Народно благостање

бебана 181:

ве жарт 1938. _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ . DEVIZNO ТЕДБТЕ „поштовао | 5 а о · Kursevi su bili u toku nedelje gotovo stabilni. Najviši 2211-1938 | 90. MO 53.891 Came" marke bio je prvog dana izveštajne nedelje 1441,47 a · 28/11-1938 ~ За О | 59.879

nainiži poslednjeg dana, 1439. Taj razvitak je u skladu sa porastom. klirinškog. salda. Grčki bonovi su se kretali izтеди- 98 1 28.75. Poslednieg dana kurs je bio 28.50. Interesovanje- je nešto jače. Funta je nepromenjena. Od opšteg stabiliteta. nešto otskače šiling. Razlika u kursevima bila je tu пајјаса. _

„Najviši kurs bio je от izveštajine nedelje 845, a najniži poslednjeg dana 838. Uzrok pada kursa je rezervisanost. sa strane uvoznika.

:"Kursevi su bili sledeći:

i POL London Berlin Beč · Madrid Milano А 25:11 --. 9238—' 1.441:47 838.50 — 28.75 За рт 215.91 1.740.96 7: —— — 226.49 Bez pr. . 168:03 : 1.35484 · — = 76:26 = 281 238.— 1.439.84 843— — — 28.75 и | 238— 1.440.— 845.— — — 28.21 938. — 1.439.18 83991 — РМ 98.Зз 238— . .1439— 838— — Н__ 2850

Obrt je iznosio 25,9 mil. prema 28,2 mil., od čega otpada na London 10,6 mil. prema 10 mil., Berlin 9 mil. prema S mil., Beč 9,2. mil. prema 4,3 mil... Стене bonove 399.000 prema 388.000 itd.

Na ciriškoj deviznoi berzi kursevi su bili sledeći: 28-1 29-IV 13-X 30-XII 24-11 2911

Копдоп _ 21435: 2157 2154 21.62 21.595ј6 21.609Ја Amsterd. 239.25 239.25 240.271/a 240.60 240.80 240.90 Niujork 436— 436ija 4341» 432.50 4309je – 430.62: [> Berlin 179.50 1751ja 1741|a 174.95 174— 174.26 Бапа | 282374 1950 1454 14682 14— | 14.06 Prag 1526 159) 1520 15419 1546, 15,14 Brisel — — —— —_ 7805 78.10 Beograd 10— 10— DV 10— 10— 10— 10.—

Amsterdam je vrlo čvrst. Priliv zlata u Holandiju ie \rjo velik, i pored tog što novac postaje usled obilnosti dan u- dan jevtiniji. Dolar ie u toku nedelje bio stabilan. Kurs funte je nešto porastao. Disparitet između dolara i funte, koji je počeo u novembru prošle godine padom dolara na tai način se dalje povećavao. Francuski franak je stabilan.

U početku izveštajne nedelje bila je situacija na londonskom tržištu zlata vrlo čvrsta. Cena je bila 139 š. 10Ota pensa za |. uncu. Obrt pri ovoi visokoj ceni iznosio je 23 februara 699.000 funti sterlinga. Premija prema dolaru bila je kod ovako visoke cene zlata rekordna i iznosila je 1 š 8 Рр. Sledećeg đana dolazi do preokreta. Cena zlata pada na 1399 5. 955 p. Obrt još ne pada iako. On iznosi 495.000 funti. Cena ostdjie za poslednja dva dana nepromenjena, ali obrt jako

'opada na 159.000 i 292.000 f. št. Premija prema dolaru prvo

pada na 1 š. 2ija p. pretposlednjeg dana izveštajne nedelje, zatim raste na 1 š. Sije p. zbog popuštanja dolara.

:· Donja tablica pokazuje cenu zlata i prosečnu cenu za nekoliko poslednjih godina.

šiling _ DčnSal | Din. ~ (po unci) (po kg.) = 1936 | 126 | 6 40.405 1934 141 40045 105. | _L MU > 54.409 _ 19% | 151 7 54.569 о 2096

Na beogradskom privatnom deviznom Ре je. а acija nepromenjena. (al se cena перо O od: 0 =

Robno tržište

Sirovine. — Na svetskom tržištu. sirovina. Vida, area tendencija, koja je posledica većih nabavaka i smanjenja. zaliha. Istovremeno kod većine sirovina sprovodi se аксђја: та. та“ njenje izvoznih kvota odnosno za ograničenje- preizvodnie. Politika kartela nema ovoga puta za cili da ograniči :ponudu. dobara do te mere da bi to uticalo na brzo i veliko podizanje. cena, Već samo da spreči dalje padanje. Naprotivy»oni- žele. da cene održe u granicama normalnog rentabiliteta da.bi .oču= vali poziciju prirodnih sirovina koje su u izvesnim. sektorima već ozbiljno ugrožene veštačkim: materijama.- Cene važnijih sirovina su sledeće: bakar 40, bakar elektrolit 441, kalaj 186, olovo 15'/|ie cink 145]56 funti sterlinga та. „tonu, pamuk u Niu:. jorku. 9,15. centi, kaučuk-u Londonu 7ijg- pensi za. ·libru.

Pšenica, — Međunarodno tržište pšenice ne рокагије znake popravljanja. Naprotiv, izgleda da: uskoro пе · treba očekivati nikakvu popravku cene na što naročito ukazuju је: lativno vrlo veliki depori za terminsku pšenicu nove Žetve: Razlika između bliskih termina i termina nove. žetve u Kanadi iznosi 30—40%, а to je vrlo mnogo; tako velika razlika skoro se ne pamti. Ona se može tumačiti jedino” time đa: [1] Kanadi očekuju dobru žetvu i da pretpostavljaju i izvesno i puštanie cena u novoj kampanii. 5

Poslovanje na svetskim berzama, poslednjih nedelja, о. sta je ograničeno i ako uskoro ne dođe. do. izvesnih. kupox vina za ratne rezerve, svetska trgovina u tekućoj kampan+ži znatno će podbaciti ne samo prema kampanji 1936/37 godine, nego i prema predviđanju. Bitna karakteristika sadašnje pšenične situacije jeste da se, sem Engleske i nekoliko žapadnoevropskih država, celokupna kupovina i prodaja pšenice ne. obavlja na svetskom tržištu, već putem specijalnih теби“: državnih aranžmana po naročitim uslovima i u platnom pros metu bez deviza. |.

Terminski kursevi sredinom nedelje izgledali su ovako: |

TI! М VII | Liverpul šil. mtc. 16/3 16/2 16/0 == Roterdam hfl. mtc. 6,97 7:15 7,05 677 B. Aires per. mic. _ 11,71 11,78 — = Vinipeg centi buš. __ {97 138: 297 Čikago centi buš. — 931/a 88: |, 885»

Domaće tržište je bez promene. Ponuda ic vrlo malaj a tražnja postoji od strane mlinova i vojnih liferanata. Cene se drže nepromenjene 180—182.— baza šlep Tisa.

| ___Izvozni paritet prema Liverpulu ponovo je pao na 195.din., a prema Roterdamu na 130.— din.

· Kukuruz. — U Поета sa pšenicom svetsko tržište kukuruza pokazuje stabilnu tendenciju. Ovakva relativno čvrsta situacija, koja nije uobičajena za ovo vreme, tumači se izveštajima o izgledima nove berbe kukuruza u Argentini. Prema zvaničnoj proceni, objavljenoi 1 marta, prinos Кики“ ruza u Argentini neće biti veći od 600.000 vagona, što znači. da će izvozni višak izneti oko 350.000 vagona. Što je glavno, i ovaj prinos ne smatra se još obezbeđenim, jer bi se moglo desiti, što u Argentini nije redak slučaj, da u vreme berbe

_ радпи veće kiše. Tai slučaj је bio prošle godine kada je u.