Народно благостање

Страна 280 " НАРОДНО а. ргета prethodnoj iznosi 7,690. :Veći je porast sedišta od "prosečno# u Drinskoj banovini su 5.530 na 6.926, 25% i u Beo· gradu sa 11,943 na 14.410, 21,50%0, Na području ostalih bano'vina porast zaostaje nad prosečnim. Neznatno u Dunavskoj · banovini gde porast iznosi 7%o, u nešto većoj meri u Savskoj 9 5970, Могаузкој 5%, Магдагзкој 490, Пгаузкој. 2,790, Угразкој 9,59% i Primorskoj 1,39. Зтапћо зе Ђгој bioskopskih sedišta u Zetskoj banovini sa 3,150 na 2.919.

Nedostaju nam podaci o broju posetilaca i o cenama bioskopskih ulaznica, zbog čega nije mogućno dobiti POLO no jasnu sliku.

U Beogradu je poznato da porast sedišta otpada u-

· glavnom na jevtinije reprizne bioskope. U mnogo većoj.meri ·

će to biti slučaj u ostalim krajevima zemlje. Sa druge strane, "statistika uvoza pokazuje da su forsirani dugački filmovi i "žurnali, dakle najskuplia vrsta. Bioskopi su morali podneti "žrtve da bi zadržali svoje posetioce. Proširenje njihovog kruта bilo je mogućno samo znatnijim sniženjem cena ulaznica. “Al i ove su previsoke: za najšire slojeve naroda i zbog toga · bioskopi ni u prošloj godini nisu mogli da postignu znatniji “uspeh, koji bi bio u skladu sa opštim pobolišanjem prilika.

RO E | | Нервоза на тржишту злата » Злато се тезаурира као _ пре годину дана, иако је биратна резерва ла јака, није била способна ; да поколеба поверење у њега. Производња је успорила темпо на 7,4% од светске залихе злата, према 11,2% 1936 али била. је апсолутно већа, 35,5 мил. унци, према 33 мил. Ред главних произвођача остао је исти: Јужна Африка, У САД; Канада и Аустралија. Мако је златна подлога новца законски укинута готово у свим земљама, оно је сачувало свој монетарни карактер, што се огледа у тежњи новчаничних банака да га што више прикупе. Залихе злата у свету цениле су се крајем 1936 на 778,8 мил. унци, а 1937 на 816,20 мил. Од тога монетарно се повећало са 676,2 на 715,4. пцакле више за око 2 мил. унци него што износи укупна годишња производња. У САД повећање износи 43,1 мил. унци на 364,6 или 53 светских залиха. Енглеске залихе повећа__„ле су се само за 3 мил. према 26 мил. 1936, али поред тога _ треба узети у обзир да је приватно тезаурирано у току го_„_Цине око 7 мил. унци. Монетарне залихе смањиле су се у _ Француској за 19,6 мил. унци, Јапану, 5,7 и Шпанији за 7 "мил. Белгија је изгубила све што је добила 1936, Швајцар„ска има мање за 200 хиљ. а у Холандији резерве су сеу току године удвостручиле на 26,5 мил. Шест земаља које су приступиле валутном споразуму располажу са 71% светског злата према 68%/о пре годину дана, односно са 80% према 79% монетарног злата.

Приликом прошлогодишње панике писали смо да ће је злато пребродити зато, јер је сачувало своје улоге и то међународног новца уз ограничења и средства тезаурирања неограничено. Нешто је ипак измењено. По укидању злат: не подлоге злато није више резерва која сваког часа може да оде у промет. Оно је облик тезаурације националног 60-

· гатства за случај рата. Тежња која се сад испољава код свих земаља, у гомилању монетарног злата, истина мотивисана је и тиме да се скупе резерве за случај новог поремећаја у међународном промету, али као што се видело последње го_ дине, иако се промет повољно развијао, тежња за тезаурирањем је продужена. Међутим, у случају рата неће се оно моћи сачувати, и тад, у тим најнеповољнијим приликама по светску размену, имало би оно да обнови потпуно своју функцију међународног новца. Оно се сада цени по својој будућој улози, а то је моменат који највише упливише на етабилност његове цене, независно дд законске у "аде

БЈАПОСТАЊЕ | Бр. 8

Američkim bankama zabranjeno je da kupuju akcije, i zato 51 se, kao način da se izigra zakonski propiš, osnivali trustovi koji su se bavili. isključivo tim poslom. Do :1929, pošto su akcije neprestano skakale, ovo je bio veoma primamljiv posao, tako da su trustovi privukli 'kapitale banaka i publike. Kad se posle velikog berzanskog sloma situacija iz temelja promenila, najteže su bili pogođeni kapitali kojim su radili ovi trustovi i zato ovi nisu više nikad uspeli da povrate poverenje publike ni vlasti. Međutim, počeo je da se razvija nov tip trusta za kupovarije akcija »Mutual Investment Company«..On se razvio tako što je publika počela da na poverenje daje novac kojem pravniku, Кој se onda posvetio tome da njim upravlja ulažući ga u najsigurnije akcije. Tako је Bostonski državni odvetnik. postao profesionalni poverenik publike. Ujedinienjem ovakvih profesionalnih DOM ua nastao je novi tip društva.

Unazad dve godine vlast je obratila više pažnje ovakvim trustovima. Najvažnije je da ih je oslobodila poreza na prihod. Ali zato je propisano kakvo mora biti poslovanje OVOg društva pa da bude oslobođeno poreza. Svi poslovi moraju se sastojati samo od investiranja novca u akcije i obligacije. Najmanje 95% njihovog bruto prihoda mora poticati od dividendi, kamata i od dobiti od prodaja obligacija. Зато до 30% njihovog bruto prihoda sme da potiče od dobiti od obligaciia koje drže manie od šest meseci. Od čistog prihoda mora biti podeljena akcionarima dividenda koja će se OopOorezoVati. Akcionari imaju pravo da uz određeni otkazni rok povuku svoji uloženi kapital u hartijama koje društvo poseduje ili u gotovu, uz najviše 3%0 odbitka. U obligacije jednog te istog dužnika ne sme biti uloženo više nego 5%/0 društvene imaovVine „izuzevši državne hartije od vrednosti. Društvo ne sme imati više od 10% kapitala nekog drugog društva. Napokon, određeno je da društvo ne sme imati obligacija više nego 10% preko svoje glavnice).

Sa ovakvim određivanjem načina poslovanja htelo se da se pomogne organizovanje trustova koji će biti maksimalno sigurni i koji se uopšte neće baviti špekulacijom. S jedne strane to je postignuto tim što se imaovina mora ulagati u hartije vrlo različitih društava, a u krizi ona nikad nisu jednako pogođena, pa ako koje imadu jače gubitke, trust može to lako da podnese. On bi mogao da izgubi samo u vrlo jakoj i opštoj depresiji, ali od nie se onda ne može niko očuvati, pa ni najidealnijom organizacijom.

Ovakav trust namenjen je pre svega malom kapitalistu. Omogućeno mu je da ulaže u industrijske obligacije, a da pri tome ima minimalan rizik. Pošto se novac ulaže u prvoklasne hartije, to i mali kapitalist može da zna koliko je siguran posao, dok u ostalim trustovima nikad se ne može da 2па Коliko je plasman siguran. Mogućnost da se kapital uvek povuče prisiljava upravu trusta da dobro pazi u kakve hartije ulaže novac, da bi u svako doba mogla da ih ·realizira bez opasnosti od gubitka.

Nesumnijiva prednost ovih kompanija, zato što pružaju maksimalnu sigurnost koja se može postići, privukla је раžnju publike, tako da su neki raniji trustovi prihvatili novi

Demokratizacija akcija preko trustova zajedničko fonda u SAD

а

| oblik. Prošle godine, posle oktobra, kad su papiri na berzi produžili da padaju, ovi trustovi uspeli su da prodaju publici

velik broj svojih akciia. Za demokratizaciju akcije ом tru-

Савом; imaju ogroman značaj. Mali kapitalista, radnik, činov-

nik, ako bi hteo da ulaže svoju uštedu u akcije nikad ne zna оде ти је najsigurnije, i to Sa U najViše slučaičVa odbija,

бапозпо, ato što ne zna gde bi uložio, nije ulaganje uopšte

рорџјатпо. U ovim trustovima stvarno se "ођгагије zajednički

" топа za кироуаћје akcija, te је тако“ ројефћаса“ minimalan.