Народно благостање

Страна 124

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __Бр. 8

· II Berzijanci nisu junaci

Nezavisno od ovog komentara može da se postavi pitanje, koje smo uostalom i mi postavljali više puta, naime, koji su. uzroci ovako snažnog skoka državnih hartija od vrednosti. Ima dva mogućna alternativna objašnjenja: ili veća obilnost na iržišti kapitala i veće interesovanje za državme hartije cd vrednosti ili. špekulacija. Mi smo čitavim nizom dokumenata objasnili, da špekulacije nije bilo u ovoj hosi. Poslednji argumenat nalazimo baš u događajima poslednje dve nedelje t. |. one najviših kurseva i one reakcije. | Ukupan obrt na beogradskom efektnom tržištu bio je za četiri dana bese 11,3 mil. Taj je obrt minimalan sa gledišta realizacije. Iznosi deset do dvadeset puta manje, no što je bio obrt pri realizaciji pre nekoliko godina, kad ie postojala snažna. грекшасца па еге пот tržištu. I, što je najglavnije, proda | и охој пе деј došla je u glavnome od samih berzijanaca, koji su daleko od svake špekulacije. Mi smo mnogo 0, ukazivali na to da je prokletstvo berzilanca, da podileže uticaju nervozne atmosfere, koja je normalna na berzi naročito prilikom velikih promena i da u uzbuđenom stanju čini dispozicije, t. |. kupuje i prodaje. Berza je bila uzbuđena već i zbog naglih skokova u poslednje vreme, a kad je kurs okrenuo na niže, onda su berzijanci, koji su više na mater nego na oca, kukavice, prodavali od straha da papir me padne i dalje. Berzijanac J. A. prodao je 500 komada po 452 Које је pre toga kupio po 483. Berzijanac P. prodao je 1000 komada po 445 koje je pre toga kupio po 466. Padanje kursčva stvara među berzilancima kolektivan strah.

HI Logovi

Da bi se bolje razumeli događaji u ovoj nedelji da izvršimo jednu detalinu analizu. Velika hosa na Beogradskoj berzi u državnim hartijama privukla je pažnju jednog dela berzijanaca, koji retko dolaze na sastanke ili koji se bave na drugom sektoru. Žao im je bilo što su propustili zgodnu priliku za zaradu. Pa kako su smatrali da je sad dockan da uđu u robu, te im niie drugo ostalo nego da pokušaju jedan besistički atak. Počeli su da nude robu koju nemaju, termine. To je pomalo pokolebalo hosističku tendenciju. Dalje treba imati u vidu da se svi posetioci berze mogu podeliti u dve grupe: u one koji dolaze za sopstveni račun i one koji dolaze po punomoćstvu. Ovo su prokuriste, nameštenici. Poznata: je stvar da se ovi drugi takođe trude da i oni liznu od meda koji zbiraju za račun svojih naredbodavaca. Ti su Jogovi, i ovoga puta dobro prošli, kupujući pomalo robe za svoj račun. AJi oni su prvi koji iskaču iz robe čim se sltuacija pokoleba. Oni su se pridružili onim prvim besistima, nudeći robu i koju imaju i koju nemaju. Počela ie borba između serioznih imalaca papira ı besista. Kako seriozan imalac ne ulazi u angažman preko svojih sredstava, to tražnja nije bila velika, a ponuda sve veća — prema tražnji, (inače veoma mala kao što se vidi iz obrta). Počinju da prodaju iz straha i seriozni imaoci papira, širi se ponuda, povlači se tražnja i nastaje stropoštavanje: papira. Pri tome bila jie još vrlo bitna činjenica, da su se besiste organizovale i da su planski nastupale, dok su seriozni imaoci razdrobljeni i bez ikakove organizacije. Uz to treba dodati da je besistički napad potpomagan sa strane, koja u drugom svetu ne bi mogla biti ni 24 časa na mestu'na kome je sa takvim držanjem. Sve to zajedno „učinilo ie da su se papiri, usprkos vrlo malom obrtu, srozali za nekoliko procenata. Da je bilo spekulacije, koja је svesno gurala kurseve naviše, onda bi bilo mnogo više obrta u nedeliama najviših kurseva jer da bi špekulacija zaradila potrebno je da proda po. visokim kursevima. Ako to-:nije ura„dila, nije ništa uradila. A obrt u nedelji najviših kurseVa Džo Je 1,5 mHh, Nagfrtviha se. diferencija u ursevimma

koja na 1000 komada Raine štete iznosi 20 hiliada dinara. Kao što je seriozne imaoce papira lako poplašiti i naterati u bekstvo, t. j. u prodaju i sa gubitkom iz straha od većeg gubitka, tako je još mnogo lakše rasterati besiste. 1 đa je na našoj berzi bilo špekulanata a la hos velikog formata, ništa od ove bese ne bi bilo. Besisti su bili tako slabi da bi začas bili rasterani. Seriozni imaoci papira su bili vrlo BOT Ol ni ove nedelje.

IV Berza koju niko ne neguje

Berza je tržište nacionalno i javno. Berzanski kursevi

važe za sve transakcije toga dana u celoj zemlji. Tako ije u praksi a tako i Do detiniciji. Hoće se da berzanski kursevi vrše diktaturu nad celom zemljom za odnosne artikle, jer se smatra da su oni najverniji izraz tržišta dotičnog artikla. Međutim tehnika stvari je vrlo delikatna, jer je gOtovo u svima artiklima kojima se trguje na berzi mnogo manji obrt na berzi nego van nje. Tako manji obrt diktira cenu većem. Zbog toga je berza delikatno oruđe. Zato jie ona stalno kontrolisana od javnoga mišljenja, i u najvećem delu zemalja i od same države. Država ima za dužnost da vodi računa o :Ome da se kursevi po mogućnosti normalno razVijaju. U vreme apsolutizma to je vršeno putem sankcija, hapšenja i gonjenja besista. U slobodnim zemljama to se vrši putem intervencije na berzi od strane države (na svima velikim berzama u svetu). Tako zvana Open market policy, politika neposrednog uticaja na tržište je samo jedno od tih sredstava a drugo je kupovanje hartiia od strane državnih depozithih ustanova s jedne strane i javne emisije s druge. Kod nas ie stvar još delikatnija, jer kod nas 7—8 milijardi dinara državnih papira — nominalno — nalaze se najvećim delom u гиkama državnih ustanova, državom kontrolisanih, javnih i sOcijalnih ustanova, penzionih fondova javnih i privatnih i na poslednjem mestu kod privatnika. Sve su to plasmani za dugi rok. Ali ni najserioznijem kapitalisti ne može biti ravnodušan kurs papira, koji on drži. Ne samo da dolazi prilika kad treba da proda već i zbog toga što se promenom kursa menja faktički i njegova imaovina. Skok kurseva znači роуесапје imaovine a pad smanjenie i onda, kad ne misli da prodaje. Kad su pitali Ročilđa kako treba plasirati kapital on je odgovorio: »Ako hoćete dobro da jedete, a rđavo spavate, kupite akcije, a ako hoćete rđavo da jedete, a mirno da spavate

kupite državne hartije«. Kod nas uspostavlja se nov kon-

trast, da se sa državnim hartijama rđavo spava, a dobro jede. Još samo treba besiste da dekorišemo. То ipak niije sredstvo za propagandu državnih hartila od vrednosti. Bez ikakvih teškoća može država preko svojih ustanova da sprečava ovakve reakcije. Skok kurseva ne samo što je bio opravdan nego i potreban, kao što ćemo to pokazati u jednom od idućih brojeva, upoređenjem kurseva naših državnih hartija sa onim u većem broju ostalih zemalja. Ne može država ni da pomišlja na apel na tržište kapitala, dok se njezini papiri ukamaćuju sa preko 8%.

V Ljuljaška МЕН ПАН 15 | 1IG-H }7

7% Inv. zajam 5. kom.

79% Inv. zajam kr. kom. —— === —=—-" == 97.50 6% Begl. prompt. 500 =—=-"'" 86— —= "-<-== 85=6% Begl. prompt 2.500 90.87 90.95 —— 87.225 86—

6% Вес. рготрЕ 5.000 91.62 91.62

6% Begl. termin . LJ | 4% Agrarci 100 —.— | —= 4% Agrarci 500 i 1.000. 61.— —= с је | јан зе ODO Bler | O

794 ·Seliganan

| | | | |