Народно благостање

„Страна 222 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 56 14 а OMA, ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ шилинг пенса Дин. Курс шилинга је још увек немиран. У нашој јавно- (по унци) (HO: KE.). Гети круже фантастичне вести о њему. Тако је љубљанско 1933 | 126 6 40.405. · „јутро“ донело у броју од 24 и од 29 марта да је ње- 1934 141 40.345 | стова вредност 7 дин. „Југословенски Лојд“ од 30 о. м. пак 1935 | | а доноси да ће се шилинг заменити у односу 1 марка за 2,10 и 2 0 —2,20 шилинга, 1936 141 7 54.569. _ Ми сматрамо да су те вести нетачне. Горња и доња 7 15 | 57912 граница шилинга према динару утврђене су платним спо- 21-I11-1938 139. 11 53.949. | pa8yMOM од фебруара о. г. између 8,17—8,70 дин. Уговор 27 11198 1500 372 54126 -

(је обавезан за немачку владу. Она је прогласила курс раз"мене између шилинга и марке: 1,5 :1, који према званичним коментарима важи и за инострана плаћања. То је што се сигурно зна. Технички детаљи замене у нашој земљи ош нису утврђени. Они ће бити предмет преговора између наше и немачке владе. Проблем ће се састојати у томе да се фиксира курс шилинга у утврђеним границама. "Може при томе да буде курс марке и нешто мањи од курса клириншке, јер нигде није речено да она мора бити основ замене.

Курс шилинга је нешто пао и износио крајем извештајне недеље 867,75. Клириншка марка је чврста. Обрт је био прилично мали. Понуда је суздржљива, а нема ни тражње у већем обиму. Фунта је непромењена. Грчки бовови су мало попустили.

5 Лондон Берлин | Беч Мадрид MammaHo pa . 25-Ш 238.— 1.443— 852.50 — 2915 ба пр. 21642 1.748.97 __= 229.48 Без пр. 168.42 1.361.07 — 178.59 = 28-11 208. — 1.445.— 859.57 == = 29.12 | 29-Ш 238.— 1.448 — 875 — — — o 99.25 301 238— 1.450.— 880.— — — 29.УН. 238— 1.450.— 867.50 — — 29—

Обрт износи 28,2 мил. према 25 мил. од чега: Лондон 14,6 мил. према 11,7 мил. Берлин 84,4 мил. према 11,7 _ мил., Беч 3 мил. према 3,3 мил, Грчки бонови 544.000 према 650.000 итд.

На циришкој девизној берзи курсеви су били следећи;

28.1 ПОЛУ | 03:87 300 2416 Уа Лондон 21.498» 21.57 | 2154 | 2162 | 21,64 21.657, Амстерд. 980.95 230.25 -. 240.971/» 940.60 941.90 24150 Њујорк 486—— 4361» || 43405 | 43550, 43695 490 Берлин | 170:50. | 1751/5)/) 174 | |74.95,,174'871/5 175.05 Париз 58:391/1. 19.50. "1454 | 1468: 1335. 1397 Праг 1526. | 1522 | 1590. 1519. 1520 || |5.991/5 Брисел —— i па —.— 73.836 73.69 Београд 10— 10.— 10.—. 10.— 10 10.—

Лондон, Амстердам и Брисел су чврсти. Њујорк је

мало лабавији, што је у вези са неизвесношћу политике

сребра. Париз је даље пао због унутрашње политичке ситуације. JU

На лондонском“ девизном тржишту ослабио је аргенТински пезос, кинески долар. Слабост пезоса је последица погоршања аргентинског трговинског биланса, Прилив девиза био је услед тога мањи и аргентинска влада не може да даје потребну потпору курсу. Отсуство интервенције -проузроковало. је пад кинеског долара.

Тржиште злата У Лондону је цена злату скочила на 140 ш. 3 m. Злато даље иде ка САД. У петак је послато за: пола ми"пиона - фунти стерлинга. Због високе цене обрт пада. Он је износио нешто испод милион фунти стерлинга у недељи.

за мти,,

На београдском приватном девизном тржишту. није било нарочитих догађаја. Пудо се да се наполеон нуди по 310. |

Робно тржиште

Пшенина. — Светско тржиште пшенице у марту било је изложено великим флуктуацијама. Тако је у Ливерпулу почетком марта био забележен највиши курс од 16/4 шил. а најнижи при концу марта од 14/3. Слична кретања била. су и на свим осталим берзама. Тржиште је било под упливом смањеног промета, вести о повољном стању усева у главним произвођачким земљама и заоштравања политичке ситуације у свету. Изгледа да ће се овакав развитак цена наставити пошто нема изгледа да би се тражња могла повећати до те мере да би могла изазвати сталнији и већи пораст цена. Сви извештаји наговештавају повећање преносних стокова концем текуће кампање. Према процени Брумхала расположиви извозни вишак у свету из жетве 1987/38 тј. без преносних залиха 31 јула 1987 цени се на 1,700.000 вагона према увозној потреби од око 1,360.000 ваг. Према томе, из текуће жетве имао би да преостане један вишак од 340.000 вагона коме треба додати и преносну залиху из прошле године од неких 300. до 350.000 вагона. Овај вишак односи се само на четири прекоморске земље. Комитет житне међународне конференције пак, рачунајући и преносне вишкове осталих земаља, процењује преносну залиху пер 31/7 о. г. на преко ! мил. вагона. Овакав однос понуде и тражње долази до пуног изражаја у садашњим ценама и у великим депорима за термине нове жетве. На дан 24 марта о. г. Ливерпул је

нотирао 14/5 шил. за мтц. према 20/8 истога дана прошле

године што претставља опадање за 309. У истом међувремену Винипег је пао од 148 на 117 или за 199. Мањи пад код Винипега последица је недостатка квалитетне робе услед чека је разлика између цена за:квалитетну и оних за слабију робу постала врло висока. Тако на пр. разлика између Манитобе 1 за октобар према мајском термину износи 1,60 долара за мтц., а за слабију врсту 1,20 дол. С

друге стране разлика за мај месец између Манитобе | и

Манитобе ТУ износи 1,30 дол. а за октобар 0,50 дол. Велики депори за термине нове жетве и велике разлике. пизмеђу цена квалитетне шшенице и оних за слабије врсте показују потпуну неодређеност ситуације на тржишту пшенице. Услед тога тржиште. нагиње лабавој тенденцији, али се развитак још није дефинитивно определио у том прав: цу, јер постоји нада да би се прилике свакога дана могле поправити појавом веће тражње макар. које земље за стварање резерве. Тако се и скок курсева у овој недељи Доводи у везу са већим куповинама Енглеске. Исто тако сматра се да ће се ускоро и Француска. појавити са већим куповинама пошто је исцрпила знатан део гвоздене резерве.

· Термински курсеви. средином недеље“ изгледали Cy овако; |

| | | | | + || ,