Народно благостање

Страна 172

na njihovu cenu. Kod 6% Begluka bila je između najkrupnijih i najsitnijih komada kolosalna diferencija, koja je išla i do šest poena, kao da su dva razna zaima! Možda su trgovс! hartijama od vrednosti na sitno malo potencirali tu гаzliku,; ali je ona u osnovi opravdana. Velika je razlika između vremena, upotreblienog za manipulaciju sitnih komada, i onog Rod krupnih i najkrupnijih. A naročito je kod većih iznosa sitnih komada otežano čuvanje i prebrojavanje, kao i sečenje kupona. Ni jedan poznavalac kupira naših hartija od vrednosti ne bi pristao da mu se dadu manji komadi na mesto krupnih.

S jedne strane, izgleda da je dobro što ima raznih Kupira pošto ima i raznih kesa. Minimalnost nominalnog iznosa bila je jedan od glavnih motora propagande lozova Crvenog Krsta i Duvanskih lozova pre rata u Srbiji. Potreba :za najsitnijim kupirima postoji i danas, ali je ona nesrazmerno manja, no što tih kupira ima u opticaju. Pre svega siromašni privredni redovi ne znaju šta je hartija od vrednosti, niti je kupuju, niti njome manipulišu. Samo u višim privrednim redovima ušao je efekat u upotrebu, a tu se radi uvek o većim iznosima. Kupiri od 100—500 din. bili su pravi balast za razviće našeg efektnog tržišta. Prema tome neće biti nikakva velika šteta, ako nestane tih sitnih komada iz ор:caja, — premda to neće biti slučaj zbog toga što zamena nije obavezna, i oni kojima su sitni komadi potrebni zadržaće ih. To će biti svakako vrlo mali broj jer je, kao što rekosmo, diferencija u ceni tako velika, da će se svaki роžuriti da zameni sitne za krupne i time podigne vrednost svoса раргга та 2—50%. |

Istina to neće biti naiprijatnije za bankare i sarafe koji trguju tim papirom, jer su oni raznovrsnošću jednog istog papira mogli zgodno da operišu u pogledu cene, pošto prostiji svet nije znao za razliku u ceni, pa je kupujući sitne papire ispod službenog kursa, koji obično beleži samo krupne, mislio da je kupio papir u opšte ispod kursa.

Ali je za veliki promet, a on je važan, jer se odigrava između berzijanaca, banaka i velikih finansijskih poduzeća, ta mera jedno veliko uprošćenje manipulacile pa prema tome i napredak. Prema tome, naša tablica kurseva u sledećem broju neće sadržati sitne komade.

Tom prilikom da zabeležimo jednu okolnost, koja je jako. zapažena na Beogradskom efektnom tržištu i koja je dala povoda berzijancima, da čestitaju Ministarstvu finansija. Gođinama je kod nas praksa da svaka nameravana mera, koja može imati ma kakvo dejstvo na kurseve, ne ostane taina za ceo svet; na protiv, jedno lice ili mali krug sazna i iskoristi je pre nego što ona postane javna, usled čega izaziva veliko nezadovolistvo prema državnoi administraciji u finansilskom svetu. Mi smo često pisali, povodom takvih slučajeva, kako Zagreb uvek ranije zna nego Beograd i iskorišćava. Za ovu promenu nije apsolutno niko znao. Za to je najbolii dokaz, da je u oči niezinog objavljivanja kurs sitnih котада bio za staru maržu niži od krupnih i najkrupnijih. 4

Il. Isplata kupona Narodne banke

U ovoj nedelji skadira kupon sa akcija Narodne banke га 1937 poslovnu godinu. Pa pošto su akcije Narodne banke veoma rasprostranjen papir među beogradskim berzijancima, to je isplata kupona svakako jedan element povećavanja likviditeta kod berzijanaca, a ovo pak mora imati povoljnu reperkusiju na razviće kurseva hartije od vrednosti. Radi se o iznosu od 20 i nekoliko miliona, od čega će najveći deo pašti na Beograd. S tim u vezi da se vratimo na pitanje kursa akcija Narodne banke, o čemu smo pisali u prošlom broju. Ono naše saopštenje zaprepastilo je onaj mali broj imalaca, koji je želio da iskoristi praksu, da kurs papira ne

'HAPOJIHO BJIATOCTAMbE

_Bp. 1

padne za ceo iznos kupona, da bi na tome napravio jednu malu špekulativnu zaradu. Onaj berzijanac, koji je tu igru preduhitrio, siurio je još pre isplate kupona kurs akcije Narodne banke na 7.650, tako da kurs bez kupona može biti oko 7.800, a po tome kursu svakako da se neće rešavati na prodaju oni koji su to nameravali, da je kurs veći. U ovoi

· nedelji nije zabeležen kurs akcije Narodne banke, ali sad i

oni koji su hteli da prođaju, guraju kurs na više, verovatno u nadi, ako skoči, da ipak prodadu.

II. Jedna mera protiv besizma u terminima

Ali najvažniji je događai u ovoj nedelji na efektnom tržištu, da je javna ruka počela da kupuje i po terminima, a ne samo za gotovo. To je bilo za besiste poražavajuća činjenica, dok je najveći deo berzijanaca to pozdravio sa najvećim oduševljenjem. Ako se bude manipulisalo kako treba na tom kompartimanu, onda će biti bespredmetna naša sUgestija, da se od terminskog posla traži da se deponuje roba odmah čim se posao zaključi. Onda će besistička špekulacija biti paralisana. Ono što je najdelikatnije kod terminskog posla, to je, što se može da prodaje roba koja se nema, i što je tako omogućeno proširiti volumen ponude daleko. preko volumena robe, koja se nalazi na berzi i oko berze. To izaziva poremećenje ravnoteže između ponude i tražnje i neminovno padanje kurseva. Ali nema ničeg opasnijeg od besističke špekulacije. Zato je najklasičniji primer poslednjih godina Poenkareov manevar 1994 god. koji je naterao besiste sa frankom na begstvo i na gubitke od više milijarda. Besista je najbolji hosista kad se razoruža jer on čim izgubi kuraž počinje da kupuje, da se pokriva i да plaća svaka cenu. Kada besista oseti da njegova veštačka ponuda ne može da obori cene, onda on napušta akciju. Cela je stvar kao na igranju karata: ko je drskij, a ne ko je finansijski jači. Ali i finansijski jači svakako igra ovde ulogu. Medđutim finansijski jači ovde je na strani protivnika besista.

IV. Ode Šteta na pet stotina dinara!

Ponovo je u ovoj nedelji odjeknuo uzvik na Beogradskoj berzi: »ode Šteta na 500 din.« Da li su time berzijanci hteli da dadu izraza oduševljenju za dalekosežnu promenu tendencije u ovoj nedelji ili je to njihovo duboko ubeđenje, nije važno. Nije važno ni to da li će Šteta ići na 500 din. ili 490 din. a ima berzijanaca, koji se već sada klade da će Šteta za 2 godine ići najdalje na 500 din.

4-II 71 81 91 10-1 79) Inv. zajam s. ki. =—=- == =—=- ==" == 79 Тпу. гајат К. К. 98.50 —=— 99— 99—. 996%, Вег1. 500 85385. = —_- __-_ 60% Вег1. 2.500 88.85 8875 —=— = == 6%,. Вел. 5.000 89:85 —== 90.550 9050 9175 69. Вео. Еегту и —— 40/, Agrarci 100 о —— 4" Agrarci 500 i 1.000 59.550. 60—" —= —— 6l.7%a Bler ——= 8950 —— —— 9050 89%, Bler 95.50: 95.50 —=== == === 7%0 Seligman о о Ratna šteta 454.50 —= 458— 45950 464Ratna šteta termin —== —= 456.50 458.50 464.Narodna banka ти Рим. ава banka S. i. 230-—-. 228—. 229— "a ___ Рију. аог. Бапка Ке. К 230—— 231—. —== | —==—. === 79, ЗЕађ. хајат === 97.550. 97.50 98— 98.75 бул Рат. 500 о —— —= 69. Пат. 1.000 87.550. 87.550. 885—. == —= 67. Рат, 5.000 88.75 88-— . 89.95 „89.87 90.80 60% Dalm. termim и