Народно благостање

7. мај 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 301

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 80 APRILA 1988 G.

Na strani aktive nije bilo velikih promena. Zlato u kasama povećalo se za 6,6 mil. din. na 1,796,1 mil. a zlato na strani za 4,8 mil. na 28,2. Devize. koje ne ulaze u podlogu smanjile su še za 19,2 mil; iedan deo toga upotrebljen je za kupovanje zlata na strani, a lako je mogućno da je zbog pasivnog trgovinskog bilansa u prvom tromesečju nastao nešto jači odliv deviza. Zaimovi su se smanjili za 14,6 mil. i to po eškontu za 10,83 mil,·i na zaloge za 4,2 mil.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31. ХИ | 51. ХН | 22'%Х1 | 2217. 2917 АКТИВА 4934 | 1935 | 1937 | 1938 | 1938 Подлога. ал. у KacaMa и на стр.| 17846) — = = = злато у касама — — 1336,9) 1701,6| 1789,5) 1796,1 злато на страни — — 94,6 75: 234 28,2 новч. у страној монети| 00.3 0,0] — — = девизе — — — — —l|| 120,8 32, — — --

Укупно — || 1905.5) 1464,3| 1709,1 | 1812,9 1824,3 У Девизе које не улазе у

подлогу 1044) 331,6) 439.9) 408,5| 3892 Кован новац:

у никлу и сребру — — || 206.1! 329,0| 359,5| 431,8] 4135 Зајмови:

на менице — — — — |1528.8) 1523,0| 1431.9| 1324,2] 1313,8

на хартије од вреди. — || 235.1) 258,3: 272.1| 240,7| 236,4 Укупно — | 1763.9) 1781.3! 1704.6] 1564,9| 1550,2

У Хартије од вредности —| 16.9) 49,4: 201.3 209,8| 209,8 Ранији аванси држави — | 1686.6) 1670.6| 1638,4 1640.0| 1640,4 Привремени аванси Глав,

Држ, Благајни — — — | 600.0) 600.0| 600.0) 600,0 600,0 Вредности рез. фонда — || 106.4! 119,0| 166.8| 196,9! 196,8 Вредности ост, фондова 120. 118: 296) 35,4 35,3 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.5| 154,0) 160.1| 163,5| 163,5

Разна актива — — — — | 276,4! 464,4) 2030.6| 2267,1| 2267,9 ПАСИВА

Капитал — — – — —| 180.0! 180,0| 180.0| 180,0) 180,0

Резервни фонд + — — || 112,4! 133,3) 199.4) 201,8] 201,7

Остали фондови — — — || 20.5 27,4 340) 35,4 35,4

Новчанице у оптицају — || 4383,9) 4890,01 5834.1! 5736,7 | 5897,8 Обавезе по виђењу:

ажив __|| 69) 74 39.0) 33,0) 127,2

о Бану Државе — || 319 689:1) 1390.6 15914 14535 разни расуни — — — || 327.0! 688.6) 1029.0! 11345 1068,4 Укупно — || 865.8 1385.7| 2458,6| 2758,9| 2649,2

Обавезе са роком — — || 952,9| 193.4] 50.0) 50,0) 50,0 Разна пасива — — — — || 316.4! 166.6) 283,9) 368,8! 277,2 Оптицај и обав. по виђ,||5249.8| 6275.7| 8292.6| 8495,5 | 8547,0 Укуп. подл. -|- 28,59) прим, || — |1881'6]2196,1| 2329,7| 2344,3 Злато у кас. са 28,59 оприм. || — | 1717.9|2186,5) 2299,5| 2308,0 покриће — — — — — — |2998%|2648%|2742% |27420/6 покриће златом у хасама | — |2737%12636%|2706%| 279/0

Međutim na strani pasive bile su ogromne promene. Novčanice u opticaju porasle su za 161,1 milion, a obaveze po viđenju smanjile su se za 109,5. Prema tome na banku su u toku nedelje bili postavljeni znatni zahtevi, kojima je ona odgovorila povećanjem opticaja novčanica. To povećanje bilo 51 105 veće da se u pojedinim pozicijama koje ulaze u obaveze DO Viđeniu nisu izvršile takođe znatne promene, koje su se međusobno do izvesnog iznosa khomrpenzirale. Potraživanja države, naime, porasla su za 94,3 ти. па 127,2. То je veoma velik iznos i ovako veliku promenu nismo zabeležili vrlo dugo, pa ni u toku onih meseci 1937 kad su državni prihodi stajali najbolje. Obzirom na vreme, proleće, kad su prihodi sezonski u opadanju, moramo zaključiti da novac niije potekao iz

БУНКТУРА

nekog redovnog prihoda. Žiro računi smanjili su se za 137,8 mil. na 1,463,5 i'to je ona ve lika promena čije je delovanje neutralizirano povećanjem potraživanja: države. Ona je nastala verovatno u VeZi sa ultimom, ali lako je mogućno i td da su je prouzrokovale specijalne prilike hrvatskih banaka po-

slednjih dana. Taj isti razlog mogao je delovati da su se i ,

razni računi smanjili za 66,0 mil. din, jer u toj poziciji sadržana su i pofraživanja državnih novčanih instituta, čija su sredstva eventualno bila upotrebliena. Razna pasiva smanjila se za 91,5 mil.

= Тако зи se promene pozicija znatno Ота Рен ај та

strani pasive, ona se ipak povećala za 51,5 mil. na 8,547. Ukupna podloga sa 28,5%/. prima povećala se za 14,7 mil, na 2,844,3 tako da je pokriće ostalo nepromenjeno 27,42%/o. Zlato u kasama sa 28,5% prima povećalo se za 8,5 ти, па 9,308

a pokriće se smanjilo na 27%, prema 27,06%/ predhodne nes 7?

delje.

Beogradska berza

· Izveštajna nedelja od 292-IV do +7 1955

EFEKTNO TRŽIŠTE ·

Emancipacija evropskih berzi ođ Amerike Punih devet meseci stajale su evropske efektne berze pod diktaturom severo-amerikanskih. Pa Rkako su Sjedinjene Američke Države bile kolevka pada cena sirovina i pada akci-

ja usled unutrašnjih prilika, sve to vreme i Evropa je bia:

pod velikom depresijom. Emancipacija evropskog efektog tržišta od amerikanskog došla je u jednom zgodnom psihološkom momentu. Istovremeno je kapitulirao Ruzvelt pred poslovnim svetom sa svojim neumerenim programom i u Rimu potpisan englesko-talijanski pakt, koji ie sprečio da rat ne izbije možda još u maju mesecu. Emancipaciju ie izvela Londonska berza na taj način što se odvojila od amerikanske onda, kad je ova posle nekoliko dana hose počela ponovo da kunja. Ima skoro dve nedelje kako je londonska berza puna optimizma i kako su kursevi akcija ponovo povratili veliki deo gubitka, koji su pretrpeli od avgusta prošle godine, pa sve do polovine aprila

ove godine. Optimizam ije tako јак и Londonu, da ni nove.

poreze, koje su lanjske godine izazvale potres na berzi, nist imale nikakvog nepovolinog uticaja na kurseve. U Engleskoi je zaposlenost bila nešto popustila, ali je naoružanje uzelo

toliki obim da je van svake sumnie da će zaposlenost i dalič

da raste.

Beogradsko tržište Na Beogradskom efektnom tržištu prilike se razvijaju idealno. Nestalo je svakog uzbudenja, naglih potresa na više i na niže i kursevi pokazuju izvesnu relativnu stabilnost. Kad

kažemo relativnu stabilnost, hoćemo da istaknemo «0, да па.

berzi ne može nikad biti apsolutne stabilnosti u roku od 2—83 nedelje. Iz specijalnih razloga, tehničkih, i iz drugih okolnosti, kursevi moraju da osciliraju. Relativna stabilnost ie onda kad su granice oscilacija veoma usko povučene, a to je sada slu-

čaj. Relativna stabilnost ne znači da na berzi nema izrazite:

tendencije, naprotiv, u atmosferi relativne stabilnosti mogućno je da izvesni kursevi idu sistematski na više, a drugi na niže. Uvek je pitanje granica.

I u ovoj nedelji bilo je izrazite tendencije, ali diferen-

cijalne: na jednoj strani a la hos, na drugoj a la bes. Tenden» ·

cija hose dominirala je neprekidno i snažno kod dve grupe papira kod kojih se ona osetila ioš pre dve nedelje. To su akcije Paba i dolarski papiri.