Народно благостање

Страна 212

strukturelne promenc portfelja velikih banaka u svim zemljama; u Francuskoj, Engleskoj, Americi itd. smaпјије зе рог еј trgovačkih menica, a povećava se onaj državnih hartija od vrednosti.

Prema tome za ulagače važi ona stara srpska reč „ako nećeš pečeno, ješćeš ga kuvano!”

Nigde u svetu nije bilo primera, da su ustanove za dobrovoljnu i prinudnu štednju, — bankarstvo u najširem smislu reči — bojkotovale državne zajmove. Tu bi bankarstvo radilo protiv svojih interesa. Naravno da ta — u prirodi kapitala ležeća — potreba onoga koji njima upravlja, da jedan deo plasira u državne obligacije, ne znači da to mora biti pod svima okolnostima. Treba da odgovaraju papiri svim uslovima, koji leže u prirodi Dankarstva, inače nastaje disparitet između potrebe bankarstva i kvaliteta državnih obligacija. O tome ćemo govoriti drugi put.

U vezi s ovim stoji i druga deplasirana parola da narod treba da štedi da bi mogao da upiše zajam. To je ekonomska besmislica. Ako pojedinac ne štedi sebe radi, neće sigurno štedeti ni države radi. Ali je glavno da ni trošenje nije naconalno-ekonomski štetno, iako ono sužava mogućnost plasiranja državnog zajma. Kenz je to naročito oštro formulisao parolom »ne štedite, trošite«. Trošenje je intenzificiranje nacionalne proizvodnje potrošnih dobara, a to |e ono Što se hoće da postigne javnim radovima; stvaranje dopunske kupovne snage za potrošna dobra. Povoljno stanje nacionalne proizvodnje potrošnih dobara je glavni uslov za prosperitet, jer kad ide ova proizvodnja, onda ide i proizvodnja proizvodnih dobara. Prema tome narod koji troši, a to |e na pr. slučai u Severnoj Americi. ne čini nikakvo nacionalno-ekonomski šfetno delo. Ame-

rikz ie Čak organizovala prodaju na rate, čime se

апbudući dohodak, samo da bi se u sadašnjosti

241 рохесаја ројозпја Чођага.

у је e

Neutrošeni dohodak ne služi samo kao izvor za državne zajmove, oh alimentira novčano iržište i {ržište kapitala, a ovi imaju važniju funkciju od one omosućenja državnih zajmova: snabdevanje privrede kreditom, Od raznih oblika kredita na prvom mestu je onaj

_ HAPOJIHO BJIATFOCTAM5E

Бр, 14

koji služi nacionalnoj proizvodnji. Tek posle zadovoljenja nacionalne proizvodnje dolazi na red država sa svojim kreditom. Zlo prolazi država, u kojoj se državni kredit stavlja pre kredita nacionalne proizvodnje. U tome leži uzrok privredne depresije u Severnoj Americi. .

Između pretsednika Ruzvelta i velikog kapitala postoji oštra borba. Prema tome, po teoriji g. Oriola, trebalo bi da Amerika bude u nemogućnosti da zaključuje državne zajmove. Međutim, čitaoci se sećaju iablice ukamaćenja državnih zajmova u broju 10 »Naradnog blagostanja«, iz koje se vidi, da je niže ukama– ćenje državnih zajmova u Severnoj Americi, syega 2.07%! Posle nje dolazi Švedska sa 3.03%, Švajcarska за 3.314, Нојапаја за 3.12% 4. То је и хет u kojoj. Ruzvelt optužuje kapital, da ometa državnu politiku podizanja prosperiteta! Ruzvelt je nezadovoljan baš zbog toga, što država ima tako laku mogućnost da dođe do jeftinog zajma. Država se zaduživala poslednjih godina u nečuvenim razmerima, i Ruzvelt misli da tome treba učiniti kra|. On smatra, da ono što је do sada država radila politikom javnih radova, treba da radi ubuduće privatni kapital: da izvodi investicije umesto da kupuje državne obligacije.

Kad bi kapital ekonomski mogao da ро пеекоnomskom kriterijumu bira plasman, on bi svakako u SAD bojkotovao državne zaimove — iz nezadovoljstva državnom politikom. On to ne može. Pre svega izbor je mali: da uloži u banku ili u državne obligacije. A drugo poslednji plasman ima izvesna preimućstva, koja nemaju drugi. Jedan deo se mora tamo da plasira — ukoliko, naravno, ne postoje prepreke ekonomske prirode. Ako |oš jednom zagledamo i gornju tablicu uporednog renfabiliteta državnih obligacija, videćemo da је on najmanji u zemljama u koje je пајјасе паvalio kapital! sa svetskog iržišta. Francuska |e oduvek važila kao zemlja najveće obilnosti u novčanom Каpitalu usled sporog шта napredovanja nacionalne proizvodnje. Međutim, danas ona stoji iza čitavog niza zemalja koje su siromašnije novčanim kapitalom. Kad na banke navali kapital, one su primorane da pojačavaju svoj portfeli državnih obligacija.

m i BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Према карактеру наше ко-· њунктуре 1937 биле су најбоље привредне прилике у подручју сарајевског Оузора. Спољни фактор ко:

Повољна привредна ситуација у подручју | сарајевског Оузора

њунктуре, извоз, деловао је повољно, јер су на овом подРучју сконцентрисане две гране индустрије, шумско пи: ланска и рударска. Истина нема рудника великог обима, али зато има доста малих и разноврсних. Унутрашњи фактори, јавни радови на железницама и државне инвестиције У земљи деловали су вероватно јаче него у другим подручјима. Зато је и темпо повећања запослености могао да буде живљи, судећи по броју осигураника. Проценат осигураних повећао се 1934 према 1933 за 79, 1985 према 1934 за 109, 1936 према 1935 за 12%, 1937 према 1936 15%. Прошле године број осигураних био је већи него икад раније, просечно 35,752 члана. Врхунац запослености достигнут је у. јуну, а због престанка сече шуме опао је у јулу и затим од августа поново расте до октобра.

we,

Баш зато што је полет био јак, показала се јаче и његова нестабилност у повећаној флуктуацији чланства. У току године извршене су 164742 пријаве и 163,147 одјава. На 36 хиљ. просечно осигураних то је огроман брол, јер излази да је сваки члан просечно 4'/љ пута изгубио место и поново добио. Дневно је примано преко пет стотина пријава и одјава, тако да је ова институција оптерећена већим режијским трошковима зато што је привреда неразвијена. Прописи о минималној надници деловали су повољно јер су у овом подручју наднице биле просечно далеко ниже него у северним деловима земље. Занатски радници по мањим местима и женске запослене у текстилној индустрији имали су наднице које су се кретале између 5 и 15 динара. Поред завођења минималне наднице деловало је повољно на пораст просечне наднице и то, што је за ово подручје укинут И наднични разред, тако да сви они који су се налазили у њему имају бити преведени У виши, И. Али ова промена могла је да се покаже само ра-