Народно благостање

12. Mapr 1938.

10.5 mil. Slična ie situacija i kod drugih uvoznih зтомпа Које se uvoze izvan japanskog monetarnog područja. |

Interesantno je uporediti sadanie cene sa stanjem U istom vremenu prošle godine. Osim kvalitetne kanadske pšenice, lanenog semena i kukuruza cene sviju ostalih sirovina su ispod nivoa na kome su bile u isto vreme prošle godine. Smanjenje u "/i iznosi: kod cinka 56,6%, olova 53,5%0, kave 48,6%, Manile. kudelie 42,2%/0, bakra 39,9%, vune 29,8%0, pamuka 35%, šećera 17,40/o, masti 929,6%, kaučuka 35,5%, Каlaja 27,6%o i t. d.

Cene važnijih sirovina sredinom nedelje bile su: bakar 397|s, bakar elektrolit 44, kalaj 1851/», cink 141/+6, Olovo 156 јао funti sterlinga za tonu, pamuk u Мјијогки 9,07 centi za libru, kaučuk 7i/we pensi za libru.

. Pšenica, — Suprotho svima očekivanjima svetsko trži-

šte-pšenice ne pokazuje nikakve znake popravljanja. Naprotiv, po svemu izgleda da će tendencija na niže uzimati sve više maha ukoliko se budemo više bližili žetvi na severnoi hemisferi. Obrnuto se može desiti samo u slučaju ako bi se stanje useva u prekomorskim zemljama osetnije pogoršalo. Prema sadanjem stanju hajvažnija prođukciona родгисја ођеćavaiu vrlo dobru žetvu. To isto vredi· i za Evropu, izuzev Francuske i Italije. Tržište je potpuno potpalo pod uticaji ovog faktora. To se naročito vidi po ogromnim deporima Za [егminsku robu nove Žžetve. Tako depor za kanadsku Manitobu oktobar-novembar prema sadanioi ceni za promptnu robu iznosi preko 85 din. za mfc. Termin za to vreme nolira u Vinipegu svega 5 centi preko minimalne cene koja jie propisana u Kanadi i koja je još uvek na snazi. Ovako veliki depor, davno se ne pamti; i on je najbolii znak pesimističkog gledania na razvoj situacije u novoi kampanji. Inače Argentina i Australila prodaju u Evropi ispod izvoznog pariteta, jer nema kupaca. Mlinovi u zapadnoj Evropi, usled neizvesnosti dalieg razvitka kurseva, kupuju samo dnevne potrebe.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

| iji V МИ IX-X Liverpul šil. mtc. 16/1 15/8 15/5 Roterdam hfl. me. 6,90 7.0 6,85 6,60 B. Aires pez. mtc. 11,40 11,40 — Čikago centi buš. — 88.— 84.— 84Vinipeg ćenti buš. — 190.— 119—— 9258

Na domaćem tržištu nema nikakvih promena. Ponuda ie veoma mala, dok tražnia postoji stalno od strane mlinova i vojnih liferanata. Cene su sledeće: na potiskoi liniji 180185, па ђетејској 175—178, Васка—мавопзке stanice 175180, na glavnoj pruzi u Srbiji 165 din.

Izvozni paritet prema· martovskom terminu u Liverpulu iznosi 121 din. a prema maju 120 din., prema martovskom terminu u Roterdamu iznosi 131 ФШп., а па ђам сепе ха ртотр ти гођи 138 Фр.

Kukuruz. — Suprotno pšenici na svetskom tržištu .kukuruza, uprkos povećanoj ponudi iz S. A. D., vlada stabilna situacija+ Istina kursevi su poslednjih dana i kod ovoga arttikla nešto popuštali, ali to je neznatno i ne pretstavlja :stalnu pojavu. U Srednioj Evropi glavni prođavac је naša zemlja, a ha zapadnom kontinentu i u Engleskoj radi se uglavnom

američki ·kukuruz. Roterdam za mart notirao ie 5,20 1. za”

mtc., a Čikago za mai 59 centi za bušel.

HAPOJIHO BJIAFOCTAFbE

Страна 175.

Tipično obeležje domaćeg tržišta jeste da se cene ne upravliaju prema zapadno-evropskom, Već prema srednieevropskom paritetu, koji je za 8—10 din. po mtc. veći usled vozarinske razlike. Glavni kupci našeg kukuruza zasada su Austrija, Nemačka i Čehoslovačka, a celokupni IZVOZ U OVE zemlie koncentrisan ie kod Prizada. Na novi nemački kontingent od 5000 vagona do sada je prodato 2000 vag. Čehoslo: vačka kupuje u manjim partiiama. U Austriju Prizadđ се do konca nedelje isporučiti ceo martovski kontingent од 800 уасопа. Posle toga Austrija će, prema sporazumu od 1 marta, biti prinudena da ostatak uvoza kukuruza iz naše zemlje do konca marta plaća devizama. Cene su bile sledeće: miksed 98 šlep Dunav, 98—94 vagon Inđiia, povremćno. suvi 96-—97 šlep Dunav, 92 din. vagon Inđija. | O

Izvozni paritet prema martovskom terminu u Roterđamu notirao je 89—90 din., a na bazi cene za efektivnu robu 98—100 dinara. O II = = Пи

Stoka. — Na praškoj pijaci naše svinie ove nedelje prodavane su po 7,10 do 8,05 kr. prema kvalitetu.

Na bečkoj pijaci. bile su ove cene: masne: prima 1,8561,69; stare 1,42—1,48, srbijanske 1.48—1,53, seliačke 1,521,60, mesnate 1,98—1,55 šil. kg. Prema prošloj nedelji cene su bile niže za 93—4# groša po kg.

Goveda na domaćem tržištu rade se po 4,50 do 6 din:

prema kvalitetu. Tražnja je dosta ograničena, jer se u Italiju malo izvozi, dok ie ponuda još uvek znatna. _

Сваки напредак у производњи и

употреби сђе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE MASMBA

и дају им онај квалитет, који гаљ рантујс сигуран и економичан потон.

5ТАМРАРР — МАСПИМ

Oil Company ot Jugoslavia. те,

_ ЗАГРЕБ БЕОГРАД