Народно благостање

"Страва 136

1 izveštaj za januar potvrđuje da se polet još dobro drži. Broj osiguranih pao je na 88.242, za 5.348 manje nego га "десетађто 1 та 6.29 više nego u januaru 1937. Nadnica je ':gkođe pala, prema decembru za 0,10 dinara. Ove sezonske ·-Bojave ni. najmanje ne utiču na opšti tok poleta, i prema ~ opštoj privrednoj situaciji u zemlji može se očekivati da ni sezonski pad neće biti velik i da će zaposlenost početi da raste rano kao i prošle godine.

Suprotni smer u kome је роNema razloga za devalva- čela da se odvija američka коп~ ciju dolara junktura, upoređena sa početпа kom 1937, zahteva da se izmeо wa Пт пе mere ekonomske politike oje su donesene u očekivanju poleta. U aprilu 1937 Ruzvelt „ije digao glas protiv spekulacije, upozoravajući da ie ona ote„Praha visoko cene sirovina i da tako koči konjunkturu. Obrnuto, sada smatra da su cene sirovina niske i da je [0 талог ро- puštanju američke konjunkture. Ne misli se na dizanje cena svih artikala. Ruzvelt je izjavio da su one visoke za artikle Које drže monopoli, a niske za one оде је јака Коп· Китепејја. Zato je predvideo mere kojima treba да зе ро„vise samo ove. To је bila svrha zakona o farmerima, o kome ćemo još pisati. Za istim ciliem išle su*mere pomagania етга_- devinske delatnosti, da se tako posredno poveća potrošnja. "Napokon, promene kreditne politike. ZS: Krajem 1936 počeo. je Ruzvelt, po engleskom primeru, .: da..primenjuje politiku sterilizaciie zlata koje је dolazilo iz inostranstva. Ono је pre toga proširivalo kreditnu bazu ba-

- naka, Što ie moglo da odvede do nekontrolisanog booma. Ste- ·

: ailizacijom trebalo je da se izbegnu štetne posledice Kkre·:ditne inflacije, i ona je, prema tome, bila sredstvo konjunk:tarne politike. Po najnovijoj izjavi državnog sekretara za :.finansije, neće se više sterilizovati sve zlato koje dolazi u : SAĐ, nego samo višak iznad 400 miliona dolara godišnje. Što ·prispe do 100 miliona zlata tromesečno zadržaće banke i za toliko ргобшуасе зе njihova kreditna podloga. Obzirom na "konjunkturne tendencije to se može smatrati unutrašnjom -stvari konjunkturne politike. Međutim, u Engleskoj primljiene su ove mcerč sa zeDbnjom u pogledu kretanja kursa dolara u odnosu prema fun5. Javili su se opet glasovi da bi dolar mogao biti devalvi- ran, a kao potvrda navodila se namera Ruzveltova da vodi "politiku visokih cena. Ministar finansija Sajmon izjasnio se _ ортехпо o merama engleske monetarne politike koje bi mogle · doći kao reakcija na eventualnu devalvaciju dolara: >»Mi ćemo ' posmatrati pažljivo događaje i ravnaćemo se prema njima«. Ova izidava komentarisana je i tako kao da bi Engleska moгола да devalvira u tom slučaju funtu. U Engleskoj smatraju “da nivou cena u Engleskoj i SAD odgovara paritet dolara 4.90 za 1 funtu i zato je u pesimističkim komentarima podvučeno da je situacija već napeta, jer ič kurs dolara 5. 1 “drugi momenat, opet u prilog devalvalvacije funte, да је 1 Епејезка banka proširila kreditni volumen.

Alarmantne vesti o mogućnosti devalvacije dolara po-

navliaiu se već bezbroj puta, i bile su uvek demantovane " stvarnošću. Tu kao da ioš živi strah izazvan nenadanim oba_ranjem dolara 1933. Međutim, stvarnih razloga nema za to, a ..Samo na osnovu njih može sć pretskazivati budućnost dolara. 'Sterilizacija zlata nije potpuno napuštena, nego samo ublažena. Đakle, još uvek se koči kreditna inflacija. U oktobru vraćeno "le bilo 300 mil. steriljzovanog zlata bankama. To je bila jed “Hokratna operacija, koja ie tada smatrana dovoljnom, Pošto “se situacija nije popravila, pristupilo se desteriligaciji na nešto - Široi OSnOVI. Devdhvacijom dolara skočile bi cene na Čitavoj liniji.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бе а. Medutim, i пе od skora, Ruzveltova ekonomska politika ide za tim da popravi položaji farmera, radnika i nemonopolskog kapitala, u odnosu prema monopolskom. Zato njegova politika cena ne može da se služi istim merama kojima se služila i 1933. god,, kada je opšti nivo cena bio prenizak i dignut devalvacijom. Tada je i položai dužnika bio mnogo teži, što sada nije slučaj, tako da je i zbog toga „devalvacija nepotrebna. Ruzvelt bi mogao da obori dolar samo tako, da promeni cenu zlata, utvrđenu zakonom. Inače je monetarna pozicija dolara takva da mu ne preti opasnost. Mad bi hteo da ga devalvira, Ruzvelt ne bi mogao da ne vodi računa O stanju u ostalom svetu. Valutni rat mogao bi da izbije vrlo lako, i koliko su državnici svesni toga svedoči postojanje trojnog valutnog sporazuma. Slabost valuta, koja dolazi otud što nisu vezane za zlato, u isto vreme je i elemenat mjihove čvrstoće i valutne stabilnosti. Morali bi da dođu ogromni poremećaji u privredi, pa da se traži izlaz iz situacije u Valatnom ratu. Mogu da se događaiu samo male promene u odnosima kurseva, kao što šu to bile poslednje, a i one izazvane panikom. Ozbilinijih razloga za rat nema.

Позориште је социјалан фактор као штампа, радио и сва механичка средства за кому-

Једна карикатура Стави-

ског на београдској позор- | НИЦИ никацију са великим бројем

лица. Позориште је првобитно чисто уметничка институција, али је сасвим појамно што је као социјални фактор временом подлегло оним утицајима који су пре тога поробили штампу. Због тог свог социјалног значаја позориште је предмет проучавања социолошких листова и часописа. Нарочито је за нас постало интересантно позориште у последње време од кад се о њега боре две противположене идеологије или управо једна идеологија и једна сила. Власт се отима о позориште за постизање својих циљева, а све је већи број аутора социјално настројених који се боре о позориште ради крнтике постојећег привредног поретка и по могућству ради пропаганде социјално-револуционарне идеје. Под скроз баналним насловом „Госпођа са зеленим рукавицама“ уведен је у репертоар београдског позоришта француски комад који по својој тенденција спада у групу социјалних, јер му је главни циљ кштра критика политичких и социјалних прилика у Француској. Догађај је врло прост. Један растакуер, рођен у Египту од роднтеља егзотичне расе, живи у Паризу, располаже имањем од 400 милиона франака и ставља под ногу целу Француску. Не само француску владу и поједине минпетре и све остале социјалне и политичке факторе — по себи се разуме — већ цео правни поредак и чаки изборе, јер на једном месту вели: Ако ми сметају министри, ја вршим изборе помоћу новца. У Француској је било таквих егзотичних типова као што су Боло-паша и Стависки, али ни један није био ни издалека тако богат, н код последњег је

„чак богатство било лажно, на стакленим ногама. Аутор Је

имао за дужност да нам покаже како је могао један такав тип да до 40 година старости направи у Паризу 400 милиона франака, јер на крају крајева франак није крушка, а ма како лако да се у Паризу може да заради, 400 милиона франака је богатство које премаша све што могу Drasšeurs фаајтез за неколико. година да зараде.

Главни јунак Ахил може све, То је основна теза шешчева. Он дели легију части као из џепа, до 40. године је имао три развода брака као три љубавна растанка, туче своје намештенике, наноси најтеже увреде најугледнијим људима У Паризу, остентативно третира цеб свет као робње, премешта, претура, жени коју напушта ин која не може

- без њега забрањује самоубиство које зана трокуша-да узи-