Народно благостање

2, април 1938.

чунски а није морала да буде и стварна, ако послодавци нису повисили надницу према новој одредби. Уред је једино имао користи јер је могао да разреже већи допринос. | Према 1936, број чланова се смањио у првих пет надничних разреда за 2040 а повећао у горњих седам за 6864. Укупна годишња надница изнела је 2499 милиона, за 48 мил. више него 1936. Осигурана просечна надница попела се на 22,42, и већа је за 1,62 него 1936, док се 1935 према 1985 повећала само за 0,19, а 1935 према 1934 за 0.06. Од укупног броја чланова било је 30 јуна 1937 год. 30,864 мушкараца и 5758 жена. Од 1000 становника било је осигурано 5,79 лица, дакле веома мален проценат, који, као и флуктуација чланства, указује на заосталост привреде. На 100 запослених мушкараца долази 18 жен. Овај је однос повољнији за мушкарце зато, што је природа предузећа таква да жене не могу да се запосле (шумско-пиланска индустрија, рудници, метална, градња железница). Повољна привредна ситуација одразила се на финансијама Уреда, тако да је 1937 г. била прва после 1928 која је завршила са вишком прихода. Уред: је наплатио према 1936 више за 7,2 мил. али то није цео износ за који је до принос повишен, тако да ни у овој години не само да нису смањени ненаплаћени заостатци из ранијих година, него су се повећали са 8,3 на 11,1 мил. динара. Дуг државних надлештава повећао се за 627 хиљ. а релативно највише дугују општине из Санџака, према којима је Уред немоћан, јер не може да врши егзекуцију. Али и дуг приватних послодаваца се повећао, а то се није смело догодити. Приговор лекарској служби код свих Уреда је исти: да прегледи нису савесни него да се врше на брзину, а лекови да су лошег квалитета, углавном аспирини. Сарајевски Уред се брани од тих приговора, али да се утврди право стање требало би повести анкету. Закључујући по броју извршених прегледа врло је вероватно да лекари не доспевају да буду ни близо онолико пажљиви као у приватној пракси. Површни прегледи изазивају потребу да се неколико пута обраћа лекару и онај који после једног савесног не би више долазио. Шта је примарно, површност код лекара па зато велике посете болесника, или велике посете па зато површностг Сигурно постоји реципроцитет, а онда је дужност организације лекарске службе да штет-

не последице тог реципроцитета сведе на најмању меру. ·

То значи, треба почети од лекара, јер није ни случај, ни „нарочита психоза“, као што се тврди у извештају, да се радници много обраћају, и да нису задовољени. = Медипагодпа «#тсомпа voćem poslednjih godina pokazuje роrast naročito južnog voća, narandža, mandarina i banana. Povećana proizvodnja ovih vrsta voća oborila je cene do te mere da je ono postalo artikal masovne potrošnje. Zasađena površina narandžama, mandarinama, limunovima i sl. u 13 glavnih proizvođačkih zemalja povećala se sa 1,344.000 akra u 1928/29 na 1,850.000 акта и 1936 ili za 38%. Najviše su povećale zasadenu površinu S.A.D. sa 530.000 na 850.000 akra ili za GO%/o. Isto tako veliki porast pokazuju Argentina i Brazilija 30—50%/. U 1936 prema 1928/29 svetska proizvodnja narandži, mandarina, limunova i sl. povećala se za 30%. Sadanja proizvodnja iznosi 6 mil. tona, a za koju godinu, kad nova stabla stignu na rod, biće znatno povećana. Proizvodnju narandža i mandarina najviše je роvećala Palestina, preko 100%), za njom dolazi Brazilila за 50, S.A.D. sa 30% itd. Proizvodnja S.A.D. dostiže sada 60 mil. sanduka prema 50—54 mil. sanduka u 1932—19835 g.

Uprkos povećanju celokupna proizvodnja za sada nala-

Silan porast proizvodnje i trgovine južnim voćem

| ЕРЕ НОВИНЕ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 213

zi produ, jer su cene u srazmeri sa hupovnom snagom šireg kruga potrošača. Izvoz narandži i mandarina u 1936 prema 1929/33 povećao se sa 1,440.000 na 1,800.000 tona ili za nepunih 299/. Najveći potrošač ove vrste voća jeste Engleska, ona apsorbuje !/<« svetskog izvoza. Veliko povećanje potrošnje роkazuju i kontinentalne zapadno-evropske zemlje. Tako se u

1936 prema 1929 uvoz povećao: U Švedsku za 12%/, Francusku

100%, Belgiju 12%, itd. Jedina evropska zemlja koja osetno smanjuje uvoz jeste Nemačka. Uvoz u Nemačku opao je sa 240.000 na 90.000 tona ili za preko 60%.

Pored narandža i mandarina tendencija povećanja proizvodnie i potrošnje postoji i kod banana. One su u svetskoi trgovini svežim južnim voćem uspele da zauzmu prvo mesto. U 1929/33 godini svetski izvoz ove Vrste voća bio je 2,164.000 tona, a u prethodnoj godini dostigao je 2,350.000 tona što prema ranilem periodu pretstavlia povećanje od nepunih 10%. Proizvodnja banana raširena je danas u svima zemliama koje imaju pogodne klimafske | terenske prilike. U svetskom uvozu sa skoro 50%; stoje SAD, za niima dolazi Engleska, koja od 1929 stalno povećava potrošniu odnosno uvoz, potom Nemačka, Francuska itd. Potrošnja odnosno uvoz banana povećava se skoro bez izuzetaka u svima evropskim zemljama.

Porast proizvodnje i potrošnie južnog voća do sada nije ni u koliko uticao na ostale vrste voća. Naprotiv, ı kod ovih se pokazuju iste tendencije: rastu i proizvodnja i potrošnja. Najveći deo proizvodnje koncentrisan ie u prekomorskim zemljama, u glavnom Kanadi, S.A.D. i Australiji. Proizvodnja u ovim zemljama organizovana ie na čisto kapitalističkoj osnovi i proizvodi se iskličivo irgovačka roba, koja je sva namenjena tržištu. Od ukupne proizvodnje jabuka S.A.D. izvoze 1G do 1890, Kanada 47%, Australija 429. Џ svetskom izvozu jabuka i krušaka Kanada i S.A.D. učestvuju sa 50 do 60%", te su kvalitet i cene njihove robe merodavne za međunarodnu trgovinu. Do 1931 SAD bile su glavni snabdevač engleskog tržišta, a od tada, blagodareći Otavskim preferencijalima, tržište је prešlo na Kanadu, Australiju 4 Novi Zeland. Ista sudbina snašla ie i uvoz američkih jabuka u Nemačku, koja je prestala da nabavlja voće za devize, već са uvozi isključivo iz klirinških zemalja. U prošloi' godini Nemačka je uvezla 85.000 tona jabuka iz Bugarske, Jugoslavije. Austrije i Rumunije, a samo 3000 tona iz SAD.

Od ostalih vrsta svežega voća za evropske, uglavnom jugo-istočne agrarne zemlje izvesnu ulogu igraju stono grožđe i šljive. Za oba artikla glavna su tržišta u Srednjoi Evropi. Posle pripojenja Austrije Nemačkoj poslednja је postala najveće tržište u Evropi za oba ova artikla. U prošloi godini Nemačka je u svetskom uvozu svežeg stonog grožđa učestvovala sa oko 50%, a u pogledu svežih šliva ona će u buduće apsorbovati preko 60%.

Маршал Геринг у свом гово» ру у Бечу изнео је низ мера које се мисле предузети у оквиру четверогодишњег плана. У првом реду ће бити неплаћено 60 мил. РМ колико је износио досада клириншки салдо. Затим се укидају царине на увоз аустријске робе у Немачку.

Одмах ће се почети са изградњом касарни, аеро“ дрома, фабрика авиона. Фабрика авиона у Бечком Новом Месту ставиће се одмах у погон. Исто тако изградиће се фабрике које буду потребне за аустријско наоружање.

Све продукцноне резерве биће мобилисане, при чему

Привредна изградња

Аустије

важна улога припада воденој снази Аустрије, пошто ће се

изградити велика електрична централа у Хохен Танер-у н неколико мањих, а у једно ће се извршити регулација Дунава.