Народно благостање

Страна 232

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Врло је неравномерно повећање производње добара за инвестиције и за потрошњу. У Немачкој још 1936 није био постигнут обим производње потрошних добара из 1929. Проштле године индекс је кроз више месеци стајао изнад 100, а после жетве пењао се и на 114. Међутим индекс инвестиционих добара 1936 био је просечно 113, а 1937 преко 120. У Јапану разлика је још већа, јер је индекс инвестиционих добара у октобру био 2746, а потрошних 59,4. док је у САД. обрнуто у децембру 50,3 први и 821 други. 2: . Према 1932 индекс производње железа у свету. повеЋао се са 46,1 на 105,6 до 1937, челика са 42 на 111,9, цинка ed 53,9 Ha 111,6, нафте са 87,7 на 140,0. Индекс производње угља остао је испод нивоа 1929 и повећао се од 1932 до 1937 са. 72,1 на 98,1. Код пронзводње свих тих артикала знатно је. смањен удео САД, 1936 према 1929 и то код железа оса 43,9 на 34,5, челика са 47,5 на 39,1, бакра са 52,4 на 34,3, цинка са 39,1 на 30,6, угља са 41,4 на 35,6, нафте са 67,1 на 60,4. Највише се повећао код СССР код железа са 44 на 15,2, челика са 4,1 на 13,1, угља са 3,1 на 10, петролеја са 7 Ha 11,1. Удео Канаде у производњи цинка повећао се са 5,4 "на 9,5, бакра са 3,8 на 10, а Северне Родесије са 0,3 на 8,4. "Удео Јапана у производњи челика повећао се са 1,9 на 4,1, "железа са 51 на. 2,3.

Уредба о збрињавању незапослених радника која је ступила на снагу 1 јануара 0. г. створила је нова питања у подручју радничког законодавства. Она је интересантнија утолико што је већ ра"није ово питање било до извесне мере решено у одељку ТУ. Закона о заштити радника из 1922. На место тог одељка донесена је ова Уредба.

ђ Питање радничког осигурања за случај незапослености било је решено у ограниченој мери, па и то више на папиру. Јавне берзе рада, у чији делокруг спада збрињавање незапослених, по свом раду имају више карактер доброчинских организација него што потсећају на одговарајуће институције индустријских земаља. Помоћ незапосленима давана је кратко време, само 6 недеља, по 10 динара на дан, а и то нерадо. Главни посао берза рада је да се побрину за коначиште, да издају цертификате 0 повлашћеној · вожњи за незапослене и да посредују при запославању.

Неки обимнији посао Јавне берзе рада нису ни могле да развију с малим средствима која им стоје на расположењу. Да бацимо поглед на буџет за 1938. Шест берзи рада са Средишњом управом имају расходе и приходе предвиђене у износу од 24,07 милиона динара. Лични расходи износе 5,% милиона или 22,5%. Код Оузора они проВечно износе 16%. Слика је још жалоснија кад се узму сви режијски трошкови. Материјални издатци су преко 2 милиона, самоуправа и државна контрола стаје 462 хиљаде; резервни кредит 677 хиљада. На помоћи остаје само 15,4 мил, што значи да режија гута око 36% свих прихода. Закључак је кратак. Јавне берзе рада су претешке организације за своје финансијске изворе.

Зато што нису могле да одговоре задатцима који су им били стављени по слову закона Јавне берзе радг схваћене су и од самих радника као институти којима се обраћа само у часовима најтеже невоље. Најбеднији долазе на преноћишта и за помоћ гурају се они који ће трошњом покушати да домире онолико колико им је потребно за живот. Берзе рада нису могле да привуку не запослене у оној мери у којој су они постојали. Зато је разумљиво што су у. годинама депресије податци Берзе

Нови терети социјалног осигурања

рада о незапослености давали ружичасту слику У "ОДНОСУ према другим земљама. Истина, у депресији многи наши радници, дошавши тек са села, побегли су кући. Али: да су берзе биле издашније, привукле би оне. далеко већи

број незапослених. А и онај који се пријавио брисан је после 42 дана, за Берзу није постојао. Зато и продужење

рока кроз који се даје помоћ мора допринети. да ce ста-

тистички повећа број незапослених.

Берзе рада са своје стране сваљивале су кривицу за неуспех свога рада на само законодавство, које је ограничило њихову функцију, а поврх тога, један део новца који је претицао није им стављен на расположење. Нова Уредба донесена је с намером да се радницима пружи већа помоћ. Она је избила многе приговоре који су-били стављени ранијем решењу питања незапослених. Продужен је рок у коме се дели помоћ од 6 на највише 26 "недеља. На помоћ кроз овај најдужи рок има право онај који с био осигуран најмање 1300 дана. , |

Висина редовне MHOMOBH 3aBHCH· OJL HaJHHuHOr Da3реда и породичног стања. Од Ш до УШ разреда лична noмоћ износи 60, са породичним додатком 70 динара :недељно, од 1Х—ХГ 90 и 110, а за ХН 120 и 150.

Право на помоћ имају сви радници који су осигу-

рани код Оузора за случај болести па и сезонски. Раз- _

лика је само у том погледу што сезонски радници добијају помоћ тек 14 дан после пријаве незапослености, док остали после 77 дана.

Са национално привредног становишта код. Уредбе су најважнија ова три момента: продужено. је време за које се плаћа помоћ, повећан је њен износ и обухваћени су њоме сезонски радници. Сви ови моменти указују да ће расход бити много већи. Зато су прирези за Јавну берзу-рада повишени са 10 на 20% од приноса који се плаћа узор) за осигурање у случају болести.

Овај повишени прирез тешко да ће моћи покрити повећане расходе, све и кад би број незапослених остао непромењен. Не видимо како је процењена финансијска ситуација Берзи после доношења Уредбе и изгледа нам да се није рачунало с једном појавом која ће безусловно маступити. Број незапослених повећаће се знатно, једно зато што је продужено време за које се плаћа помоћ, друго зато што ће Берзе привући и оне који раније нису дефлектирали на ту помоћ. Нарочито- велики број може да буде зато што се највећи део радничке класе код «нас састоји од сезонских радника. Само необавештеност.0 правима може да их задржи даље од Берзе рада. Али та необавештеност неће дуго трајати. Са психологијом сељака који је врло истрајан и не жали времена кад је У питању један динар (који ће он сматрати поклоном) сезонски радник ће најсистематскије искористити Берзу рада.

Према томе приходи би-се морали повећати у далеко већој мери па да се покрију расходи. Није пронађен нови извор него су повећани досадашњи терети социјалног осигурања. То је извршено истовремено са завођењем пензионог осигурања радника, тако да су се укупни социјални терети попели за просечно 5-—6% на близу 18%. или за троструко више. За успешно функционисање "Берзи града потребни су већи приходи него што ће их дати повећани прирез. Међутим, са становишта оних који имају да сносе те терете то је превише.

Van Zelandov ртефог ·da 'se olakša izvoz kapitala, najhovi"je mere engleske vlade koje su "је u fom pravcu, mišljenja

engleskih. bankara: da treba ublažiti embargo, težnje izvešnih: zemalja da dobiju. :žajam»i

пене rar eno emree==srı

Jedno englesko mišljenje o stranim zajmovima

aaa влада НЕ rzarrmzmCıf