Народно благостање

Страна 300

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

bi.se i dalje samo sa registar markama putovalo u Nemačku, ne bi ona dobila devize koje ie dobijala Austrija. Zato je ·odlučeno da se turistima prodaje ubuduće 75%o registar maraka i 25% »Dego« maraka, koje će izdavati Deutsche Golddiskontbank. Kurs obeju biće jednak i jednako će se moći upotrebljavati, razlika je u tom što će 25'o prihoda od turizma biti u slobodnim deyvizama, a 75% će ići u korist stranih poverilaca. |

“JAVNE FINANSIJE

— Belgijska vlada je podnela parlamentu predlog zaRona o zavođenju novih poreza za pokriće budžetskog defi"ска од 2 milijarde franaka. Pošto je u 'parlamentu budžetSki deficit smanjen na 1,15 miliiardi franaka brisanjem nekih izdataka u budžetu, to je vlada revidirala predloge zakona ali ga je finansiiska komisija odbila.

— Prihod od poreza i carina u Rajhu izneo je 13,958 miliona maraka, prema 11,473 prošle godine.

— Opština grada Sušaka emitira zajam u iznosu od 6 mil. din. uz godišnju kamatu od 7%, sa rokom od 15 godina. Isplata zajma će se vršiti dva puta godišnje, u aprilu i oktobru. Žajam je razdelien na 1000 obligacija po 1000 din. i 400 po 10.000 din. Upis se vrši kod Gradske štedionice u Sušaku od 1 do 15 maia o. 2. po kursu 100%. Obligacije се Коtirati na Zagrebačkoi berzi.

КОМЈОМКТОВА

„— Broj zaposlenih radnika u engleskoi industriji dostigao je 1987 rekordnu cifru od 13,4 mil., tj. za 350.000 više nego 1986. To je najviši nivo zaposlenosti od 1999 godine.

— Prema izveštaiu Narodne banke za mart, naša spoljna trgovina, koja le počela da se oporavlia još u februaru, posle oštrog pada u januaru, nastavila je da napreduje. Izvoz iznosi 423 mil. prema 9394 mil. u februaru, a uvoz 510 prema 431 u februaru i 371 u januaru. Trgovinski bilans pasivan ie za 138 u prvom tormesečju. Karakteristično je za ovo tromesečje da uvoz uvek brže raste od izvoza, i tempo porasta bio je isti kao i prošle godine, samo što je počeo na višem nivou. iz toga sledi da je privredna delatnost u zemlji oživela i da zastoj o kom se kod nas govorilo u poslednje vreme ima više sezonski karakter. To sledi i iz povećanog utovara vagona koji je sa 151 hili. dostigao junski iz prošle godine, a prema januaru veći je za 34 hili. Isto tako i u rečnoj plovidbi u februaru udvostručio se broj prevezenih kilometarskih tona prema januaru (30 prema 20 mil.). Da je oporavljanje započelo u februaru vidi se i po tome što je broj radnika prema Januaru skočio za 30,670. Rudarska proizvodnja drži se na visini koju je postigla polovinom prošle godine pokazujući tendenciju па niže, dok topionička pada oštrije (indeks 143,3 prema 179,9 u januaru).

IZ POSLOVNOG SVETA

Trgovački registar

Diskontna trgovačka banka iz Beograda, upis člana uPravnog odbora g. Jeušua Izraela. — Generalna banka za trgovinu i industriju a. d. iz Beograda, upis članova upravnog odbora g.g.: Melameda Moše, Alkalaja Arona, Čulikovića Јоsifa, Velića Vlade, Vukojčića Budisava i Čuljkovića Milorada. — Danica d. d. za kemičke proizvode u Koprivnici, upis promene čl. 7 društvenih pravila. — Prva Hrvatska štedionica, filijala Vinkovci, upis člana upravnog odbora g. Borovića Armina. sla

· Zborovi akcionarskih društava.

9 maia — Bakarni rudnici u Majdanpeku (Jugoslavija) bezimeno drušivo u Liježu (redovan). — »Pruga« hrvatsko d. d. za gospodarsice i industrijalne želieznice Zagreb (redovan).

10 maja — Moster tvornica laka i boja d. d. u Zagrebu (redovan). — Mustad jugoslavenska tvornica čavala te željezne i čelične robe d. d. Karlovac (redovan).

11 maia — »Stela« tekstilna industrija a. d. u Beogradu (redovan).

14 maja — Watson Business Machines Corporation Jugoslavensko d. d. (redovan). — 02 mehanička tkačnica a. d. u Zemunu (redovan).

16 maja — R. Turčića sinovi d. d. za filmsku industriju,

u Zagrebu (redovan). — Amerikansko skladište cipela đ. d. u Žagrebu (redovan). — »Slaveks« dioničarsko društvo za šumsku industri{u, Zagreb (redovan). — »Zvečevo Novo« šumska.

industrija d. d., Zagreb (redovan). — Twentieth Century Fox Film Corporation iugoslavensko d. d. (redovan).

17 maja — Fabrika Кидеђе а. 4, »Васка« : Novom Vrbasu (redovan). — Fabrika šećera a. d., »Bačka« u Novom Vrbasu (redovan).

19 maia — A. G. B. tkanine jugoslavensko d. d. u Za-

grebu (redovan). — Jadranska Plovidba d. d., u Sušaku (redovan). 22 таја — Stražilovo a. d. u Srem. Karlovcima. (redovan). 29 maja — Industrija mramora i kamenoreza d. d. Beograd (redovan). — »Drvar« d. d. u Novom Sadu (redovan).

11 juna — Akcionarsko društvo za eksploataciju ugljenih maidana iz Beograda (redovan). 16 iuna — Vlasotinačka kreditna banka u Vlasotincu (redovan). - |

RAZNO

— U »Službenom vojnom listu« objavliena je· Uredba o stvaranju instituta zemaljske odbrane koji će davati ministru vojske i mornarice mišljenia o svima naučnim pitanjima u vezi sa voinom spremom. Ona će razrađivati naučna Dpitanja kojia imaju važnost za odbranu zemlje, istraživati i prikupliati naučne pronalaske i stavliati predloge u pogledu usavršavanja sredstava odbrane. Biće sastavljen od redovnih i dopisnih članova, koji će biti birani iz redova pretstavnika nauke i privrede. Pretsednik Instituta ie inspektor zemaljske odbrane.

— Šesnaest vodećih američkih industrijalaca ı bankara obećali su Ruzveltu, uz izvesne uslove, saradniu oko sprovođenja njegovog programa, specijalno što se tiče vraćanja Doverenia. Ruzvelt je izrazio zadovoljstvo povodom toga. Povod za ovaj korak industrijalaca dala je namera nekih članova Kongresa da se privredni program ozakoni. U pogledu

pojedinosti programa industrijalci se nisu izjasnili. Na- čelu

industriialaca stajao ie pretsednik Dženeral Elektrik, a u ime banaka pretsednik Čez Nešenel Bank, zbog čega se OvOj DOseti daje velika važnost. Oni su hteli tim da razbiju glasove da će krupni kapital nastojati da uspori izvodenje plana.. Pri tome ona je htela da osigura da se program ostvaruje blažim metodama nego ranije. Kao znak da Ruzvelt hoće: na svaki način na osigura saradnju krupnog kapitala ističe se i poseta Fordova. Ministar trgovine Roper predložio je industrijalcima da oni sami izrade i predlože program Za ODOTaVljenje industrije.