Народно благостање

__ Бр. 14

Страна. 220

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___.

0 КОЊУНКТУРА

Београдска берза Извештајна недеља од 25 да 3!-11-1938,

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Нови Зајам

Са последњим даном извештајне недеље завршава се прво тромесечје ове године, које је најсјајније у историји Југословенског ефектног тржишта или, тачније речено, тржишта државних хартија од вредности. Извештајном недељом завршава се једна од најбољих и готово најинтересантнијих пернода тог истог тржишта за: последње (Be H по године. Одавно није било месеца у коме је обрт био тако велики, као у марту ове године. Износи 60,715 хиљ.

Међутим, последња недеља је једна од слабијих. Почетак нервозе на берзи дошао је услед „аншлуса“ и вести о претстојећем зајму од 4 милијарде дин. Данас међутим нико више не говори о томе зајму, као да је то ликвидирана ствар. Нервоза никад не траје дуго. Зајам је изазвао извесну нервозу која је имала за последицу форсирану продају од стране берзијанаца и оних који стоје близу њима. Резултат те нервозне продаје био је поразан по продавце. Као што је један берзијанац лепо приметио: „који год продајни налог нисам извршио, зарадио сам на њему већ сутра дан". Према последњим курсевима, као што се види из доње таблице, све продаје од 10 марта претстављају огромне изгубљене добитке за продавце. На Ратној штети је на: прављена диференција од 30 дин.

Берзијанци су продавали сматрајући да ће нови зајам својом тежином да притисне курсеве и оборн их испод нивоа на коме су били последњих месеци. Продајући папире они су рачунали да их доцније купе много јефтинује. За сада, као што рекосмо, они их могу купити само скупље. |

"На недовољну информираност по питању зајма наловезали су бергијанци читав низ погрешних закључака. Много стручности у питању државних зајмова нису они показали овом приликом. Пре две недеље искрснуло је било питање о моменту емисије зајма. „Политика“ је донела вест да ће то бити тек на јесен и ми смо је у прошлом броју огласили за вероватну. С обзиром на режим наше штампе може се претпоставити, да она не би могла изићи ако не би била основана, односно ако не би била одобрена. Међутим одобрена вест не значи и основана. Можда је њоме циљано да се унесе мало умирења међу духове. Моментано она је међутим имала противно дејство. Тек онда су се берзијанци уплашили и навалили са даљим продајама. Алн свега три дана. Увидели су брзо да одлагање зајма, ако не утиче повољније на курсеве, не може ни у коме случају утицати неповољно.

Свакако да није равнодушно питање, кад ће се остварити зајам. У тренутку кад пишемо овај извештај, ми не знамо тај датум; може бити јесен, а може бити и прољеће. Јесен није најповољнија у аграрним земљама, јер је тада потребан велики капитал за уновчење жетве. Пролећни месеци, кад се исплаћују купони, претстављају највећи ликвидитет. Претпостављајући могућност емисије у пролеће, у априлу или мају, ми имамо пред очима чињеницу, да је зајам везан за читав низ операција које се не могу свршити од данас до сутра. Пре свега, амандман садржи само начелно овлашћење. Потребна је уредба о зајму. То није тако прост посао. Уредба мора да садржи низ битних прописа: о емисионом курсу, о начину и року амор-

тизације, о року уписа (о почетку и крају) н о свему: онеме што се налази у уговорима о зајму кад се овај емитује преко банака. Затим је потребна уредба о стварању резервних фондова, која се такође помиње у амандману. Све то може већ да се спрема, и да на хартији буде готово кад финансијски закон ступи. на снагу. Па ипак постоји читав низ техничких операција, (евентуално и преговори са банкама) па да се почне уписом. Али ни то није све. Потребне су облигације, а колико ми знамо њихов нацрг није готов. ИМ ти прописи морају бити садржани у уредби. Ако би се ускоро приступило упису, онда се не би могле дати облигације, уплата би била санкционисана на бази међутовнице односно привремене признанице. Тим привременим папирима не може се трговати на берзи. IH GH се папири појавили на берзи тек кад буду готове облигације а дотле оне не могу имати никаквог дејства на курсеве.

Изгледа да берзијанци нису имали све то пред очима, кад су тако појурили са продајом. Сви су папири у међувремену скочили, тенденција је врло чврста и наравно то није моменат да се купују папири, који су раније много јевтиније продани.

Песимисти за берзијанске курсеве због новог зајма не само да нису дубоко размислили о целој ствари, већ су врло површно читали новине, односно новинарске извештаје о раду парламента у везн са новим зајмом. Ко мисли да је непосредно тангиран новим зајмом, тај има пре свега за дужност да пази на сваку реч, која буде пала са меродавног места у вези са тим питањем. Изгледа да је берзијанцима промакла изјава Министра финансија у Скупштини н у Сенату по питању зајма, чија једна реченица гласи: „зајам ће се уписивати у кругу наших најснажнијих јавних новчаних институција, не днрајући никако ни наш емисиони институт". Мислимо, да је овој реченици непотре: бан коментар. Очигледно је да ће прву траншу новог зајма да предузму познате најјаче јавне депозитне установе, као гарантни синдикат, с тим да их пушта у оптицај према стању на тржишту капитала.

3'/: обвезнице за раздужење сељака

Одавно нисмо ништа јављали о развићу тржишта 39, облигација за раздужење сељака, које држава предаје Аграрној банци, а ова банкама које су јој предале свој сељачки портфељ. Као што из новина видимо ових је облигација пуштено у оптицај преко 300 милиона дин. То је за наше тржиште знатна цифра. Читаоци се сећају да смо ми своједобно писали, да тај папир нормално не би могао стајати боље од 40%«, према тадањем укамаћењу државних хартија. А данас не би могао бити већи од 45%. Читаоцима је познато такође, да је тај папир од првог дана стајао много више, око 706%. МИ данас он стоји на томе курсу. Они који тргују њиме извештавају нас, да је необично велика тражња за њим, чему је доказ у осталом сам курс. Курс од 70% може да опстане само дотле док се папир тражи за одужење пореских дугова. Значи да порески обвезници чине обилну употребу од права, да помоћу овог папира раздуже своје старе пореске дугове. То је велика срећа, јер би иначе тај папир могао да омета развиће курсева на берзи. Нама није познато у којол мери банке пуштају папир у оптицај — премда је истекао рок у коме су оне имале да учине распоред тог папира међу својим улагачима. У сваком случају тражња је много већа од понуде од како се папир појавио.