Народно благостање
30. април 1938.
Енглеска јавност била се по-
ин ретеееенЕЕЕ
Енглеска повисује порезе мирила стим да ће предлог
Ги" ствара „гвоздену. ре- буџета за ову годину прел“
видети због наоружања далеко веће издатке него про- 5 шле године. Питање којим се она бави већ месец дана, од кад су објављени подаци о извршеном буџету, било је, на који ће се начин покрити
" зерву за случај рата
= већи расходи, да ли порезом и којим, или зајмом. Пре не-
дељу дана писао је „Економист' да ће министар, финансија гадно разорачати све пророке ако повиси. порез на до-
"ходак који износи 5 шилинга на фунту, дакле 95%. С тим се најмање рачунало и отуд огромно разочарење.
Расходи су предвиђени са 9443 мил. фунти, за 81
. милион више него прошле године, Приходи би имали да донесу 9144 мил. што значи да се зајмом има да покрије _разлика у износу од :99,9 мил. Приходи прошле године
изнели су 872 милиона, за 42 мил. мање. Један део повеБаних прихода рачуна се доћи ће сам по себи зато што је добит 1937 била одлична, као што су показали завршни рачуни индустријских предузећа.
НАРОДНО
– ДИ а А | БЛАГОСТАЊЕ Страна 281 Међутим, то није довољно и зато је предвиђено да се повиси порез на доходак на 5,6 шилинга по фунти, што би требало да донесе 2294 мил. ф., затим повишени порез
· на чај донео би 274 мил. а повишена царина на погонски
материјал 5 милиона. Пооштриће се контрола код наплате допунског пореза, јер се показало да су се многа предузећа служила разним методама да избегну његово плаћање.
Расходи су већи него што се предвиђало. Тако је „Тајмс“ рачунао да ће се попети највише на 930 мил. Буџет није, дакле, дефлационистички и упозоравало се да то не треба да буде обзиром на опадање производње.
Још веће изненађење било је кад је министар финансија објавио да влада још од почетка године купује пшеницу, уље од кита и шећер, да би створила гвоздену резерву за случај рата. Овакви предлози падали су одавно и већ две године спекуланти на тржишту пшенице проносили су гласове да постоји одлука о стварању резерви. Влада је то свршила тајно, без одобрења парламента, да че би скочиле цене, и стварно, само код пшенице осетила се интервенција у последње време. :
BBEMEB
ОБАВЕШТАЈНА СЛУ.
ПОЉОПРИВРЕДА — После великих киша у новембру и децембру го-
-тово у читавој Италији завладала је суша. Река По има
тако мало воде да је пловидба заустављена. Осећа се оскудица сточне хране. Досада суша је већ нанела штете овогодишњој жетви, али последице биће тешке ако у току неколико следећих недеља не наступе промене.
— Производња бутера у свету повећала се од 1925
„до 1985 за 15", a TO је већи проценат него што је пове-
бана светска производња млека. Овакав развој дошао је отуд што су у првом периоду кризе пале цене житу тако
да је била рентабилна већа производња бутера и кад се
за сточну храну употребљавало жито. Млеко је од овако храњених крава било масније, а поред тога производња бутера је у свету механизирана. На пр. 1929 било је у Но-
=вом Зеланду 18,7 хиљ. машина за мужу којима су мужене
8749 хиљ. крава, а 1936 ти бројеви попели су се на 2,1 хиљ. и 1,377 хиљ., тако да је већ 70%oe крава у земљи му жено механички. У европским земљама механизација је слабија зато што се не оскудева на радној снази. Већа производња бутера ишла је на рачун сира, (у Холандији,
· Канади и Швајцарској).
— Амерички уред за одређивање контингената засејане површине наговестио је међу осталим напоменама У фебруарском програму и ту, да треба повећати површину
· васејану памуком за скоро 2 мил. акра.
— Површина засејана кукурузом у Немачкој повећа-
» на је од 1932 за седам пута. У деветнаестом веку кукуруз "се доста гајио, али потисли су га кромпир и шећерна репа.
ИНДУСТРИЈА — Америчка ваздухопловна индустрија имала је зна-
тан пораст послова 1937 год. Код осам водећих предузећа
обрт је био 108,3 мил. долара према 60 мил. 1936 а добици
"су порасли од 4,95 мил. у 1936 на 9,29 мил. дол. У првом | тромесечју ове године производња је порасла за 40% npe"ма оној у истом тромесечју лањске године. Очекује се "даљи пораст ПООИ РОДА због · 0 UO и Фран= дуске.
— Engleski OI Малена L (20 ЈЕ 20660, le prošle 'godine da proizyodi smesu. »Velan« koja se upotrebljava za prepariranje vlakna svih vrsta da ne upijaju vodu.
БА.
— Jugoslovenske tekstilne tvornice a. d. Braća Holzner u Zagrebu mpovisiće glavnicu sa 1 mil. na 1,5 mil din. izdavanjem 5000 akcija po 100 din.
— Jedno od najvećih američkih društava bakra »Phelp Dodge Corp.« izveštava da je u prvom tromesečju o. 2. ргоizvodnja opala za 50% prema prosečnoj mesečnoj proizvodnji u 1937. Zasada nema izgleda za pobolišanje.
— Štrajkovi u pariskoj metalnoj industriji doveli su do znatnog opadania prodaje železa i proizvodnje, koja je u nekim Хејетатата pala na polovinu kapaciteta. U mnogim fabrikama radi se svega 32 sata nedeljno. Izvoz sirovog železa u Englesku postao je nemoguć nakon zavođenja prohibitivnih
- uvoznih carina. Vodeći organ istočno-francuske industrije »Re-
vue Industrielle de PEst« nalazi jedini izlaz iz te teške situacije u pojačaniu radova za naoružanje.
— U Perzijskom zalivu, u okolici Kuveita, Basre, Ehsa Bakreina, prilikom kopanja bunara za pijaću vodu otkriveni su bogati izvori nafte. Nastavlja se sa sistematskim istraživaniem celog tog područja.
— U zapadnom delu Egipta vojnici koji su tražili vodu naišli su u dubini od 218 m na jake izvore nafte. Očekuje se da će dalja bušenja dati povoljne rezultate u pogledu bogatstva tih izvora.
— Шведски концерн целулозе Белерудс А Б био је, и поред повећања капацитета, потпуно запослен 1937 и постигао је нове рекорде. Производња вештачке свиле, од које се 50% извози у Италију порасла је за 20% на
81.700, а целокупна производња целулозе за 12,6/. на
153.000 т. Управа сматра да нема бриге за будућност, мада су наруџбине у овој години нешто опале пану случају, ако наднице и цене сировина скоче.
— У Аргентини, недалеко од града Сан Антонио. откривена су богата налазишта цинка.
о Према процени института за железо и челик износио је степен запослења америчке железне и челичне индустрије прошле недеље, 324 према 32,7 претпрошле и
91,3 одговарајуће недеље 1937.
— Конинклијке-Шел група постигла је 1937 рекорд
УУ добивању нафте са порастом од 12,30 према 1936. Све-
га је извађено 31, 6 мил. т. (1936 : 28,17 мил. т.), што значи да је подвостручила своју производњу према оној из 1926,