficitarne svetske žetve poslednje tri godine.

Nagli porast, pri kome su cene za heke sirovine preskočile i kurseve iz vremena pre krize, nosio ie istovremeno u sebi opasnost i jačeg padanja. Reakcija na hosu bila je neizbežna; utoliko pre što je paralelno sa porastom cena išlo i povećanje proizvodnje. Tako je proizvodnja naivažnijih sirovina prema 1932, kada je bila dostignuta najniža tačka,.u, 1937 povećana i to: uglia za 44%, sirovog gvožđa 165%, sirovog čelika 170%, kalaja 100%, bakra 144%, nafte 93%, Veštačke svile 200% i t. d.: Pred znatnim povećanjem proizvodnje nije bilo izgleda da bi tražnia mogla duže vreme da održi započeti tempo budući da je u najvažnijim zemljama, odlučnjm

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 5

za razvitak cena, industrijski kapacitet bio potpuno iskorišćen. A sem toga, od sve veće važnosti bile su i autarkiiske tendencije koje su na polju veštačkih sirovina i forsiranja proizvodnie bez obzira na proizvodne troškove vodile popuštanju tražnje. Naizad, dobar deo ovako porasle tražnje išao ie za povećanjem lagera iz bojazni da ne bi zavladala oskudica.

Skakanje cena trajalo je do proleća; tada su bili dostignuti najviši kursevi na koje dolazi reakcija, kao posledica ne toliko smanjene tražnje (jer se nije ništa desilo da bi ova bila odjednom reducirana u takvom obimu da bi izazvala katastrofalno srozavanie cena) koliko porasta proizvodnje i relativno i izgleda za ponovni porast zaliha. Čim je to bilo jasno i nestala bojazan o oskudici sirovina, cene su počele da padaju; pad je bio isto tako brz i drastičan kao raniji porast. Reakcija je došla kao posledica prilagođavania stvarnim odnosima ponude i tražnje. Iznenadni nastup reakcije bio ie dobrim delom posledica politike kartela, koji, suprotno Vremenu pre krize 1999, nisu želeli da utiču na preterani porast cena, već su naprotiv, ovaj hteli da održe u granicama T4azumnim kako bi otklonili apetite autsajdera za proširenjem proizvodne baze i tamo gde je pri ovako visokim cenama proizvodnja mogla da bude rentabilna. Padanje tražnje kao posledica ograničenja industrijske delatnosti nastupa tek s jeseni, i to ovoca puta, kao i 1999, u S. A. 1. То је bio uzrok novom padu. ;

Kako su izgledale najviše cene u proleće i nainiže s jeseni 1937 vidi se iz ovog pregleda:

5 Šš Sede 825

Pšenica: Vinipeg cen.buš. 150 126 16 52,50 Liverpul sh. kv. 21Ј4 17/1 18,7 11/2 Kukuruz: B. Aires pez. kv. 7,18 6,38 11,2 4,05 Зесег 31. ха 50,8 Ке. 6,75 5,75 149 | Kava dol. centi libra 7,909) 4,85 40,7 9,10 Mast dol. centi libra 14 8,25 41,1 5,13 Pamuk dol. centi libra 15,95 7,83 49,0 6,44 Kudelia manila fst. tona 33 29,75 a1,1 14,86 Juta fst. tona 91,75 19,75 9,3 15,46 Češljana vuna pensi libra 36,50 93,75 35,0 22,25 Кацсик репз Ига 13,44 6,81 49,4 9,38 Вакаг ејек го! 156. копа 80,25 37,59 57,2 33,56 Kalaj fst. tona 302,50 180,88 40,3 136.Cink fst. tona 37 14,78 60,1 13,15 Olovo fst. tona 36,38 15,56 57,8 10,85 Srebro pensa po unci 21,13 18,50 12,5 17,84 Zlato šil. za finu uncu 142,58 139,85 19 —.—

Ako izuzmemo S. A. D. gde su sve do žetve 1937 na tržištu žitarica vladale speciialne okolnosti jer su. one UVOzile i pšenicu i kukuruz, cena ovih artikala najmanje je pala u poredenju sa padom cena ostalih agrarnih sirovina, naročito pamuka. Najniža cena pamuka 1987 g. ostala je nešto vrlo malo preko najniže cene u periodu krize, koja je iznosila 6,44 centi (1932 sv.) za libru. Glavni uzrok padu leži u povećanju proizvodnje i ponovnom gomilaniju zaliha. Situaciia u proizvodnji danas je takva da je pamuk postao osetljiviji od pšenice. Jer dok je potrošnja pšenice dosta elastična pa se u relativno kratkom periodu može da vrši izravnanje između godina slabijeg i godina dobrog prinosa, potrošnja pamuka nema nikakvih izgleda da bi se mogla za kraće угете роуеćati do te mere da apsorbuje sadanji volumen proizvodnje. stoga će razvitak cena i ubuduće zavisiti od opseSa proizvodnie u S. A. D., koje su već za narednu kampaniu predvidele

znatno ograničenje zasađene površine.

Popuštanje vune u direktnoi ie vezi sa smanjenjem роtrošnie, hoje je dobrim delom postedica povećane upotrebe