Народно благостање

_9; април 1938.

'mire potrebu koju Francuzi osećaju, a da ih Francuzi ne pi-

'taju za poreklo, dokaz је njihov uspeh. Ovom tolerancijom naših liudi odgovara strani svet onima kod nas, koji prepoсло ПЕРА ДО DO SETIM

=== ; Буметска година У Енглеској Енглеске државне финан- ·" завршена је суфицитом од

сије у просперитету | 98,7 мил. ф. с. односно дефицнтом од 36 мил. Дефицит се. показује ако се узму У рачун. само“ редовни приходи (8725 мил.) и извршени раходи. (908,6 мил.). Међутим, расходи -су били због великог наоружања предвиђени са 942,8 мил. и да би се покрили закључен“ је: зајам у износу. од 80 мил. Ако се приходима дода и износ зајма, добија. се суфицит.

- Редовни приходи донели су за 9 мил. ф. више, него што“ је било предвиђено, а редовни расходи мањи су за 19,04 мил. и то 10,54 мил. на рачун службе дуга, а 8,50 мил. на рачун предвиђене номоћи незапосленима, јер је | незапослених · опао.

- Порез на доходак дао је 297, 99 мил. а царине и троарине 335,26 мил. На службу дуга утрошено је 216,28 мил. на војску и наоружање 262,11 мил. "и -на цивилну управу 407,76 мил. Приходи су већи за 47,8 мил. према прозилој буџетској години, а готово читав тај износ потиче од пореза на-доходак који је за 40,7 мил. већи него. прошле године, а за 10 мил. више него што је било предвиђено. Док овај вишак сведочи о добрим пословним резултатима у току године, дотле су приходи од такса подбацили за Б-мил. из чега се може закључити да ће порез на доходак почети да подбацује тек 1939/40, када ће се у пунијој мери осетити последице оног застоја послова због кога је приход од такса подбацио. Уколико се може очекивати такав развој прилика, „Тајмс“ предлаже да се не донесе дефлационистички буџет за следећу годину. Лист узима и непредвиђени вишак пореза на доходак као извесан знак неспокојства привредника који су сматрали да није згодан час за инвестирање, па им је изгледало да је најзгодније да својом готовином плате порез пре времена.

Откад је почело велико енглеско наоружање расту од четврти до четврти буџетске године издатци на наоружање, али у првој четврти сваке буџетске године смањују E: npeMa издатцима у последњој четврти претходне. Последње: четврти 1935/36 буџетске године износили су 41,8 мил. фунти, 1936/37. г. 57,4 мил. 1937/38 г. 89,3 мил. Ова прогресија ће се сигурно наставити, јер је већ најављено да ће се за наоружање утрошити више него што се пред виђало пре годину и по. Неутрошени део зајма употребиће се ове године за наоружање, тако да неће бити потребно да се ове године закључује већи зајам него прошле, уколико остали приходи не подбаце. Прошле године просперитет је допринео да се наоружање могло вршити не трошећи читав зајам, а то је најбољи знак колико је он био интензиван.

ла

O: " -

Inspekcija rada nema pristupa u opštinska preduzeća da ustanovi pod kakvim uslovima rade = : radnici kod opštine. Kad je zaОРО napravio taj iZupelaki on nije mislio da tim da opštinskoj upravi odrešene ruke da postupa kako hoće. O prilikama rada u'Zoološkom vrtu, koji prima. tako mnogo poseta, trebalo je:tek.da se sazna preko „Radničkih Novina” 0 :95: IT 1938).

Prikaz uslova rada je nepotpun. Vidi se da je radno vreme veoma dugo, da radnici nisu zaštićeni od životinja, da su~higijenski uslovi loši. Opština je dužna da se iz sopstvene

iz jedne krajnosti u drugu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 231

inicijative brine da pruži takve uslove rada kakve propišuje

zakon. Žalosno je ako je potrebno preko iavnosti da se ona

na to UDOZOTI.

Upozoravajući na to „R. N- nisu mogle da prođu bež demagogiije. U sentimentalnom tonu kaže se da bi radnici "bili zadovolini kad bi za svoi rad dobili 53 dinara, koliko dnevno stoji opštinu jedan šinpanza koji samo lenstvuje. Zoološki vrtovi su potreba gradskog čoveka, koji prirodu više poznaje sa slika nego u stvarnosti. Njihovo izdržavanje zahteva određene troškove, a oni moraju biti visoki kod životinja kojima ne odgovara podneblje za život. Skuplje bi bilo da se one zanemare, pa da mesto uginulih treba kupiti druge, nego ako se onc održavaju kako treba. Ti troškovi. izdržavanja ne mogu se uzeti za merilo kako treba da budu nagrađeni radnici u zoološkom vrtu. Ova nagrada je ekonomska kategorija, i kod izvesnog proseka nadnice u zemlji, koji je određen zakonima tržišta, ne može se postaviti zahtev da ona bude onolika kol 159 slučaino iznose troškovi izdržavanja šimpanze.

Slična ie demagogija i po pitanju lečenja. Prebacuje se upravi što se niko niie pobrinuo da smesti na zdravo mesto tri čoveka koje. su ranili kurjaci. Pa se onda za kontrast, ističe kako je prošle godine bila pozvana tehnička 'Bolicija da utvrdi kako ie došlo do trovanja mečića, a kad su ranieni Оу1 ljudi niko nije ništa učinio da se utvrdi jesu li sigurni kavezi. Stvarno, niije u redu da liudi budu ovako zanemareni. Ali to se može reći bez demagoškog montiranja stvari, kao da životinje imaju i što im ne treba, a čovek ni nainužnije. I kao što prema životiniama postupa kao što treba, dužna, ie uprava: vrta da to učini i prema radnicima.

Статистички билтен Друштва

Народа за фебруар доноси

податке о привредној коњунк· тури у појединим земљама Hi

у свету током 1937. Највећи успех постигнут је у светској трговини. Изражен у златHHM америчким деларима извоз из 77 земаља изнео је укупио 1,227 милиона, према 995 мил. 1936, а увоз 1.286 према 1,085 мил. По количини индекс светске трговине попео се на 97,5 (1929 = 100) према 85,9 1936. По вредности у злату индекс се повећао на 46,2 према 37,4. Донесен је графикон о кретању светске трговине од 1925 до. 1937, на бази 1929. Од 1925 ло 1929 цене су у злату падале, са 114 на 100, али по обиму трговина је расла тако да је вредност светске трговине 1998 била за 16% већа него 1925. После 1929 настају сломови који су познати нз ранијих наших приказа.

Статистички подаци о коњунктури 1937.

Пошто. је. спољна трговина имала више успеха 1937 него свих ранијих година почевши од: 1983 кад је почело опорављање привреде, интересантно је упоредити успехе појединих земаља. Због девалвације извоз многих земаља повећао се за преко 50%. Код Италије чак за 99,3% 4 увоз за 140 што се објашњава санкцијама 1986. Упоређењем цена у злату Југославија долази на четврто место међу земљама које су повећале извоз, са 43,7%. Пред њом стоје Румунија са 58,3%, Итадија са 457 и Британска Малаја са 45,5%. Извоз је јаче порастао код земаља које извозе сировине, а увоз код индустријских земаља. Али има и до: ста земаља које извозе сировине чији је увоз јаче пора стао што се може објаснити високом коњунктуром, као у Турској, Норвешкој, Јужној Африци.

· Индекс индустријске производње порастао је у свим земљама према 1936, али у последњим месецима почео је да попушта у неким. Тако је у САД. пао у децембру на 70,6, према 88,1 1936. И поред тога просечни годишњи ин. декс је виши, износи 92,2. У Енглеској индекс је попустио у трећем тромесечју са 126,1 на 122,2.