Народно благостање

_ 5, фебруар 1938. „am aan тен

iz uredništva II

Zeli onođavstvo o кате

НАРОДНОЈЕЛАПОСТА ЊЕ O ala

Страна 83

(Nastavak) 0. А и

1 ВЕДМЕ. ПОЗАРАЗМЈЕС IZLAGANJA

Пе prvog alana о da su karteli sistem

organizovane: ·proizvodnje i prodaje koji je našao зуоје · аргаудапје i u nauci i u. praksi. Videli smo takođe da катејвка politika ne može da bude rezultat proizvod- .

nih prohteva organizovanih kapitalista, jer u mnogo slučajeva pruža više opšte privredne celishodnosti nego li nekartelska privreda. Kritikovanje kartela kao in-

stitucije prema tome nije na mestu. Zabrana organizo-

vanja kartela ne samo da bi u izvođenju naišla na ne-

premostive teškoće, nego: bi i за opšte. privr ednog 2]ета. Буе Чета; |

Na to. 8! ledište su stale војауо sve zemlje u 5VC. | države, čije je privredno zakonodavstvo u najjačoj

“wineri prožeto liberalnim principima, počinju da popuŠtaju pred argumentima u kovist kartela. Poslednja svetska privredna kriza sa pustošećim dejstvom u svim -огапата рпугеде тпово је о | menata. Karteli su imali da zaustave propadanje indu-

akšala pobedu ovih argu-

strijskih preduzeća.

|| ZAKONODAVSTVO U VAŽNIJIM ZEMLJAMA

Interesantno je da dve zemlje, čije ie zakonodavstvo najviše stajalo na putu osnivanja kartela, Francuska i Austrija, prelaze na najstrožiji kartelski sistem. U obe zemlje ie t. zv. koalicioni zakon zabranjivao udruženja preduzeća »radi povišenja cena na štetu po-

trošača«. U Austriji ie tek poslednjih godina jurispru- ~

| "Чепсца росеја taj propis da tumači u korist udruživa=: še, Ovaj projekat u mnogome ројзеса па austrijski.

· Oba projekta pak ugledaju se na italijanski Zakon o

пја, Које ima da spreči Sstropoštavanje cena. Tako se od 1934 dozvoljava utvrđivanje minimalnih cena. Ova odredba dobila |e karakter prisilne norme јег и 17vesnim slučajevima predviđa minimalne cene i protiv volje pojedinih preduzeća. Nepokoravanje. povlači za sobom stroge kazne.

___Кад зе пи Ап, и Vezi, sa definitivnim uređe-

_hjeni Kartelskog zakonodavstva, postavilo pitanje pri-

silnog kartelisanja, opozicija nije došla od sfrane potrošača nego od same industrije. Projekat novoga zakona, pošle stišavanja ovog otpora, ipak predviđa pri-

silno kartelisanje. Ako tri četvrtine preduzeća jedne”

branše predloži Ministarstvu trgovine i saobraćaja Organizovanje kartela, vlada može odredbe ugovora 0 kartelu da proširi na sva poduzeća te branše. Odluke o ovom donosi specijalni odbor pri Ministarstvu trgovine u kome bi imali da budu zastupljeni pored industrijc i potrošači, radnici, trgovina. i prerađivači. Svaki takav

·prisilni kartel stoji pod kontrolom države. Po istom projektu država može po predlogu zainteresovanih. doneti

žabranu o osnivanju novih preduzeća.

Francuski projekat zakona o kartelima predviđa takođe obrazovanje prisilnih kartela na zahtev dve tirećine broja preduzeća ili tri četvrtine obrta jedne bran-

prisilnim kartelima od 1932 god. koji za obrazovahje

prisilnih kartela zahteva pre ilog 70% preduzeća ili 85%

obrta dotične industrijske grane. U “Čehoslovačkoj, Madarskoj i Flolandiji vlada ima takođe pravo da uvede

" обИсабло kartelisanje pojedinih industrijških grana.

Od ovog se samo malo razlikuje петаско хакоnodavstvo o kartelima, koje potiče ј05 12 1923 о. Кагteli podležu državnoj kontroli. Učlanjena preduzeća zaŠtičena su od prisilnih mera kartela. Isto tako zaštićena

su i poduzeća izvan kartela od zabrane osnivanja novih

poduzeća i ostalih prisilnih mera, utoliko što sve takve mere podleže odobrenju kartelskog suda. Kartelska jurisprudencija ipak poznaje i odluke o primeni. prisilnog priključivanja autsajdera kartelima. U pitanju za-

brane novih poduzeća pak, nemačka jurisprudencija bila je mnogo škrtija.

II KAKO JE REGULISAN KARTEL KOD NAS

Kao što vidimo, inostrano zakonodavstvo o kartelima strogim merama štiti kartelsku organizaciju. Izlaganje našeg zakonodavstva o fome pokazaće nam, da 0no DO svome Stavu prema kaftelima, sa liberalnog gledišta, prefstavlja najblaži sistem.

se na Uredbi o kartelima od 3 avg. 1934 i Izmenama i dopunama ove uredbe od 25 nov. 1935 god. Obeležje

našeg postojećeg kartelskog sistema je njegov ugovorni.

karakter, ti. o{sustvo svih prisilnih mera za nečlanove, bilo na predlog poduzeća učlanjenih u kartelu, bilo na jnicijativu vlade, Po prvoj Uredbi mi smo imali za kartele koncesioni sastem.*) Karteli- su bili zabranjeni i

*) V. Bajkić, Pobeda kapitalističkog sistema.nad plansko-privrednim u Uredbi o kartelima (Nar. blagostanje: od..18. avg. 1934). — Al. Bilimović, Das Kartelrecht Jugoslaviens (Zeit

schrift fiir Osteuropšisches Recht, H. 9. Jg. 3).

mogli su postojati samo po odobrenju Ministra U go-

vine. Danas je taj propis ublažen u [онКо; 560 је изуоjen normativni sistem, po kome su karteli dopušteni, ali podleže kontroli Ministarstva trgovine i industrije.

_ Kontrola kartela proteže se na sve njihove akte počevši Naše postojeće kartelsko žakonodavstvo. zasniva -

od osnovnog ugovora do svih daljih odluka u. delatnosti

kartela. O svim svojim odlukama karteli su dužnji.da “izveštavaju Ministarstvo trgovine i industrije. Obaveznu 0 dobijaju ugovori o kartelu i druge kartelske od-

luke tek kad se pismeno sastave i podnesu ministarstvu na registraciju. Rok za podnošenje ovih ugovora i Qdluka је tri dana po njihovom donošenju. Ministarstvo trgovine i industrije ispituje podnesene ugovore i odluke i, ako nađe da one ne odgovaraju interesima privrede, narodnog blagostanja ili drugim javnim zahtevima, može njihovo izvršenje zabraniti. Nađe li. Ministar

"да: 0 kartela štete gore pomenutim interesima, , :on

'može: 1. zabraniti primenu utvrđenih cena i tarifa; 2. ДЕ primenu ugovorenih poslovnih veza; 3. uki-.