Народно благостање

2. април 1938,

dz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 211

Prilikom diskusije amandmana uz linansijski zakon 1038—19039, a specijalno onoga koji se odnosi na novi unutrašnji zajam, Čula se reč koja nas je јако iznenadila, iako nije nova ni originalna. Kazano je, naime, da država nije mogla da primeti kod naše privređe. i svih privrednika one obzire prema njoj i nje-

broju pisali, da |e ova primedba neosnovana s obzirom na držanje tržišta kapitala prema državnom kreditu baš poslednje dve Zodine, za koje je vreme -naša narodna privreda uplatila jednu i bo milijardu din. blagajničkih zapisa, preko 600 miliona srednje-ročnih državnih obligacija i veliki iznos agrarnih papira, koji su bili zagušili tržište pre dve godine, a koji su docnije apsorbovani uz-snažan porast kurseva.

Nikada ranije nije naša narodna privreda imala „toliko obzira prema državnom kreditu” kao poslednje dve godine. Rekli smo, nije ta teorija O nekoj dužnosti privrede prema državnim zajmovima nova ni orisinalna. Ona se uvek pojavljivala kadgod iz opravdanih razloga nije bilo šansa za upis jednog raspisanog zajma, Najnoviji i najvatreniji pristalica te teorije bio je 9. Vincent Oriol, ministar finansija u prvoj vladi g. Bluma. Raspisujući jedan zajam pod uslovima, koji su ga činili očigledno nemogućim već zbog krajnje nesigurnosti valute, on |e izjavio nekoliko puta, da njegovi neuspesi u oblasti državnog kredita dolaze od bojkota od strane _ industrijskog kapitala, koji odbija radničko zakonodavstvo Blumove vlade, (zakonodavstvo koje je — uzgred budi rečeno — najvećim delom bilo potpuno OpraVdano). Ta |e teorija potpuno neosnovana; prema роstojećem pravnom i privrednom poretku u Francuskoj kapitalist ima potpunu slobodu da se opredeljuje u ižboru plasmana svog kapitala. Kapitalisti su dakle imali pravo da apstinira|u od raspisanog zajma čak iz političkih razloga — jako to nije bio slučaj. G. Oriol |e prećutao da su se isto tako držali i svi ostali kapitalisti, čiji interes nije tangiran radničkim zakonodavstvom i da je to negativno držanje francuskog kapitala prema francuskom državnom kreditu nepromenjeno od svršetka Rata (sem malih izuzetaka) i da је зуетц tome iskliučivi uzrok nesfabinost valute, ko|a — 5 ргеkidima — traje već 20. godina. Kao jedan od dokaza za to je činjenica, da su potpuno uspevali zajmovi sa zlatnom odnosno valutnom klauzulom. Apstiniranje ka-

pitala prema dugoročnim obligacijama u Francuskoj

· bilo je, uostalom, samo jedan Oblik bekstva iz franka. Istovremeno je. međutim postojala i navala na papire glaseće na stranu valutu, na zlato, na stranu valutu'i najzad tezauriranje novčanica. (lako na prvi pogled izgleda apsurdno da se tezaurira u novcu, prema kome se ima hepoverenje, ipak je to. razumljivo:. u otsustvu mogućnosti plasmana u supstancije stalne vrednosti kapitalisti drže gotovine. u novčanicama, kao jedan oblik likvidnosti, da bi u slučaju upotrebe mogli brzo da iskoče iz njih i uskoče u druge kakve vrednosti). .

| G. Oriol je i pretio kapitalistima, da će država naći načina da ih namora na vršenje te dužnosti. Kao

što kapitalist ima pravo da se slobodno opredeljuje”

u plasiranju svog kapitala, tako ı država ima pravo da

bira između poreza, prinudnog zaima i dobrovoljnog zajma, ono što nalazi za najpogodnije. Ali ne na Osnovu neke dužnosti kapitala prema državnom kreditu već na osnovu fiskalnog suvereniteta državnog. Ali ako ube-

re prinudni zajam onda se on. ne može zvati dobro| _voljnim. zinome kreditu koje joj oni duguju. Mi smo u prošlom |

Bojkot državnih obligacija od strane kapitala. je

ekonomski apsurd. Naravno ako uslovi хајтоуа 0480-

varaju danim prilikama na tižištu kapitala. Kad se

radi o dugoročnim obligacijama, onda mora pre svega

biti zagarantovana stabilnost valute, zatim kamatna stopa mora da odgovara normalnoj zemaljskoj kamatnoj stopi za odgovarajući oblik kredita, iznos zajma ne sme premašati disponilibitet tržišta itd. U tome slučaju kapital ne može da bojkotuje državne obligacije, naprotiv njemu je taj plasman vrlo povoljan. Mi smo pisali

o prvom organizovanom bojkotu državnih obligacija od strane kapitalista, o frontu imalaca državnih hartija

od vrednosti u Holandiji, kome pripadaju sve depozitne banke, sve ustanove prinudne štednje, fondovi, zaduž-

bine itd. Oni su bojkotovali državni тајат 12 ргозгов гадоса 50 пи тооП аксериган шаки Катати stopu,

koja je pronađena. Ali je i taj, tako grandno organi

·zovani, bojkot pretrpio fijasko. Kapitalist nije imao iz“bora, s obzirom na kvalitet i rentabilitet. Tako je boj-

kotovana 3% državna renta, koja je usled momentanog dejstva bojkota pala bila na 96, danas otišla preko pari.

Porez i zajam se plaćaju iz istoga izvora: iz dohotka. Razlika |e samo u tome — što se porez plaća iz bruto dohotka, a zajam iz neutrošenog njegovog dela.

'Neutrošeni dohodak ima oblik gotovine. Gotovina se "može čuvati na dva načina: tezauriranjem ili deponova– njem u banku. Tezauriranje je odvlačenje kapitala sa tržišta. Tezaurirani kapital ne učestvuje u narodnoj pri"vredi, on apstinira od nje. To je i jedini oblik u kome

može kapitalist da apstinira od državnih zajmova. Inače neutrošeni dohodak ima oblik gotovine, a ova se nalazi kao ulog kod banaka. Gotovina se nikad ne drži u poduzeću, ukoliko ne pretstavlja obrtni kapital u danom momentu. |

Oolovina deponovana kod banaka služi za bazu kreditnog volumena: Prema tome gotovina је једап зпаŽan elemenat nacionalne proizvodnje. Neutrošeni dohodak se plasira radi rente. Postoje razni oblici rentov-

·nog kapitala, počevši od uložne knjižice pa do Бегге. "Кот će se obliku plasmana obrnuti kapital, koji traži -rentu, zavisi: od mnogobrojnih okolnosti, od navike, tra-

dicije, pismenosti, komercijalne obrazovanosti. itd. J

„slučaju da kapitalisti ulažu kapitale prvenstveno u banke

radi rente:(na uložne knjižice) pojavljuje se navala kapitala. na banke, povećava se njihova kreditna baza, ı u toliko teži problem plasmana. Jedan deo moraju ulagati u državne obligacije. To se u izvesnim slučajevima propisuje zakonom; ali je to pravilo bankarske politike. Je-

“dan svetski istoriski primer za to doživljujemo danas. - 04: како је kapital, usled spolino-političkih zategnu-

tosti, počeo da beži od dugoročnih plasmana i da se sklanja u banke, odričući se veće rente u korist većeg lik-

· viditefa, banke su primorane, da povećaju portieli dr-

žavnih hartija. Otuda imamo dobro poznatu pojavu