Народно благостање

12. март 1938,

замену 34 увоз аутомобила, ваздушних компресора, ма: шеинских делова и мотора; за Бугарску извоз сумпорне киселине за увоз сунцокретног семена и семена од шећерне репе; за Мађарску извоз гвоздене руде за увоз кованог гвожђа, бандажа за локомотиве им загоне.

_ Indeks cena u SAD bio je 1937 godine 817 (1926 =100), prema 62,6 koncem 1932 i 84,2 koncem 1936. Naivišu tačku dostigao je u iulu 1937 sa 87,9.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Наш трговински н компензациони споразум са Грчком продужен је до 22 августа O. TT.

SOCIJALNA POLITIKA

— Ruđarsko akcionarsko društvo »Monte Promina« u Siveriću povisila je nadnicu svojim radnicima 24 209/8.

—- Министар социјалне политике прописао је 19-1 о, г. Правилвик о државном комитету за проучавање народне исхране, по коме је он стручно саветодавно тело Министарства социјалне политике н народног здравља и налази се при Централном хигијенском заводу у Београду. Задаћа његова јесте да одржава везу са Комитетом за исхрану при Хигијенској секцији Лиге народа н да учествује у његовом раду, да се стара о проучавању питања народне исхране у вези са климатско-теренским, привредним ин просветним приликама у земљи. У том смислу ће преко надлежних власти, организација и установа давати паређења и вршити потребна испитивања.

— U Sarajevu ie održana anketa pretstavnika državnih ruđarskih poduzeća | radničkih organizacija. Posle dvodnevni pregovora pretstavnici države pristali su na роубепје падnica za 50/o,

JAVNE FINANSIJE

— Оделење nopesa MHHHcTapcTBa финансија саоп“ штило је расписом, да се са 395 обвезницама за ликвидадију земљорадничких дугова може уплатити цео пореска заостатак из 1932 г. који није плаћен а не само онај део који је доспео по предвиђеном отплатном плану.

— Ministar finansija odlučio je đa Odeljenie državnih dugova zamenjuje sitne j srednje obveznice u krupnije, bez obzira na seriju i brojeve, To ne važi za lutrijske zaimove kod. kojih je i dalje potrebna pri zameni istovetnost serije i brojeva. Pri zameni obveznica naplaćivaće se 2 din. po obveznici, koja se bude izdala u zamenu za sitnije.

— Za poslednje dve godine državni dug Grčke porastao je 2,2 milijarde drahmi. Od toga otpada 891 mil. na konsolidovani robni dug prema Nemačkoj za potrebe naoružanja. Ostatak od 1,3 milijarde sačinjavaju unutrašnji kratkoročni dugovi na osnovu blagajničkih zapisa i nekonsolidovani robni dug prema Nemačkoj. Na ime službe ranijih inostranih dugova plaćano je u 19937 g. 22,5 mil. zlatnih franaka (40% dospelog kupona) prema 34,2 mil. u 1936 g., 18,9' mil. u 1935 i 37,7 mil. u 1994 g.

_ — Mađarska vlada donela je privredni program koji bi se imao ostvariti u toku od »-—10 godina u koju bi se svrhu utrošio zajam od 1. milijarde penga. To je skoro četvrti deo nacionalnog dohotka 193637 (4400 mil. penga). Ta svota sabraće se na sledeći način: 600 mil. od poreza na imetak, koji će se ubrati samo jedanput, i to ako je, imetak veći od

50.000 penga. Oslobođen je imetak u akcijama i obligacijama. Prosečno teret će iznositi 8". Zemljišni posed biće oporezovan najviše do 5%. Na sličan način zakliučen ie u Italiji zajam, koji su imali da uplate svi sopstvenici nekretnina i to u iznosu od 50% vrednosti. Ostatak od 400 miliona penga uzeće se sa tržišta kapitala, Ceni se da se.u Mađarskoj go“dišnie formira 300 mil. penga, a od tog jedan deo mora se rezervisati za zaimove privatnog kapitala.

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 169

= У Холандији се успешно врши конверзија и упис провинцијских зајмова. Навала капитала је толика да се је код 3— 39: зајма од 3488 мил. фор. морало редуциратн додељивање уписивања.

— Предлог буџета града Загреба за 1988/88 уравно

тежен је ин предвиђа расходе односно приходе у износу од

967,935.068 дин. н већи је за 94.550.981 дин. од буџета 3% 1937/38 год.

— Према експозеу мннистра грађевина у Народној скупштини влада намерава да што пре створи путни фонд на бази чијих прихода ће се моћи закључити дугорочни или средњерочни зајмова за нзраду путева.

— Engleska bela knjiga donosi da vojni bužet Engleske za 1938/39 godinu iznosi 343,25 mil. funti st. prema 978,27 mil. u 1937/38. Povećanje od 65 mil. funti nije konačno i ima iz: gleda da će izdaci još rasti i da će 1939 pretstavljati vrhunac u izdacima za naoružanje, tako да се упо verovatno suma od 1500: mil. funti, koja je“pre godinu dana predviđena 78 naoružanje, biti sigurno prekoračena.

NOVČARSTVO

= Привилеговака згграрна банка је известила новчане заводе да могу да подигну 31-ХИ-1988 г. доспели кови ануитет у укупном износу од 128,7 мил. дин. До 25 фебру ара о. г. новчани заводи су примили 88,4 мил. дин.

— Српска швајцарска банка у Београду смањила је своју главницу са 10 мил. на 5 мил, дин.

— Jadransko Podunavska banka u Beogradu isplači· vaće od 1 januara o. g. stare uloge po štednim knjižicama i tekućim računima, koji na dan 31-ХИ-1935 nisu prelazili 4,000 din, |

— Vlada jie produžila rok u kome se može tražiti 78štita do 23 avgusta 1988 g. za zemljoradničke kreditne zadruge i njihove: saveze. Za banke je prema tome prestala mogućnost da traže primenu Uredbe o zaštiti novčanih zavoda од 23-Х1-1934.

— MKođ velikih grčkih banaka i štedionica porasli su štedni ulozi sa 10,8 miliardi u decembru 1936 g. na 11,5 те liardi u decembru 1937, kratkoročni kređiti sa 8,2 miliarđe na 9,3 miliarde, dugoročni sa 3,6 milijardi na 3,9 milijardi. Kamata je krajem gođine iznosila 7%05 prema 8%e u julu iste godine.

— Porast uloga kod Poštanske štedionice u Februaru iznosi 100 mil. din. Ulozi na štednju povećali su se za 61,6 mil. na 1,396,9 mil., a na čekovnim računima za 38 ти, па 1879 mil. Promet je porastao sa 6,8 milijardi u januaru na 7 milijardi, ali je još manii nego u decembru kada ie iznosio 8 milijardi.

__ Guverner Narodne banke g. Dr. Radosavljević završio je osamnaesti redovni zbor akcionara jednim progra· matskim govorom u kome je rekao da će Narodna banka nastaviti sa davanjem pomoći bankama radi raskravliivanja zamrznutih uloga kao i mobilisania kapitala banaka, da će паstojati da se što bolje povežu sa kreditnim tržištem privredni redovi koji su dosada bili otsečeni od njega, da su, kursevi 7%/ državnih papira dostigli u vrednosti svoju nominalu i da će banka nastaviti rad na izgradnji efektnog tržišta da ga osposobi za zadatke koji mu pretstoje.

-—-- Француска банка у свом недељном извештају од 94.11 0. г. показује повећање портфеља трговачких меница за 150 мил. и тридесетодневних предујмова за краткорочне и средњерочне државне папире за 52 мил: фр. Предујмови на ефекте опали су за 89 мил, фр. Новчанични оптицај порастао је за 794 мил. Фр. . : 5

— 1 marta o. g. počela ie, rad Federated Reserve Bank

of Chine u Pekingu, koju ic osnovala privremena severno ki-