Народно благостање

"Страва 284 НАРОДНО

— Dunavska banovina namerava da zaključi zajam od 100 mil. din. kod Poštanske štedionice za izgradnju putova.

— Према званичном извештају спољни дугови Данске износили су концем 1937 год. 2038 мил. к. према 2065 мил. к. 1936. -

= Пева вучење чехословачког 4722 унифицираног · зајма емисије А биће 15 маја о. г. Биће извучене 22 серије · у номиналној вредности од 34,567.500 кч. Извучене облигације доспевају 15 августа 0. T.

·" КОЊУНКТУРА 2

— Сенат САД цени број незапослених радника на - преко 12 мил. Укупно је 17 мил. Американаца упућено на јавну помоћ.

— Из извештаја Сузора види се да је у фебруару 0. г. било осигурано у целој држави 652.444 лица, тј. за 30.670 или 4,08% више него у фебруару 1937. Највећи пораст. показују: грађења железница, путева и водоградња 7 28,31%, шумско-пиланска индустрија 25,12%, индустрија "дувана 24,38%/,, градње над земљом 18,72%, приватни саобраћај 11,99%, индустрија папира 21,54%, графичка индустрија 11,08%/«, метална и машинска индустрија 9,62%, трговина 4,72 и текстилна индустрија 4,47. Мање је било запослено него у јануару 0. г. код индустрије хране и пића за 3,26%, одеће 2,76%, коже и гуме 8,07% и угоститељства 1,63%q-. Према фебруару 1936 било је запослено више за 99.496. Највећи апсолутни пораст показују Оузори у Београду 9.838, Љубљани 8.031 и Осијеку 6.894, а пад Скопље 1.198, Сушак 629 и Сарајево 202. Просечна обезбеђена зарада износила је 22,94 дин. тј. за 1,37 дин. више него у фебруару 1987 а за 0,16 дин. мање него у јануару о. г. Укупна обезбеђена зарада износила је 37417 мил. дин. према 359,14 мил. дин у јануару 0. г., односно према 327,14 мил. дин. у фебруару 1987, т.ј. за 14,37 више.

САОБРАЋАЈ

__ — Немачка трговачка флота има 4,16 мил. бруторегистарских тона што значи да још увек заостаје за предратним стањем за 750.000 брт. Удео њен у светској тонажи износи 6,250.

— Ових дана пуштен је у промет канал Пиза—Ливорно, чија је градња стајала 50 мил. лира и по коме ће „моћи пловити бродови до 6000 т. носивости.

— Тонажа бродова који се у америчким бродогра" дилиштима налазе у градњи повећала се у фебруару о. г. за 55%/, према фебруару прошле године. Очекује се даљи пораст производње на основу поруџбина за ратну флоту. "Финансијско стање се поправило за 50% откако је ступио на снагу нови Закон о субвенцији.

— У Немачкој је превоз робе камионима на велике даљине толико напредовао да ће се подићи специјалне ау· тостанице. Досад их је било свега 8, сада се праве планови за градњу 20 нових аутостаница које морају бити готове до краја ове године. Општине ће дати бесплатно земљиште за то. i | — У току 1937 пуштено је (изузевши СССР и Шпанију) 1101 трговачки брод, сваки преко 100: бруто-тона, укупно 2,7 мил. тона, за 27% више него 1936.

_ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

30 априла — Српска банка а. д. из Београда (редован). — Гајдобрачка штедионица дд. у Гајдобри (редован).

2 маја — Прва подунавска предионица памучног пре_ дива и конца а. д., Београд (претходан).

БЛАГОСТАЊЕ ИЕ

5 маја — Забор а. д. у Београду (претходан).

7 маја — Ческо-југославенска велетрговина сукна Антун Хибл д. д., Загреб (редован). — Прва бјеловарска творница сухомеснате робе Јосипа Свободе синови д. д.у Бјеловару (редован).

9 маја — „Хигива“ прва југосл. Творница чепова дед. у Загребу (редован).

10 маја — Хрватска пучка штедионица д. д. у Питомачи (ванредан). — Корес д. д. у Загребу (редован). Кинематографско д. д., Карловац (редован). — Текстилна индустрија д. д., Вараждин (редован).

11 маја — Хрватска штедионица д. д. у Копривници (редован).

15 маја — ! Српска башаидска штедионица JL д. У Башаиду (редован). — Српска штедионица д. д. у Пакрацу (редован). >

'16 маја — Старо-кањишка прва парна цигљана и црепана д. д. у Старој Кањижи (редован).

18 маја — Новосадска фабрика кабела д. д. у Новом Саду (редован).

21 маја — „Луна“ JL д. индустрија светиљака и израдба ковинске робе, Карловац (редован). ;

26 Maja — Штимац и Дрндарски д. д. за промет робом, Загреб (редован). — Штимац и Чавић д. д. за промет робом у Загребу (редован).

28 маја — Српска фабрика стакла, Београд (Параћин) (редован).

29 маја — Левачка банка а. д. у Рековцу (редован).

7 јуна — Радио Загреб д. д., Загреб (редован).

Трговачки регистар i |

Југославенско акционарско друштво угљена, Загреб, упис члана управног одбора г. Момчиловића Николе. „Глобоко-Сутла", рударско подузеће д. д. упис фирме = упис чланова управног одбора г. г.: Арко Владимира, Швајкарда Ернеста, д-ра инж. Раукара Драгутина и Сарачевића Шерифа.

РАЗНО

— Glavni savez udruženja vlasnika zgrada u Zagrebu na svojoj skupštini tražio je između ostalog, da se snizi DOreska stopa kućarine sa 12% i G%?/o na 3%0, da se kamate na hipotekarne zaimove primaju kao odbitna stavka, da se umesto kuluka uvede 10%e banovinski prirez itd.

— Vlada ije odobrila da granične policijske vlasti izdaju turističku vizu do tri meseca po 10 din. stranim turistima, koji stižu našim. ili stranim brodovima i imaju nameru da se zadrže u ma kom turističkom mestu. Oni turisti koji stižu našim ili stranim brodovima u jednu našu luku ili suvozemnim putem u Sušak, oslobođeni su plaćanja takse za vizu, ako žele da razgledaju grad u koji su stigli.

= У Пољској је донесен закон о иметку бивших не-

"мачких јавноправних корпорација, по коме се овај сматра као иметак пољских, ако уговором између Немачке и Пољске није друкчије одређено. Ако нема такве јавноправне корпорације у Пољској, иметак прелази на државу. Као иметак у смислу овог закона сматрају се и потраживања од неког пољског дужникакао иуделиу капиталу цивилноправних и трговачких друштава.

— Одлуком суда у Бечу решено је да се право својине на имањима породице Алфонса Ротшилда у Доњој Аустрији пренесе на Рајх као накнада штете коју је држава претрпела због његових трансакција са Кредитаншталтом и бившим аустриским. министарством финансија. Пошто је А. Ротшилд отсутан одређен је за старатеља адвокат д-р Албрехт Алберти. ;