Народно благостање

Страна 174

АН 211 31 41 71

49/6: 1895 277. | 202. 2808 | 28169. 2890 59 1902 327. 3527. | 828 3990 30. 41|»0/0 1906 311 309.50 210 34 312 4 јао 1909 30350. 30450 301 „307. 206 Ах 1910 302. 30250. 201 300. 509 4а јао. 1911 2100 | 210. 310. 315 302 596 1913 317 _ 31750 317 JM. 20 79% Stabil. 1931 380 947. 3905%) 395. 399 5% Funding 00. 11. (09 1907 150

Kursevi dolarskih obveznica na njujorškoj berzi bili su sledeći: | 79% Bler 32,5—34

&%o Bler 32,5—84

7% Seligman 4 marta 43—44

. DEVIZNO TRŽIŠTE

Naše javne ustanove, koje su zainteresovane kod izvoza u Nemačku, u poslednje vreme nisu prodavale svoju robu ispod 1460. Poslednjeg dana izveštaine nedelje, međutim, роjavile 5: зе за тапјип 1позот рг Кити од 1435. АН за privatne strane došlo je odmah posle toga ponuda po 1431, koja je oborila kurs prethodnog sastanka. Živa je ponuda i u terminima po 1425. Roba je isključivo privatnog porekla. Isplata Beč je pala na 819.64. Pri ovom kursu roba je nestala. Posle zvonca nije se mogla kupiti ni po nešto većoj cehni. Grčki bonovi su stabilni. Funta je rađena po stabilizovanom kursu. Kursevi su bili sledeći:

Grčki

> 'ondon Berlin Beč Madrid Milano bonovi

АИ | 258“ 1438 83695. ~ _____ 2850 Sa pr 21605. | 1 74107 | O | 22655. Bez pr IBM | 15556. _____- 76 #40 _ 238 | |407 | 83909 1 ____| 2850 8-Ш 2097 | АН || 558 IT 2550 9 0258 | | 1489 82772 U __- | 2865 10.III · 288 _ | 1488 | 91961. _____ 2850

Obrt je bio u normalnim granicama. On je iznosio 26,83 mil. prema 25,2 mil. od čega najviše otpada na Berlin 11,4 mil. prema 9 mil., zatim na London 9 mil. prema 10,6 mil., Beč 3,7 mil. prema 9,2 mil., Grčke bonove 557.000 prema 399.000 itd. Neobično velik je bio obrt u isplati Njujork 1,4. mil. din.

Na ciriškoj deviznoj berzi kursevi su bili sledeći: 28-1 291У 18-Х 30-XJI 2-IHI 9-IJI

Beograd 10— 10.— -10.— ]0.— 10.— 10.—

Francuski franak zabeležio je dosada najniži kurs u Cirihu sa 13.851/>». Uzroci pada su unutrašnje prirode. Spoljna trgovina se razviia nepovolino, obrt u trgovini i industriji je u opadanju. Za finansiranje državnih potreba, ne samo za naoružanje, nego i za redovne budžetske, potrebni su unutrašnji zajmovi. U Parizu preovlađuje pesimističko raspoloženje i zbog toga je porastao repor na 5,75% za 3 meseca. 1 dolar ie oslabio. Zvanična notica nemačke marke је раја,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 11

a dinar i češka kruna su nepromenjeni. Funta je oslabila a holandska forinta je nešto čvrća.

Tržište zlata ;

Cena je u Londonu pala па 13 5. 8 р. Lapava tendencila tradala je cele nedelje, Koja je počela sa 139 5. 10 р. Сеlokupni nedelini obrt iznosio je 940.000 funti sterlinga. U prethodnim nedeljama bilo je dana kada je obrt bio veći. Nazadovanije se pripisuie slaboj tražnji sa kontinenta.

Donja tablica pokazuje cenu zlata i prosečnu cenu za nekoliko posledniih godina.

šiling pensa Din: (po unci) (po kg.) 1936 - 1 | 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 1 94.312 28-11-1938 139 95 93.879 7-11-1988 139 | „3 53.847

U Beogradu se čuje cena napoleona od 305 u privatnom prometu.

Koncern Fried. Krupp A.G. Generalni zastupnik: LUJO HARAŽIM

BEOGRAD, Kralja Milana br. 6

1 Tvornica čelika u Essenu proizvodi liveni i kovani čelik svih vrsta, Gradi lokomotive i sav ostali željeznički pribor, kao i teretne automobile,

Il. „Germaniawerft u Kielu gradi sve vrste brodova kao i dizel-motore do 50.000 konjskih snaga.

1U, Grusonwerk u Magdeburgu izradjuje drobilice i mlinove, sva ostala industriska postrojenja, namešta fabrike ulja, cementa, linoleuma i t. d.

IV. Friedrich Alfred-Hittežu Rheinhausenu gradi mostove kao i sve ostale gvozdene konstrukcije.

KRobno tržište

Sirovine. — Svetsko tržište sirovina ponovo je postalo labavije uprkos tome što je ponuda većine artikala manipulisana i što se očekuje povećanje tražnje na proleće usled izglasavanja velikih kredita za naoružanje. Kao razlog labaviјој tendenciji navodi se činienica, da su zalihe najvažnijih sirovina još uvek znatne i da će one narednih meseci pre porasti no što će se smanjiti. Ovo smanjenje dovodi se u Vezu sa veoma malim zalihama deviza izvesnih važnih uvozničkih zemalja kao što su Nemačka, Italiia i Japan. Italija n.pr. već mesecima nije u stanju da nabavi najpotrebnije količine izvesnih sirovina. U Japanu vodi se velika borba oko 'restrikcije uvoza pamuka. Ministar finansija odobrava da se u tekućoi godini nabavi svega 7—8 mil. bala (prema 16 mil. u 1936 g. i 13,5 mil. u prošloi godini), dok industriia traži najmanje