Народно благостање

Страна 198

nice. Ukoliko jie manja razlika između cene pšenice i kukuruza, utoliko je veća prodaja kukuruza itd.

Zabluda je verovati da je u našoj nacionalnoj ishrani nastupilo pomeranie od pšenice drugim artiklima i da je time potrošnja pšenice »kontrakarirana«. Prema socijalnoj strukturi u našoj zemlji ima oko 18% gradskog stanovništva. Ostalo je seljak. Svakako da se kod nas, poslednje dve godine, standard života podigao. Potrošnja pšenice je morala porasti, već i iz prostog fakta, jer je poraslo gradsko stanovništvo. Ali budući da se ogroman broj seoskog stanovništva hrani kukuruzom to se progres, ukoliko ga ima, mora da javlja u pravcu povećane potrošnje pšenice. Dok se u Engleskoj i drugim zapadnim državama ide od hleba energetskim i protektivnim hranivima (prva daju snagu, a druga

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр. 13.

čuvaju zdravlie) dofle se kod nas preorijentacija vrši u samome hlebu — od kukuruznog pšeničnom. Preorijentacija u ishrani u savremenom smislu poštoji u relativno malom ·obimu i kod gradskog stanovništva, jer kupovna snaga većine ovoga hije još dovoljna za nove zahteve ishrane.

Na osnovno naše pitanje: zašto je cena pšenici na našem domaćem tržištu iznad izvoznogr pariteta — člankopisac odgovara »oskudicom« .ponude. Naprotiv, trudeći se da nam, na osnovu podataka o veličini potrošnje, pokaže da u zemlji ima još izvoznog viška, on nas je mogao ubediti samo u to, da cene ne bi trebalo da budu preko izvoznog pariteta. Fakat da se one već mesecima drže za 40—65 din. iznad izvVoznogS pariteta, za nas je dovolina indikaciia da u zemlji пета уогпосг viška pšenice.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У врло кратком временском размаку објављени су из три разна извора статистички податци о нашем банкарству. Статистички годишњак за 1936 г.,. који је почетком ове године изашао из штампе, садржи податке за 1985 г. Г. проф. Владимир Розенберг објавио је у бр. 8 „Привредног прегледа“ податке за 1936 г. и упоредио ове са онима из претходне две године. Најзад Савез новчаних и осигуравајућих завода у Загребу о6јавио је своје податке за 1936 r.

Криза нашег банкарства и даље траје

Ти подаци међусобно се не слажу. Највеће обрте по појединим ставкама исказује г. Розенберг, затим статистички годишњак, а најмање Савез новчаних и осигуравајућих завода, упоређујући увек исте године. Разлика између података Савеза и г. Розенберга могу се лако објаснити: г. Розенберг располаже наиме потпунијим подаци: ма него Савез. Нејасно је откуда потиче разлика између званичне статистике и г. Розенберга, пошто се и прва може служити једино оним подацима којима и г. Розенберг. И ако потпунији, подаци г. Розенберга не могу да нам послуже за оцену развитка банкарства у 1936 г. Они не обухватају врло важне гране пословања, а осим тога има и противречности, које им умањују вредност. Тако на пример збир властитих и туђих средстава не подудара се са збиром биланса. Властита средства показују различиту висину у двема групацијама итд. Тако нам преостаје статистика Савеза. Она се односи на 583 банке и 53 самоуправне штедионице према 590 и 53 у претходној години. Број банака био је зећи, и то 620 према 610 у 1935. Али редовна је појава да известан број банака не објављује биланс на време. Збир биланса незнатно је порастао са 12,6 милијарди на 13 милијарди дин. Позиције у активи кретале су се овако: готовина и потраживање код новчаних завода порасли су за 1.26 милијарди, на 1,82 милијарде, ефекти са 969 мил. на 1.022,5 мил. менице су опале са 8,3 мил. на 2,9 мил., дужници су порасли са 5,8 милијарди

на 6,4 милијарди, некретнине су готово непромењене са.

971 мил. према 973 мил, разна актива је порасла са 317 мил. на 502 мил. и најзад укупни губитак је већи и износи 85 мил. према 36 мил. дин. У пасиви имамо следеће промене: уплаћена главница је порасла са 1,67 милијарди на 1,74 милијарди, резерве су пале са 1,1 милијарде на 1 милијарду, улози са 6,93 милијарде на 6,83 милијарде, повериоци су порасли са 2,7 милијарди на 2,9 милијарди, разна актива са 217,2 мил. на 278,7 мил., а укупни добитак се смањио са 97,4 мил. на 86 мил.

Однос између сопствених и туђих сретстава био је. у 1936 г.: 38,66 : 66,34 према 34,14 : 66,86, дакле нешто ce.

погоршао.

Врло интересантна би била анализа ликвидитета.

(Она је на основу тих података немогућа, пошто није по-

знато доспеће обавеза, као ни потраживања. Али имамо ·

неколико индиција које показују да се ликвидитет погоршао. То је у првом реду смањење меничних зајмова нарачун дужника на основу других кредитних подлога с једне стране, а пад улога на штедњу и истовремени пораст са друге стране. Врло је вероватно да је један део улога са роком претворен у потраживање по виђењу. Нова туђа сретства су сасвим краткорочна. Абнормално велики ликвидитет у 1985 г. приморавао је банке да траже рентабилан пласман. При томе су оне у првом реду гледале на сигурност, а тек у другом реду на друга својства пласмана. Бачке су, као што показују статистички подаци, уложиле велике напоре да повећају своје послове. То се најбоље види из пораста позиције дужника за 600 мил. дин. Та околност би могла да буде знак побољшања прилика у нашем банкарству, да су се истовремено у истом или већем обиму повећала сопствена и друга средства. То ме: Бутим, није био случај. Повећање позиције дужника уследило је углавном због смањења есконта. Наше банкарство у 1936 г. било је и даље у кризи и ако је цела привреда била у полету. Специјални узроци који су пооштрили кризу банкарства у ранијим годинама деловали су даље и због њих није престала криза наших банака ни за време општег просперитета.

skok cena na veliko. Prema

Dalji skok cena u ianuaru —_ T w izvodi za 1,1%0, mineralni za

1,1%0, industrijski 0,5%0, dok su stočni proizvodi pali za 1,5%0. Generalni indeks povećao зе 7а 1,4%/. Najtrajniji i najduži porast cena pokazuju biljni proizvodi, koji ije počeo u aprilu prošle godine. Ža to vreme indeks je skočio za 39,8%o. Isti razvitak imale su ı cene mineralnih proizvoda. Stočni proizvodi, naprotiv, podložni su neprestanim varijacilama koje su posledice današnjeg sistema izvoza, po kome se cene ravnaju prema nainepovolinijim izvoznim relacijama. Коњ

Prema januaru mesecu prošle godine indeksi u januaru ove godine pokazuju sledeći porast: bilini proizvodi 31,49/o, stočni 5%, mineralni 12,0%5, industrijski 9,2/o, opšti indeks 19:9% | –

Januar mesec doneo де dali

decembru porasli su biljni pro--