Народно благостање

5 павеевавера равни Aar urana ira KOSE OS BDOn29

_ Страна 150

najnižu tačku, da bi posle rasla postepeno u svakoj godini. U unapređeniu proizvodnje hmelja posle 1982 g. nisu učestvovale podjednako sve proizvođačke zemlje, nego samo роiedine, Apsolutno najveći porast zasađene površine pokasuju SAD i Rusija, prva sa 8.700 ha na 12.700 u 1986 g. i 14.900 u 1937 g., a druga sa 700 па 4.100 1 5.000. Мајуесе evropske proizvođačke zemlje pokazuju opadanje zasađene površine, i to Čehoslovačka sa 12.200 na 11.500, Nemačka sa 10.900 na 9.200 i Engleska sa 7.900 na 7.400. Nasuprot tome _ srednji proizvođači, kao Poliska i naša država, sadili su Miše _ hmelja. Poljska je povećala zasađenu površinu sa 2.500 na

3.600, a Jugoslavija sa 2.300 na 3.400 ha.

Porast zasađenih površina u 1933 g. posledica je ukidanja prohibicije u SAD. Najglavniji korisnici te konjunkture bile su same SAD i Rusija, zatim u mnogo manjoj meri Poljska i Jugoslavija. Velike evropske proizvođačke zemlje čak su smanjile svoju proizvodnju, restrikcijom zasađenih DpOovršina. Moglo bi se postaviti pitanje, da li bi proizvodnja u SAD i Rusiji mogla tako naglo da poraste da Čehoslovačka i Nemačka nisu smanjile proizvodnju. Vrlo verovatno da to ne bi bio slučaj. Nemački i čehoslovački hmeli su takvog Куаliteta da ih pivarska industrija uvek rađe kupuje od drugih, ako cena iole konvenira. Restrikcija je imala za cilj da održi visoke cene. Na taj način se omogućilo naglo proširenje proizvodnje u SAD i Rusiji, čiji hmelj niie mogao da primi konkurenciju u kvalitetu, ali je to učinio u ceni. Povećanje zasađenih prvršina kod nas i u Poljskoj omogućeno ie zbog toga što je iaji hmeli mogao da primi konkurenciju i u ceni na američkom tržištu.

| Naša proizvodnja danas potpuno zavisi od američkog tržišta. Ako se proizvodnja tamo bude povećala, neizbežna je kriza hmeljarstva kod nas. Svetski sporazum o restrikciji zasađenih površina, koji bude zaključen bez učešća SAD za nas je bez interesa. Takav sporazum bi imao smisla samo u tom slučaju, ako bi mu druge zemlje učesnice u tome sporazumu — Nemačka i Čehoslovačka — garantovale da će preuzeti izvesnu količinu svake godine. |

Naša proizvodnja hmelia upućena je na strana trži-

šta. Mi ne možemo naći naslona, kao što је to slučaj sa Nemačkom i Čehoslovačkom, na domaćem tržištu. U interesu naših proizvođača hmeljia možemo samo „jedno učiniti, i to bi bila veća trgovinsko-politička akhtivnost da bi naša trgovina mogla doći neposredno u vezu sa potrošačima, dok je sada upućena na posredstvo nemačkih i čehoslovačkih trgovaca. Izvesni znaci pokazuju, da smo počeli da se emancipujemo od nemačke trgovine. »Privredni biltene Zavoda za unapređenje spoljne trgovine, koji donosi vrlo interesantne vesti iz našeg privrednog života, u br. od 10 januara t. g., kaže da je naš izvoz hmelja u Nemačku u poslednjim mesecima bio minimalan. Glavni uzrok tome je svakako slabi kvalitet našeg hmelja u 1937 g, zbog čega je interes za njega Vrlo slab. Ali kako nam je rečeno, nekoliko naših izvoznika uspelo je da neposredno dođe u posao sa SAD.

Има већ неколико месеци како у нашој дневној штампи излазе вести и репортаже о несташици ситног новца, и то комада од 50 H 25 пара.

С извесне стране отишло се чак тако далеко и озбнљно тврдило, да је узрок несташици 25 параца тезау: рисање са стране шпекуланата, јер је наводно, њихова метална вредност већа од номиналне. ТО мишљење је за: сновано на огромној заблуди. Легура 25 параца се састоји од алиминиума и бакра, при чему је удео бакра безнача-

јан. Вредност алуминиума у једном 25 парцу је много, 10 пута мања од његове номиналне вредности, Врло мнтере-

Опет о проблему ситног новца

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

сантна сугестија појавила се у вези са несташицом ситног новца с друге једне стране. Предложено је да би било најбоље“ уместо 25 параца, којих има мало, искивати комаде

год 75 пара. На тај начин, каже се, постао би живот јевти-нији. Цене неких артикала постале бн јефтиније у де

таљу. Сада се на име цене равнају према динару, па се

узима динар и за оне артикле, који бин били фина да

постоји комад од 75 пара. . Taj предлог има за основу тачно опажање, да се цена у детаљној трговини заокружује на новчану јединицу. Али ипак искивање 75 параца не би било практично н донело би само штете. То из више разлога. Да узмемо први случај и да претпоставимо, као што је то аутор плана вгроватно и мислио, да се комади од 75 параца пусте у оптнцај поред постојећих комада од 1 динара. У новчаном. снстему имали бисмо онда два комада који би били врло близу један до другог. Питање је HO ком комаду GH. Ce формирале цене, по динару илн по седамдесетнет парцу. Вероватно час по једном и час по другом. М пошто н у привредном животу снага нгра врло важну улогу, више- је него сигурно да би економски јачи чскористио ту околност побијајући цене при куповини н подижући их при продаји. Штету би сносили економски слабији, који претстављају огромну већину народа. Могло би се поставити питање шта би било онда, ако бн се комади од динара избацили из новчанот система и оставили само седамдесетпетпарци. Наш новчани промет бно би тим новим комадом самс '08терећен. Номинала појединих комада одређује се у деци малном систему тако да се могу делити без разломка са 10. и да се њима могу делити већи комади од 10, 100, 200, 1000 итд. Код ситног новца је друго својство важније ол првог. Због тога 20-парци могу да послуже добро, пошто се 10, 100 итд. могу са њима делити без разломка, а онн н: треба да буду дељени са 10, пошто претстављају најмањи комад. Са 75 не могу да се деле бројеви на 100 итд. што би већ престављало препреку да се са таквом номиналом снабде један новчани комад. А осим тога 75 не може бити дељен са 10, што бн код комада од 75 било незгодно пошто они не би били најмањи комад, него би испод њих били још комади од 50 н 25 а 75 не може се делити са 50 без разломка. Према томе н самн технички разлози телатвог

"промета говоре против увођења комада од 75.

Да се вратимо на проблем несташице ситног нова. Она се показала у последње време и њен главни извор је трамвајски саобраћај. Из тога излази, да су платном промету потребни првенствено 50 парци. Оскудица у комадима од 25 пара показала се само као последица несташице 50 параца. Законом о реформи нашег система козваног новца у јулу 1937 г. предвиђено је повећање опти-

„цаја комада од 50 пара са 50 мил. на 100 мил. комада. Чим се буде спроводио закон престаће оскудица не само 50 па-

раца него H 25 параца, које платни промет све мање троши услед пораста цена. Ако овај потраје лако се може де: сити, да ће се показати као превелик Законом предвиђечк непромењени контенгенат искивања од 48 мил. комада. e nu | Beograd je na putu da postane poprište muzičkog rata. Slučai kafanskih pevača, · . je od interesa i uu ekonomskom LI OL i umetničkom pogledu. Udružeовом nje narodnih muzikanata i pe-

vača odlučilo je da sazove širu konferenciju pretstavnika. vfa-

Ма putu ka esnafu

sti i umetnika od glasa da prodiskutuju pitanje Како. da se

kvalitet 'kafanske pesme u Beogradu popne na Viši, stepen.

· Ovako lepo formulisana želja može da bude simpatična i da:

dobije pristaše. Kađ se potraže motivi, (oni su jasni po pred-

logu” koji je podnet o načinu Како treba podići kvalitet ре-