Народно благостање

Страва 202

NOVČARSTVO |

— Од марта 1937 до марта 19838 сток злата холандске банке попео се са 919,5 на 1455,8 мил. форинти. Банка прима злато бескаматно, и не повећава оптицај новчаница. Прилив злата повећао је ликвидност холандског новчаног тржишта, а са тим стањем нису банке задовољне, јер се смањује њихов приход од камата. Претседник Холандске банке д-р Трип изјавио је да је велика тражња за форинтом због обиља „лутајућег новца“ који тражи уточиште у Холандији. Да због тога не би скочио курс форинте, што би нашкодило извозу и индустрији, потребно је продужити са куповањем и увозом злата. Дотле, док остале државе не уведу поново златно важење изјаснио се за одржање „колебљиве форинте“ као и до сада.

— Према статистици Савеза чехословачких штедионица улози код 351 завода концем 1937 прекорачили су 22 милијарде кр и показују пораст за 790 мил. према 1936.

— Привремена влада Северне Кине издала је Уредбу. којом се заводи контрола девизног промета на њеној територији, а по којој се све купљене девизе морају депоновати код Централне банке и све банкарске трансакције морају се вршити под контролом исте.

— Према извештају Главне земљорадничке набављачке задруге, било је концем 1937 године 1633 земљор. набављачких задруга, 1096 кредитних, 91 житарска, 71 млекарска, 51 виноградарска и 381 разна, укупно 38323. Код. ње је било учлањено 1236 набављачких задруга са 2458 удела у вредности од 1,877.833 дин. Продала је у 1937 57,848.466 дин. робе или за 14,64 мил. више него 1986, искористила је 16,174.477 дин. кредита код разних новчаних установа, а дала је чланицама робе на кредит у износу од 4.369.565 дин.

— Аустријско министарство финансија да би спречило бегство капитала из земље наредило је да новчане установе могу недељно да исплате највише 1000 шилинга на уложне књижице и доспеле бонове, а на животна осигурања, предујмове и откупе истих само до 500 шил. Исплате преко 1.000 шилинга дозвољавају се само за плате, пензије, ренте, наднице и у случајевима преке потребе. коју. треба доказати. Улози и депозити уплаћени после 18 Ш ов. год. не подлеже никаквом ограничењу. Ако дужник због ограничења не би могао да плати дуг на време не наступају правне последице због тога. Предвиђене су казне до 100.000 шил. и затвор до године дана.

SAOBRAĆAJ

—'Прва у Европи по величини мреже ауто путова јесте Немачка са преко 2,000 км. већ предатих промету. По плану треба да се изгради 100.000 километара аутопутова. На друго место долази Италија са 530 км. Аутомобили који возе. по ауто-путовима уштеде при просечној брзини од 70 км. 30—40%/' од оне количине бензина коју би иначе потрошили на другим друмовима. Рачуна се да у Немачкој годишња уштеда трошкова погона аутомобила на 1.500 км. ауто-путова износи око 40 мил. Рм.

TURIZAM

— Хотели и друге угоститељске радње у Далмацији добијају сваки дан отказе за собе које су туристи из Енглеске и Немачке наручили за месец април па и за летње месеце, због несигурне међународне ситуације.

— Према новој уредби о девизама Аустријанци приликом путовања у иностранство не могу да изнесу са собом више од 20 шилинга у земаљској валути и 30 шилинга у страној у току једног месеца без одобрења филијале Рајхсбанке у Бечу, док су досада могли да изнесу без одобрења 200 шил. у домаћој и 500'шил. у страној валути.

НАРОДИ ОНБЛАНО ВРАНА

Бр. 13

КОМЈОМКТОВА

— Према извештају Сузора у јануару 0. г. осигурано је било у целој држави 621.774 радника и намештеника, тј. за 52.168 мање него у децембру 1937, а за 24.809 више него у јануару 1937. Највећи пораст показују: метална н машинска индустрија за 4.133, трговина за 3.478, општински послови за 2.699, дуванска индустрија за 2184 и дрводељска и резбарска 1819, а опадање запослења индустрија хране и пића за 957, хигијене за 233, угоститељства за 215

и прерађивања кожа за 110. Према јануару 1936 пораст 3а- ·

послења износи 73.465. Највећи пораст запослења показују Оузори у Београду (7.251) Љубљани (6.299 и Нишу (2.955), а пад Оузори у Скопљу (2.699), Осијеку (2.697), Сушаку (527), Петровграду (312) и Сплиту (250). Просечна обезбеђена зарада износи 23,10 дин. што значи пораст за 1,87 дин. према 1937. Укупна обезбеђена зарада износила је 359,14 мил. дин. према 388,66 мил. дин. у месецу децембру 1937.

— У Сарајеву у прошлој години радило је 1532 занатлије т.ј. за 5 више него у прошлој години. Највише је било мушких кројача 210, обућара 206, и бријача и фризера 175. | -

IZ POSLOVNOG SVETA

Трговачки регистар „Кроација“ осигуравајућа задруга, За-

26 март греб (редован).

27 март — Славонска аграрна штедноница д. Д. У Осијеку (редован). — Осјечко прометно складиште д. д, Осијек (редован). — Молска штедноница д. д., Мол (ре-' дован). — Ратарска банка д. д. у Молу (редован). — „Ду HapeaHa” JL. д., Ковин (редован).

30 март — Трговачко-опскрбно д. д. у Загребу (редован). 31 март — Зелени Вир дљд. Скрад (редован). — Хрватска католичка штедиона д. д. у Новој Градишки (ре-

дован). — Југ. угљено а. д., Загреб (ванредан). 1 април — Југославенско Сименс д. д., Загреб (ре: дован).

4 април — Сенћански млин на ваљке Хеслер и дру: гови д. д. у Сенти (редован). — Лучаферул д. д. Вршац (редован).

5 април — Загребачке текстилне творнице д. д. (редован). — L'industrielle зегђе, ВгихеПез (редован).

7 април — Финтекс д. д, Загреб (редован). — Херцегновска банка L JL, Херцегнови (редован).

8 април — Југославенско д. д. Шихт-Левер у Загребу (редован). — Југославенска удружена банка а. д, Београд—Загреб (редован).

9 април — Чаковечки паромлин и муњара д. д. у Чаковцу (редован). — Југовславенска дестилација дрва

д. д. у Загребу (редован). — Сремска електрана д. д. у“

Сремској Митровици (редован).

· 17 арпил — Српски књижевни гласник а. д., Београд (редован). — Трг. привредна банка у Новом Пазару (редован). — Кључка банка а. д, Кладово (редован). Лесковачка задруга а. д. у Лесковцу (редован). — Моравска банка у Ћуприји (редован). — Трстеничка привредна банка, Трстеник (редован).

20 април — Електрично друштво Војводина а. д. У Београду (редован).

21 април — Југ. АЕГ електрично друштво а. д. У Београду (редован). — Фабрика кожа а. д. у Нишу (редован). — Фабрика обућа а. д. у Нишу (редован).

23 април — Устипрача а. д. из Београда (редован).

24 април — Графички институт „Народна мисао" а.

д. у Београду (редован).