Народно благостање

Страна 90

потрошњи: на првом месту долазе С.А.Д. са 140 хиљада 12 на (1936 г. 185), затим Немачка 125 (104) хиљада итд. ита. = Трансиранска железница, која је у градњи, већ ће у мају депрети до петролејских поља јужне Персије и ве завњ их“ са главним градом Техераном. Изградња ове жељезнице стајаће у свему 30 милнона фунти стерлинга. JIGчомотнве на Њој подешене су за ложење нафтом.

— Потрошња цемента у нашој земљи износила i праштте год. 380 хнљада тона нли за 25% више него у 1936 год. када је потрошено 325 хиљада т. Док је потрошња напредовала извоз је понова назадовао ни то у толикој мернода се мањак није могао надокнадити повећаном потро“ пибом; Извоз се од 1981 год. вене него преполовио: 1931 год: - #18 хиљ. т. 41937 г: 200 хиљ. т: док је још 1936 износи 303 миљаде.

ТРГОВИНА

— U 1937 =. DPD OL; ribari ulovili su 3,8 mil. kg. svakovrsnih riba prema 3,3 mil. u prethodnoi godini. Od toga su prodali u svežem staniu 2 mil. kg. prema 1,5 mil. dok ie ostatak prerađen.

— Према подацима Југословеског завода за нзвоз опијума залихе од купљеног опијума нзносиле су концем јануара 62,288 хиљаде кг. од чега на прошлогодншњу жетву отпада 38.752 кг. а Остатак потиче из ранијих година. .

— Међународни одбор за рестрикцију извоза каучука одлучио је да извозму квоту за друго тромесечје ове године снизи на 70%. Квота за текуће тромесечје закључена је још у новембру прошле године на 70%, док је про шле године износила 80%. Квота 60% одговара месечном взвозу од 68 хиљада тона према 79 хиљада т. при квоти од 70%.'

= Док се готово код свих интернационалних картепа метала стално снижују извозне квоте, на дневном реду заседања међународне конвенције белог лима налази ге предлог С.А.Д. за подизање извозне. квоте за 5%.

— Прбмет у Загребачким јавиннм н царинским слагглиштима нзносно је у 1937 год. 57,8 хиљада тона према 45,4 хиљаде тона у 1936 год. или 27% више. За 15 год., колико постоји ова установа у Загребу, лагерски обрт .H3носи 1,55 милиона т. Државни фискус износно је за товр“ме на нме царина и осталих дажбина 4500 милиона дин. u загребачке градске општине 90 милнона дин.

— Извозници ораховине одржали су у Београду кочФеренцнју на којој су тражили да се дозволи нзвоз:орахових стабала у клириншке земље путем клиринга а не уз слободне девизе, како је последње време прописано. Извозници· тврде да имају на лагеру око 100 вагона орахзових трунаца, који више неће бити способни за израду фурзира, ако се не извезу до марта. Вредност ових трупаца цени се на 30 мил. динара. Министру финансија и Народној банци биће упућене молбе за дозволу извоза бар за већ посечена стабла. Конференција је мишљења да не тргба ограничавати извоз ораховине јер имамо 200 хиљада старих неплодних стабала и:5 милиона здравих испод 60 CM, што омогућује сечу кроз 100 год.

НОВЧАРСТВО

— Većina provincijskih zavoda biće prinudena da otpiše, osim rezerve, i više od polovine glavnice. Za onaj deo koji prelazi 50% glavnice treba novčani zavodi da prime 3% državne ·obveznice.· Medutim, oni do sada nisu imali mogućnosti da dadu ma i do neznatnog dela tog svog potraživanja. Jedino ·su dobili obaveznice, i to polovinu iznosa, koje im pripadaju та otštetu 925%- -tnog otpisa. Taj iznos jie nedovolian. Većina tih zavoda gotovo nema sredstava za pokriće najnužnijih tekućih izdataka. Za njih 3% 3obligacije pret-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ O Бр

stavljaju: hitnu pomoć u nuždi. Ulagači koji godinama če- :

kaju, navaljuiu i traže obveznice, Novčani zavođi- пе

mogu da udovolje njihovim želiama pošto nemaju došta ођveznica. Stoga bi bilo od velike potrebe da država izda novčanim zavodima celo njihovo potraživanje za 2% olpiš: i:

bar polovinu obveznica koje im pripadaju za otpis glavnice.

— Grčka je pooštrila propise o uvozu hartiia od угед-

nosti. Od sada biće potrebna dozvola Grčke banke i Za uvoz

državnih hartija, koje glase na drahme. Ta dozvola је po-'

trebna i za državne hartije koje glase na stranu valutu'j za.akcije. : |

— Прва хрватска штедноница уступила је Државно; |

Хипотекарној банци првенство укњижбе на непокретносте

градске општине у Осеку у износу од 6.5 милнона динара.

Тако је постигнут услов за давање зајма осечкој општиае

за подизање кланице, школе и електричне цинтрале 9 -ч2-.

му смо већ писали.

— Белгијска Народна банка плаћа и за друго полугодиште 1987 37,5 франака дивиденде. Годишња днвиден-

да изнела је према томе 75 франака по акцији при капи-'

талу од 20 милиона белгијских франака.

— Канадски зајам у висини од 10 милиона фунти стерлинга који је највећим делом имао да служи за намирење зајмова који доспевају ове године, дожнвео је осетан неуспех. Мако је емитован са каматом од 3:•%, конзорцијум за: уписнвање морао је да преузме 3,94 милиона; Обвезнице су одмах по увођењу на берзу рађене са днзажиом од преко два поена. Разлог лежи у зависности Канаде од коњунктуре у САД. н нејасног TOB CHI ста-

ња извесних канадских провинција.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Упркос великим расходима у прошлој 'годнуи

Београдска општина ушла је у нову пословну годину ха

50' милиона дин. расположивог новца. Један део тих средстава (10 милиона дин.) општина ће употребити за увођење модерног аутобуског саобраћаја у центру Београда. Према претстојећем плану у Београду ће се по угледу на остале велике градове потпуно укинути трамвајски саобраћај у центру и пребацити на пернфернју.

— Јеш нису познати резултатн велнке холандске конверзије свих 40%-тних зајмова, али се сигурно зна да је имала велики успех и да је само незнатни део отпао на слободни упис.

ZA BROJ 2 IZ 1937 G. PLAĆAMO 10 DIN. PO PRIMERKU

САОБРАЋАЈ

— Прешла година била је рекордна обзиром на промет у Суецком каналу. Кроз канал је прошло 6635 бродова са 36,4 милиона тона што је за 758 бродова н +1 тона више него прошле а 361 брод односно 3,08 мнлиона тона више него досада рекордне 1929 год. |

КОЊУНКТУРА

· — Nasuprot konjunkturnom pesimizmu u svetu, izrazili su se o privrednoj situaciji vrlo optimistično pretstavnici pet velikih tondonskih banaka, podnoseći izveštaj na godišniem

zboru akcionara. McKena (Midlend Bank) pripisao ie, među · ostalim, uspehe engleske privrede politici Otvorenog tržišfa,

koja se tako potvrđila kao člemenat konjunkturne politike. Ona će biti stavljena na probu još u momentu kad зе ро-

gorša: privredna situaciia, jer će se tad morati smanjiti opti-

caj novca, ali takva situacija nije još na vidiku. Rupert Becket

(Westminstet B.) smatra da su 1937 Rhursevi akcija pali zbog.

smanjene dobiti u vezi.s povišenjem cend sirovina, a ne kao