Народно благостање

2. април 1938.

— Удружење банкарских и осигуравајућих преду“ зећа у Новом Саду тражило је од владе да снизи таксу

за замену 38/ обвезница за ликвидцију земљорадничких

дугова са 5 дин. на 2 дин. по свакој новој обвезници. Новчани заводи добили су 3% обвезнице у великим апоенима, која врло често не могу да употребе пошто улагачи потражују махом мање износе. Приликом размене у мање комаде, на пр. од 100 дин, у име таксе треба да дођу двадесет месечне камате.

— Народна банка је позвала заннтересоване да преко овлашћених новчаних завода пријаве своја робна дугозвања ин потраживања према Аустрији до 5 априла о. г.

— Капитал акционарских друштава у Мталији порастао је у 1936 и 1937 од 44,8 на 47,69 милијарди лира.

— Белгијска Народна банка морала је у току последње недеље да изда 1,2 милијарде фр. у злату. Сматра се да су то били страни капитали који су се повукли из Белгије и проузроковали отицање злата, што се подудара и са извештајем Народне банке по коме су приватни депозити за исто време опали за преко 1 милијарду фр. Највећи део злата отншао је у Лондон и САД. Тим одливом злата није угрожено златно важење.

— Италијанска банка имала је 31 11 1937 златну резерву од 4,028 милијарди лира или за 7 мил, више него 1936. Да би се ова залиха сачувала, министар за девизе изјавио је, да се извоз мора што више појачати а увоз ограчичити на најмању могућу меру.

— Аустријске банке и остале новчане установе потеле су од 28 Ш о. г. све своје књиге да воде у рајхсмаркама. Док се не изврши потпуна замена шилинга марком, постојаће у свакој новчаној установи једна благајна за исплату у маркама и друга за шилинге.

— Немачки институт га проучавање коњунктуре израчунао је дуг немачке привреде у 1985 год. на 100 милијарди РМ., од чега 756 милијарди отпада на дугорочне кредите и то 32,5 на градске и пољопривредне хипотеке пл комуналне зајмове, 17 на облигације и укамативе благајничке записе јавних и приватних емитената, 16 на приватне хипотеке, 5 на хипотеке на кирије и 45 остало. Удео трговачких кредита у целокупном задужењу износи и ланас 75%.

— Енглеска осигуравајућа друштва снизила су дода так за ратни ризико за бродове који плове у кинеским вВ0дама јужно од Шангаја на /г/, док је досада износио 1%.

— Чехословачки савез за ревизију банака 23 Ш о. г. одржао је главну скупштину на којој су у упр. одбор изабрани сви чланови који су испали осем г. Фр. Скутила саветн. Енглеско-Чехословачке банке наместо којега је изабран гБохуслав Кучера, наддиректор исте банке. У надзорни одбор ушли су сви досадашњи чланови изузев г. Вилима Паулиниа, наддиректора Народне банке у Банској Бистрици,

_ на чије је место дошао FP. Милан Кулишек, заменик надди-

ректора исте банке. Целокупно чланство савеза било је 31 ХИ 1937 108 са 6546 удела и 3,273 кч чланских доприноса.

— Велика Народна скупштина Турске одобрила је нови споразум са Отоманском банком у погледу ванстатутарног кредита од 300 мил. лира, које је влада узела од банке у јуну 1938, а који је требао да буде исплаћен у 5 годишњих рата по 60 мил.лира почевши од 31 У 1937. Поаовом споразуму, плаћање не треба да почне пре 31 маја 1942 а нсплаћене рате банка ће вратити влади. Кредит треба да буде исплаћен до 1 јуна 1946. (Осим овог дуга има влада још један у истом износу чији рок исплате истиче ! марта 1952, када престаје важност банчине концесије.

— Стокови злата код новчаних банака и девизних фондова повећали су се у току 1937 са 6762 мил. унци на 715,4 мил. Око 100 мил. унци преузели су енглески м аме-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 217

рикански девизни фондови, а у тој количиви злата садржано је.ново монетарно као и оно које је само промениле место. Према 1931 сток се повећао за 218,8 мил. унци. Оа тога 168,7 мил. додано је злату новчаничних банака, a %,1 мил, тезгаурисано је и употребљено за девизне фондове, Шест демократских земаља држе 80% свег злата повчанич“ них банака и све злато девизних фондова.

— Фронт рентијера у Холандији којн се створио да би се одупро обарању каматне стопе, и о коме смо џисали, није успео, па се покушало да се у њега увуку и дру= ги који купују папире. Банке се држе по страни од покрета, јер су оне само посредници, алн и оне су заинте ресоване да камата државних хартија не падне што бн имало дејства и на камату коју банке наплаћују. Сада се изјаснила и Амстердамска Берза за акцију рентијера. Берза је у принципу за слободу дужника да врати кад хоће, али да се та слобода не злоупотребљава. Тако се дешавало де су зајмови који су пласирани изнад пари пре мстека прге године враћени у номиналном износу или су били конвертовани, тако да су поседници обвезница примили мању камату, Зато ће емиснони проспекти убудуће предвиђати де ће се за случај враћања пре године платити читава ажија друге две трећине, и треће једна трећина. Кад се дуг врећа пре времена има се одобрити годишње поседницима об: лигација 1%, а за сваки месец преко тога по Пе од пвроцента. Проспекти без ове клаузуле неће се примати на берзи.

4—8 МАЈА 1938

Nemačka ponuda ођићтаја:

Opštu strojogradnju, sirojeve za obrađivanje

drveta, alatne strojeve, alat, građevne sirojeve i

građevni materijal, automobile, teretna kola, mo- |

tore i dvokolice, uredske strojeve i uredski pri-

bor, potrepšiine za kućanstvo i kuhinje, elektro-

tehničke proizvode, metalne i željezne proizvode sitnije vrste,

Naslov: Breslau 16, Measegeidnđde.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ _

— 27 о. м. потписан је споразум са: француским портерима који регулише службу зајмова од. 14 октобра 1937 до: 13 октобра 1939. Није нам јасно зашто је сноравум потписан тако касно, три месеца после свршетка преговара, ако је текст остао непромењен,

А