Народно благостање

Страна 268

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___Bp. 17

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 APRILA 1938 GOD.

_ Novčani opticaj se smanjio za 69,2 mil. na 5.788,2 mil. din. Tome ireba dodati smanjenje opticaja kovanog novca za 16,7 mil. Posle vrlo jakog ultima u martu ovo smanjenje ne iznenađuje. Međutim, neobično je to, da je sadašnje smaTijenje mnogo manjeg razmera, nego što je bio porast za ultimo. A to se može objasniti time, što se manje uložilo 'sdda nego što se podiglo sa računa za ultimo. Obaveze po '\iđenju porasle su za 79,7 mil. na 2.706,9 mil., među njima "iapreduju žiro računi, koji su porasli za 98,2 mil. din. na '1.586,3 mil. Potraživanja države porasla su za svega 7,5 mil. ain... a. razni računi su se smanjili za 26 mil. na 1.075,2 mil. Razna pasiva je povećana za okruglo 19 mil. na 359,93 mil. “dinara.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31. ХН | 51. ХП | 22Х1 | 8417. 151У АКТИВА 1934 | 1935 | 1937 | 1938 | 1938 Подлога зл. у касама и на стр.| 7846] — = — злато у касама — — 1336,9| 1701,6| i777,4| 1783,5 злато на страни — — | 94,6 15 751 17,2 новч. у страној монети| 00.3 0,0 — = | девизе — — — — — 120.8 32,7 — — "| —

Укупно — || 1905.5| 1464.3| 1709,1| 1784,9) 1800.7 Девизе које не улазе у

1044 331,6! 439.9) 403,8| 40711

подлогу — — — — Кован новац;

- у никлу и сребру — — || 206.1) 329.9) 359.5| 406,9 423,6 Зајмови:

на менице — — — — | 1528.8| 1523,0| 1431.9| 1352,5|:1345,1

на хартије од вредн. — || 235.1! 2583! 2727 242,9 241,8 Укупно — || 1763.9) 1781.3) 1704.6) 1595,4 1580,9

Хартије од вредности — || 16.9) 49,4) 201.3| 197,3] 197,3 | Ранији аванси држави — || 1686.6) 1670.6| 1638,4| 1640.0| 1640,0 | Привремени аванси Глав,

Држ. Благајни — — — || 600.0| 600.0) 600.0| 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — || 106.4! 119.0] 166.8| 196,9) 196,9 || Вредности ост, фондова| 12.0. 11.8) 29,6) 35,4 35,4

"| Непокретности, завод за израду новч. и намештај || 153.5| 154.0| 1601 162,7| 163,1

| Разна актива — — — — || 276,4 464.4)2030.6] 2269,0| 2270,7 | ПАСИВА

|Капитл — — – — — 180,0! :80,0| 180.0| 180,0] 180,0 || Резервни фонд — — — || 112.4! 133.3| 199.4| 201,8] 201,8 "| Остали фондови — — —|| 20.5: 27.4 340) 354) 35,4

|| Новчавице у оптицају — || 4383,9| 4890,0) 5834.1 5857,5| 5788,2

"Обавезе по виђењу: потраживање Државе жиро-рачуни — — —

6.9 74! 39.0) 37,9) 45,4 531.9| 689.7| 1390.6| 1488,1 | 1586,3 327.0! 688.6) 1029.0! 1101.2! 1075,2

разни рачуни — — Укупно — || 865.8| 1385,7| 2458,6| 2027,2| 2106,9

Обавезе са роком — — || 952,9| 193.4] · 50.0| 50,0) 500 Разна пасива — — — — | 316.4! 166.6| 283.9| 340,4| 359,3 Оатицај и обав, по виђ.||5249,8| 6275.7| 8292.6) 8484,7 | 8495,1 Укуп, подл. -- 28,59 прим. || — |18816|2196,1 2293.6 2313,9 Злато у кас. са 28,59/ прим. | — 1717,9) 2186,5| 2283,9| 2291,8 покриће — — — — — " — |2998%|2648%|2702%|27030/0

· покриће златом у касама || — |2731%12636|2691% 26919

Većina aktivnih pozicija je u porastu, što je donekle sprečilo porast opticaja i u onim granicama koje su bile mogućne usled porasta pozicija u pasivi. Gotovo senzacionalan je porast zlata na strani za 9,7 mil. na 17,2 mil. din., pošto je Narodna banka sistematski povlačila zlato sa strane u svoju „kasu. Vrlo je verovatno da je sadašnji porast prolazne prirode. ] zlato u kasama je poraslo za 6,1 mil. na 1.783,5 mil. Devize koje ne ulaze u podlogu pokazuju porast za 3,3 ти. na 407,1 mil. din. Porast razne aktive je premalen u srazmeri

sa povećanjem podloge i deviza koje ne ulaze u podlogu ı iznosi 1,7 mil. (na 2.270,7 mil.). Vrlo je verovatno da је iznos koji je bio priznat tom računu za 28,5/o0 prima kompenziran smanjenjem zaliha klirinških čekova. Pali su zaimovi pp eskontu za 7,5 mil. na 1.345 mil. din. i na zaloge za 1,1 mil. na 241,8 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđenju pove-

“ćao se za 10,4 mil. na 8.495,1 mil. Kvota pokrića je znatng

porasla .sa 27,02/. na 27,23%.

Beogradska berza. _ шуедајпа педеђа од 15 40 ži-V 1985

EFEKTNO TRŽIŠTE

Pala je naizad merodavna iziava o budućnosti dolarskih papira

Nadamo se da ćemo uskoro moći zabeležiti da je sa našeg efektnog tržišta nestala jedna pojava, protivrečna sama u sebi, da državne hartije od vrednosti s višom Каmatnom stopom imaju niži kurs nego one s nižom. Kao što je poznato iz naših ranijih izveštaja, tai niži kurs imaju Војо 1 790 Вјег 1 790 зеНетап. Mi smo ovu pojavu analizirali, da bi pokazali da je protivrečnost samo prividna i da ražlika kurseva ima svoje razloge. Od vremena kad је izvršena nostrifikacija obligacija naših dolarskih hartija, tako da su se odvojili potpuno od onih u inostranstvu, a njihov kurs formirao se samostalno pod specijalnim prilikama tih hartija, njihovi imaoci živeli su stalno u strahu, neće li drŽava jednog dana izvršiti konverziju od koje bi oni pretrpeli štetu. Indicije za to mogle su se naćiiu tom što su ove hartije tretirane kao pastorčad, jer su ih izbegavali državni novčani instituti, koji su u položaju da diktiraiu kurs hartija na našem efektnom tržištu. Naročito za ovo poslednje vreme opšte hositičke tendencije, može se kazati da je samo strah od konverzije podržavao ovaj disparitet kurseva, a to je najnepovoljnija pojava na našem efektnom tržištu. Nepovolina je naviše po državni kredit. Mi smo već mnogo puta upozoravali da bi nadležni morali da povedu računa o ovoj pojavi i da učine što je potrebno da se ona ukloni. Oni nisu trebali da se pri tome rukovode interesima kapitalista, nego državnog kredita, a tim samim bili bi 1 ом! 24dovoljeni. Stara je pojava da se država najozbiljnije brine га svoi kredit u momentu kad sprema novi zajam. Moglo se proreći da će prilikom pripremanja novog zajma od 4 milijarde biti uklonjena neizvesnost u pogledu dolarskih hartija od vrednosti. G. Ministar finansija izjavio je da emisija novog zajma neće biti vezani ni za kakvu konverzionu operaciju prinudnog karaktera. U skoroi budućnosti, po izjavi ge. Ministra, pretvoriće se 809 i 70% Вјег, 792 Зећртап 1 7% Stabilizacioni, koji se obračunavaju u dolarima, odnosno francuskim francima, u dinarske papire, ali i to isključivo u interesu i sa pristankom samih zainteresovanih imalaca. |

Kod tog pretvaranja postoje dve mogućnosti: da se papiri pretvore u dinarske prema kursu dolara i da se imaocima isplati odgovarajući iznos u novim obligacijama, koje će nositi kamatnu stopu kao ji njihovi dolarski pretci. Druga mogućnost je, da se isplati iznos u dinarskim obligacijama, ali koje nose manju kamatnu stopu. Uzmimo da to bude бој, штаос! 896 papira izgubili bi 25% od kamata, a 7% oko 14%/5. A čim bi izgubili na kamati izgubili bi i na kapitalu. Pošto je izjava kategorički data, da će se ova zamena izvršiti samo u interesu imalaca hartija od vrdnosti, ovaj drugi slučaj je isključen. Jer ako je zamena dobrovolina, a to je najbitnije za procenjivanje njezinog efekta, onda је арзо-

Pc PO аваеје