Народно благостање
30. април 1938,
Страна 283
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Ових дана потписан је трговински уговор између Енглеске и Ирске са важношћу од три године, али који се
„аутоматски продужује, ако га ниједна страна не откаже 8 месеци пре истека рока. Енглеска њиме одобрава Ирској
преференце које важе за земље империја, а она добива досадашње преференце од /з од увозне царине за 20% и слободан извоз за 10% свог досадашњег извоза у Ирску. Укида се систем дозвола за увоз енглеског угља и одобрава се преференца од 3 шил. за 17. Као база овог уговора био је финансијски споразум у погледу плаћања ануитета од 5 мил. ф. од стране Ирске Енглеској на основу закона о куповини земљишта од 1908, а који је влада де Валера у марту 1932 престала да плаћа. По њему се Енглеска задовољава једном за увек са 10 мил. ф. који се имају платити 30 Х! о. г.
— Stručni odbor za kompenzacione poslove odobrio ie kompenzacije: sa SAD za pasuli, zečije kože, koštano brašno, kože od divljači, lekovito bilje, rezance, UVOZ automobila, šivaćih mašina i radio cevi; sa Mađarskom za gVOZЧепе rude, uvoz uobličenog i kovanog gvožđa ı gvozdenog lima; sa Bugarskom za uvoz drvenih i željeznih klinaca za
·obuću i otpadaka od obuće, uvoz krede, kaolina i kamenog
uglja; i naizad sa Švajcarskom za hrastove dužice i tuljke od zečije dlake, uvoz satova, bižuteriiske robe i delove za slektromotore. i
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Приходи инвалидског осигурања у Немачкој износили су 1937 1,16 милијарди РМ, према 642,2 милијарде 1982. Чиста имовина износила је 1982 год. 1,26 милијарди РМ, концем 1937 год. 2,44 милијарде. Издаци на лечење износили су 1937 50,8 мил. РМ према 38,6 мил. 1932.
= У Аустрији заводи се од ! октобрз о. г. на основу наредбе министра привреде из Рајха обавеза рада.
— У недостатку радне снаге у Немачкој одлучено је да се кажњеници у што већој мери запосле. Министар правде изнео је да је од 115.000 кажњеника запослено
85.000, а од тих на мелиорацији земљишта и регулацији река 17.000.
НОВЧАРСТВО
— Немачке банке концем марта о. г. показују пораст веровника за 257 РМ према 754 мил. у фебруару и улога за штедњу за 24 мил. према 26 мил. Менице су по-
„расле за 230 мил. РМ. према 293 мил. у прошлом месецу,
док је пораст дужника знатно већи него у фебруару =
"износи 192 мил. РМ према 117 мил., робни предујмови по= већани су за 195 мил. према 120 мил. 70%e пораста веров-
ника отпада на велике банке.
— Од 25 априла о. г. девизни послови и куповина и
продаја злата у Аустрији прелазе са: бивше Народне банке на Рајхсбанку, која ће их обрачунавати по званичном курсу. i -— Zanatska banka u Beogradu konstatovala je u svom izveštaju da se veća tražnja kredita koja je počela u 1936 g. nastavila i u 1937 g. Pored ostalih znakova bančina uprava u tom vidi dokaz, da se popravio ројоХај хапа ја 2а розједnje dve godine.
— Kod mestne hranilnice u Ljubljani naglo rastu ulozi na štednju posle oslobođenja od zaštite. Za prve dve nedelje slobodne isplate ulozi na štednju porasli su za 4 mil. din.
— Holandski bankarski konzorcij Mendelssohn & Со.,
'Peerson & Co. ı ioš neke banke dale su Argentini dvogodišnji
kredit od 1212 mil. forinti. Banke će primiti 8!/%/o blagajničke zapise sa tromesečnim rokom dospeća. U isto vreme Schweizerische Kreditanstalt odobrila je šestomesečni menični kredit od 40 mil. šy. fr, Credito Industrial & Commercial Ar-
НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ
сеп по i firmi Bracht & C., Buenos Aires. Kredit se može produžiti po želji dužnika za novih 6 meseci.
— Ванредне резерве америчких банака износе сада 3.850. мил. дол. што: претставља рекордну висину која досада није била постигнута. Оне су добрим делом последица дестерилизације злата и смањења утврђеног односа између улога и кредита извршеног на основу одлуке Еедега! Reserve Board oj 16 априла. На основу тих резерви могло би се у САД поделити кредита у износу од 30.800 мил. долара. — Улози на штедњу у Немачкој порасли су у марту о. г. за 536 мил. РМ према 522 мил. у фебруару и 462 мил. у марту прошле године. Исплата улога такође. је порасла на 448 мил. РМ према 366 мил. у фебруару о. г. и 429 мил. у марту прошле године. Вишак уплата над исплатама улога износи 88 мил. према 156 мил. односно 33 мил. РМ. Жирорачуни опали су за 23 мил. РМ.
— Америчко министарство финансија наговестило је да ће у будуће у току недеље доспеле благајничке бонове исплаћивати у готову из фонда дестерилизованог злата.
— Према извештају чехословачке Поштанске штедионице за 1937 чековних рачуна било је 123.256 тј. за 2.255 више него 1936. Обрт је износио 3493 милијарди Кч, за 29,79 више него 1936. Овако велики пораст резултат је У првом реду повећане финансијске активности државе, на чијим је чековним рачунима обрт био 139/» милијарди, што значи да се повећао за 52%/о према 1936. Уплате и исплате у готовом износиле су 68,7 милијарди, а без употребе новца 280,6 милијарди Кч. Потраживања по чековним рачунима износила су 31 ХИ 1937 1.700 мил. Кч, број уложних књижица повећао се за 359 на 683.895. Просечно долази на једну књижицу 850,50 Ku npema 738,30 Ku 1935.
—. Ових дана дошло је из Енглеске у Норвешку 1,25 мил. ф. злата у полугама, а у Шведску 0,51 мил. ф. Тим се златна подлога Норвешке банке повећала за 22,7 мил. к. на 133,9 к, а Шведске за 10 мил. фор. на 515 мил. фор. Мисли се да те пошиљке злата потичу из продаје енглеског фонда за изједначење валуте.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Кинеска влада расписаће ! маја нови ратни зајам у износу од 500 мил. јиана уз 6% на 30 година. Први ратни зајам у износу од 500 мил. био је расписан у септембру, али уписано је свега 400 мил.
— Претседник аустралске савезне владе изјавио, је да влада не мисли да финансира програм наоружања путем инфлације него да ће повисити порезе.
— Ukupni dugovi grada Zagreba iznosili su 31 decembra 1937 g. 159,2 mil. din., od čega fundirani 102,2 ти. Мајveći deo fundiranog duga otpada na one po blagajničkim Zapisima, zatim prema Državnoj hipotekarnoi banci, Gradskoi štedionici u Zagrebu, Prvoj hrvatskoj štedionici, Jugoslovenskoi udruženoj banci, Javnoj berzi rada, firme Predović itd. Бо kratkoročnim zajmovima najveći poverilac je Gradska štedionica u Zagrebu, zatim Sindikat novčanih zavoda u Zagrebu. |
— Budžet grada Splita za 1938/39 godinu predviđen je u iznosu od 31 mil. din. prema 29,5 mil. u prethodnoj godini. — Deutsche Uberseeische Bank saopštava da ije Banco Central de la Republica Argentina ovlaštena od ministarstva finansija da kupuje izvučene obligacije i kamatne Киропе 41/50/5 unutrašnjeg zaima iz 1934 ukoliko se prodaju na pariskoj berzi. Imaoci kupona i izvučenih obligacija koji žele da ih prodaju treba da svoje kupone predaju naidalje 6. maja a obligacije 6. novembra Credito Publico Nacional, Buenos NMires ili Banque de PUnion Parisienne, Paris.