Народно благостање
26. фебруар 1938.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
- 1996—30 iznosio je 316.130, a 1931—35 g. 87.300 vag.); 15% · jednogođišnje potrošnie iznosi 276.000 vag., a 65% prosečnog
izvoza 132.000 vagona. Sve ove količine, koje treba da.pretstavljaju normalni prinos koji će služiti kao merilo za određivanje veličine zasejane površine odnosno produkcije, daju
Cipana 135 1934. e, 1,350.000 vag., 1935 2. 1,690.000, 1936 g. 1,710.000, 1937 |O. 139 380. 000 уаг. Novi farmerski zakon, dakle, ima za cili povećanje
proizvodnje i obezbeđenje stalnog izvoznog viška. Prva norma!na žetva u svetu koja bi, bez Rusije, mogla da iznese oko
· zbir od 92,460.000 vagona, dok su žetve bile: 1924—1928 pro- 11,5 mil. vagona, uvećala bi prelazni stok preko milion sečno 2,250.000 vag., 1930—1934 pg. prosečno 1,990.000 vag., vagona. a 8 BB
у
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
______________________. Наш извоз кукуруза је учињен зависним од девизног курса у новом споразуму са Аустријом
Нашн трговински односи са Аустријом, регулисани су трговинским уговором 1925, који је допуњен накнадним споразумом од марта 1932, када је уједно регулисан и платни промет на бази клиринга. Овим споразумом, клиринг, на принципу приватне компензације, обухватио је како робни промет тако и све остале обавезе. Међутим, услед незгода званичног курса шилинга, клириншки споразум већ на првом кораку није могао добро да функционише, па је конue 1982 године отказан. Од тада платни промет између Аустрије н наше земље обављао се на основу аутономних
- прописа обеју држава путем приватног клиринга. Овај си-
стем остао је на снази све до сада. За то време спољна тр-
· Бовина Аустрије са нашом земљом била је сталнс пасивна.
"уговорну базу. Курс шилинга регулисан је тако,
Ова је нарочито постала тешка када смо ми почели да иззлачимо из клиринга поједине сировине и житарице које је Аустрија из наше земље увозила у знатној мери. Како се она ни под новим режимом платног промета није могла да одрекне овог увоза, то се плаћање овога увозг вршило изван клиринга тј. девизама. Уколико је тај промет био већи у толико се повећавао и пасивни салдо на штету Аустрије. Ту леже разлози који су довели до прековора при чему је најважније било питање платног промета. i
Нови споразум о платном промету, који ступа на снату 1 марта о. г., базира на принципу приватне компензадије са диригованим курсом шилинга. Према томе досадањи режим платног промета остао је непромењен добивши да ће наша Народна банка настојати да шилинг не пређе 8,70 и не тадне испод 8,17 дин. Аустријанци сматрају да ће им средњи курс шилинга омогућити да повећају извоз у Југославију. Други инструмент споразума односи се на кукуруз.
Према нашим прописима Аустрија се сматра клириншком
земљом, а будући да у њој на кукуруз нисмо имали пре-
· ференцијал, увоз овога артикла могао се вршити искљу-
чиво за девизе. Тако се и радило. Нарочито у новој кам"вањи Аустрија је била највећи купац кукуруза. Увозници су нашли пута и начина да наш кукуруз плаћају девизама,
· 2 аустријска Народна банка није могла овој трансакцији
__јевтинији од прекоморског,
да стане на пут, поготово што је наш кукуруз био вазда који се такође плаћа девиза-
: ма. Новим споразумом Аустрија је добила од нас у кли· ринг 800 вагона кукуруза месечно, односно 9.600 вагона „годишње. Извоз кукуруза: равнаће се према кретању курса
шилинга у претходном месецу и то овако: кад просечни „курс покаже 8,70. дин., Аустрија ће добити свих 800 ваго-
„на, а ако курс падне на 8.30—8. 50 дин. добија 75% основ„не. количине, односно 600 вагона; падне ли курс и даље
"на. 8.30—8.17 дин. добија само 50%, односно 400 вагона. Кад курс пређе доњу границу ТЈ. 8. 17 дин., основни месечни · „Контингент редуцира се на 95% 71. на 200. вагона. Дур ко-
личину, дакле, добија у сваком случају без обзира на куре. Продаја кукуруза вршиће се централно преко Призада.
Што се тиче преференцијала, Аустрија је н овога пута остала при својој старој тези тј. да увоз кукуруза није оптерећен царином па да, према томе, не може статутирати ни преференцијал. Али је пристала да диференцира лиценцну таксу на увоз кукуруза ин то тако да ова за све остале провенијенције буде вазда за 50 гроша на 100 кг. већа од оне која ће се плаћати за наш кукуруз.
Rapa Ian „AI BLER nk | || nyrilog našoj tvrdnii da ie 1937 godina bila najbolja u istoriji Jugoslavije, dao „je ljublianski Ouzor dokaz svojim izveštajem o kretanju zaposlenosti i položaju radnika na njegovom području, u toku Drošle godine. Broj osiguranih popeo se prosečno na 94.495. To je najveći broi od kad postoji ured. Formalno bio je veći 1930 god., 97.688, ali da ured vodi kod sebe i one radnike koji su 1935 ge. izuzeti iz njegovog delokruga, imao bi preko 98.000 osiguranih. Poslednjih godina smanjio se prirast mlade radne snage, kao posledica manjeg rađanja u toku svetskog rata. Sa 15.054 smanjio se broji šegrta 1932 na 9.778, 1934 dostigao je minimum 8.057, i 1937 iznosio je 8.234. To znači da Slovenija lako može da oseti nedostatak Kvalifikovane radne snage, u većoi meri nego sad, ako se polet produži.
Prošle godine bilo je osiguranih za prosečno 8.578 više nego 1936. To je najveći porast u jednoi godini. Dosada Zabeležen je najveći porast 1997 sa 7.211. Naiveći pad bio je 1932 g. 14.195.
Podaci po pojednim granama zaposlenosti pružaju dokaz da je inicijativa poleta u privatnim rukama. U trima granama porast osiguranih je veći od 1000 prema 1986, i to kod tekstilne za 1.784, sa 15.904 ukupno, šumsko-pilanske za 1.692 sa 7.647 radnika i građevinska delatnost za 1.443 sa ukupno 6.405. Metalna industrija, jedna od glavnih u Sloveniji, sa 7.595, zabeležila je porast od 658, što je vrlo velik broj obzirom da ona ireba visoko kvalifikovanu snagu. Javni radovi u poletu Slovenije nisu igrali nikakvu ulogu, jer је Đroi osiguranih na gradnji železnica i cesta bio prosečno 2.918 1 samo za ]42 veći nego 1986 godine. .
Procenat ženskih radnika od ukupnog broja osiguranih povećavao se trajno od 19832 с. за 27,32% па 33,49% и 1981, zatim u godinama krize brže, na 39,04% 1985 сод., а розједnic dve godine pao je na 36,56%.
Nadnice su se popravljale vrlo sporo. Još 1936 bile su manje nego 1932 i 1933, a 1927 prosečna osigurana nadnica iznosila je 23,51, ioš uvek za 0,77 тапје nego 1932 i za 0,94 više nego 1936. Zbir nadnica za godinu dana izneo je 667 miliona i bio je veći samo 1999 god. 726 miliona, 1980 god. 765 i 1931 god. 722. Prema 1936 porast iznosi 85 miliona, najveći u jednoj godini do sada. Od te ukupne nadnice Okružni ured računa da na socijalne doprinose (Ouzor, Penzioni zavod,
Slovenija u poletu
O U AS a S RO A Aar
'Bratinska blagaijna), bez poreza, otpada oko 250 miliona u _„Бгаузкој Ђапоуш. Na 667 miliona, to ie ogromna суота,