Народно благостање

_ Ограна 248

а на улоге установа за осигурање 432,5 мил. За одржавање курсева употребио се само улог установа за осигурање, док су улози новчаних завода служили за одржавање ниске камате на тржишту новца. Садашњим законом влада добија могућност за нове велике емисије државних хартија од вредности.

· Сепе па менКо и Геђгџагц теsecu zabeležile su neznatno popuštanje. Bilini i mineralni proizvodi, prema januaru mesecu,

pali su za 0,4%. Indeks industrijskih proizvoda popustio je

za 0,9/0o, a opšti indeks O0,4%5. Stočni proizvodi ovoga puta čine izuzetak jer su porasli za 0,7%.. Porast indeksa stočnih proizvoda dolazi usled povećanja cena svinja i masti. Ovai

Skok, usled relativno visoke cene kukuruza i velikog izvoza,

bio je znatan, ali u indeksu nije došao do punog izražaja,

ler su u međuvremenu popustile cene rogate stoke čiji je izvoz otežan usled nepovoljnog stania platnog prometa sa

Htalijom, koja ie ostala skoro jedino tržište za ovai proizvod.

Sadanje cene na veliko još uvek su znatno veće od

cena u februaru prošle godine. U porastu na prvom mestu stoje biljni proizvodi sa 27,7%/o. Za njima odmah dolaze mineralni proizvodi sa 8,2%0, potom stočni sa 7,1% i naizad, indu·striiski sa 7%0. Opšti indeks prema februaru 1937 skočio ie = та 9,796. ; Suprotno kretanju cena na veliko u februaru, prema _ januaru, cene na malo pokazuju porast u svim velikim gzradovima. Neujednačeno kretanje cena na veliko i cena na malo posledica je poznijeg reagiranja poslednjih. Naiveći skok cena prema januaru zabeležile su cene na malo u Zagrebu (2,30), dok je porast u ostalim gradovima bio manji. U Beogradu i Liubliani cene na malo skočile su za 0,89%, a u Skoplju za " 0,39. 17 Ктефапја indeksa cena na malo vidi se da je skupoća u februaru mesecu porasla. Pošto su nadnice i plate u istom . mesecu ostale nepromenjene to se posredno može zaključiti e padu kupovne snage odnosno realne nadnice.

_===-==<= Конференција Централе HH· Конференција Централе дустријских корпорација, коиндустријских корпора- ја је одржана 13 о. м., била

ција је и ове године говорница на којој су се појавила два важна чиниоца — привреде, претставници индустрије и власти, и положили узајамно рачун о свом раду и сарадњи. Конференција је наследила од прошлогодишње тон у ком треба да се полажу овакви рачуни, и пошто је већ тада било утврђено принципијелно слагање индустрије с економском политиком, било је довољно да се то овог пута само подвуче и да се одмах пре: ђе на питања која је на дневни ред ставио сам рад У току године. У реферату спремљеном стручно и с одличном документацијом, приказао је главни секретар г. Ћурчин привредну ситуацију у земљи у току године. Сабирући самостално материјал о стању привреде у прошлој години и посматрајући привредну делатност из једне институције која омогућује да се он прати и у оним детаљима У којима је немогуће редакцији једног часописа, T. Ћурчин дао нам је потврду да је тачна наша оцена, да је "прошла година била рекордна. Са много такта и духа истакао је он идеју да у привредним успесима прошле године највећу похвалу заслужују не они који су ишли за њима контролом увоза и извоза, клиринзима, контингентима, него они који су, у границама. могућности, ма шта учинили да се врате слободној размени добара, људи и капитала.

eee — a

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ -

Бр. 16

Досада могли смо: само да закључујемо да повећани содијални терети, који су настали с новим законодавством, морају деловати неповољно на привреду уопште. Г. Ћурчин изразио је да оно боли индустрију, И због убр заног темпа којим се спроводи.

У. тежњи да одрже лични контакт са привредницима конференцији су присуствовали министри Гг. г. д-р Врбанић и Цветковић. Новине су интерпретирале говор г. д=р Врбанића као да је решено да се укину принудне организације привредника по Закону о радњама. Колико нам је познато, у том погледу није донесено још никакво решење, а предлог закона о изменама и допунама Закона о радњама предвиђа само да се принудност укине за инду-

стријалце. Г. д-р Врбанић рекао је само своје мишљење,

да је OH за укидање принудних удружења за индустрију, али какво ће бити коначно решење зависи и од самих привредника и влада се још увек по овом питању конзултује с њима.

Г. д-р Цветковић најавио је једну Уредбу коју очекујемо с врло великим интересом. По тој Уредби Берзе рада не би биле више установе за милостињу, него би се средства употребила за запославање, и то се има извести у сарадњи са управама наших највећих градова.

Региструјући ову конференцију нстичемо да се и на њој показало да је то најбољи начин на који се може одржати веза између привреде и власти. Најбољи је зато јер је најнепосреднији и зато најискренији, тако да власт не може остати у неизвесности које су стварне потребе привреде и каквим начином јој се може најбоље помоћи, а привредници имају то задовољство да сами себе претстављају и зато им се не може догодити да једно тело као што је привредни парламенат претреса све друго пре а не оно што је привреди потребно.

4 — 8 МАЈА 1938

Posebne grupe pored opšte tehničke ponude: ~

Pregled sposobnosti šleskog тапаћзђуа.

Nove nemačke sirovine i polusirovine.

Zaštita drva u kući i dvorištu,

Gospodarstvo sa vodom (uz sudelovanje inozemstva],

Putne povlastice omogućuju jeltinu vožnju.

Naslov: Breslau 16, Messegelande..

авио