Народно благостање

_ __14. мај 1938. _ Do ndnuiaı | O есио уенка

U čemu leži

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 307

катете јој о ~ У а па ве ка та Екгелтснло 6 Фј | >

итток реттапетпе · finansijsko-valuine kiize u Francuskoj i kritika najnovijih mera Daladijeovih ? ·

1 EKONOMSKI NEOBJAŠNJIVA KRIZA FINANSIJA

__ Етапсцока, једпа од najbogatijih zemalja па svetu, jedina nije uspela da za čitavo угете posle rata teši budžetsku i valutnu krizu. Ova kriza prošla je kroz nekoliko faza koje su se zaoštravale ili ublažavale prcma promenama političke i ekonomske situacije u sVetu. Poslednja od tih taza, ova od 1934, tako ie oštra i tOliko povezana sa raznim političkim i ekonomsko-političkim merama, da se izdvaja, i zato se ponavlja pogreška, da se uzroci krize traže u samim tim merama. Levica je optuživala desnicu da |e ona upropastila francusku privredu, a od dolaska narodskog fronta čini to desnica na račun levice. Doista, pojedine faze kroz koje je prošla kriza imaju i svoje specifične uzroke. Oni mogu samo da objasne stepene oštrine krize, ali ne i nju samu. Samo u |ednom periodu, posle 1926, došle su državne finansije u ravnotežu, i do 1931 naslagali se viškovi prihoda u iznosu od 19 milijardi franaka. To je bio zlatni period Poenkareovog franka, koji ie nastupio baš zato što je on uspeo da ostvari budžetsku ravotežu. Čim se ta ravnoteža pokolebala, pre nego što je nastupila privredna depresija u Francuskoj, nastaje ponovo nemirna situacija i sve jača ukoliko su se gomilali deficiti, a s njima dugovi. Taj deficit isprečio se kao centralni privredni problem, od koga zavisi. sređivanje privrednih prilika, i zato stalno padaju optužbe na vladu da nije sposabona da ga reši. Normalna je pojava da državne finansije dolaze u krizu s ekonomskim nedaćama i oporavljaju se čim proizvodnja oživi. One mogu da budu kočnica ako nisu dobro vođene i obrnuto. Primeri mnogih zemalja pokazuju da finansije nemaju apsolutni primat kako će se odvijati konjunkturni ciklus. Englesko i nemačko oporavljanje započelo je u momentu kad su državne finansije stajale naigore. Ruzvelt takođe nije svoju privrednu politiku zasnovao na uravnoteženom budžetu,

· koristeći pri tome srećnu okolnost što su državni dugovi

bili vrlo maleni, u odnosu prema nacionalnom ·bogatstvu. А | Francuska je suviše bogata,.a da ne bi bila sposobna da podnese velike državhe trete. Bogatstvo Nex mačke i Engleske apsolutno je veće, ali one nemaju, kao Francuska, uravnoteženu raspodelu bogatstva. Oko 40% stanovništva zaposleno je u poljoprivredi, privre- | đujući na vlastitoj zemlji ili pod zakup, ali uz vrlo povoljne uslove, jer <je unutrašnja pijaca za poljoprivredne proizvode vrlo široka. Standard života visok je i zbog toga što se stanovništvo ne množi, tako da je vrlo velik broj onih koji mogu da štede. Industrija je razvijena ali drugog tipa nego što je u Nemačkoj. Nema velike koncentraciie kapitala, opet znak veće harmonije unutrašnje raspodeljenosti bogatstva, 1 пајмест deo proizvodnje troši se u zemlji. Kada je pre nekoliko godina bilo aktuelno da se piše O uslovima pojedinih zemalja za autarkiju, Francuska je isticana kao primer industrijskih zemalja koje imaju najviši stepen privredne samostalnosti. Osim toga, to je stara nacija, koja ie stolećima privlačila ceo svet, ona {e uštedela ogromne iznose kapitala koje su drugi potrošili u Francuskoj i takvo bogatstvo ne da se brisati depresijom od nekoliko godina, niti zbog nje mogu odmah da presahnu izvori državnih finansija.

Pa i privredna depresija bila je u Francuskoj.blaža nego u drugim zemljama. Tome je opet doprinela s jedne strane struktura same francuske privrede, s koiom se ona očuvala u manjoj zavisnosti od izvoza, a s druge ogromne rezerve bogatstva. Zato francuska depresija ne potseća na nemačku ili američku. Statistički podaci o nezaposlenosti, istina, nisu bili tačni, ona |e bila nešto veća, ali ni približno onolika kolika u Nemačkoj ili Sjedinjenim Državama.

TI NAJVAŽNIJI FAKTOR: PSIHOLOGIJA FRAMCUSKOG ČOVEKA

Pa, ipak, iako ima takvu strukturu i toliko bogatstvo, Francuska ne može već dvadeset godina da reši svoju finansijsku i valutnu krizu. Iz samih ekonom' skih faktora to je neobjašnjivo. Međutim, Francuska шта 105 nešto specifično, a to je naročita psihologija, naročito privredno rezonovanje publike. Upravo zbog strukture privrede, Francuz je ostao dosledno kod опог liberalističkog ekonomskog gledanja koje je karakteristično za devetnaesti vek, naročito. za drugu polovihu.

Država Феђа da bude čuvar poretka i da se ne meša ~

u privredu.. Svoje Tinansije treba da drži u ravnoteži i da ne traži mnogo. Ovakvo rezomovanje |oš jače se učvrstilo kad se počeo sve više da razvija stalež rentijera. Rentijer se uopšte ne brine za proizvodnju i ne uzima je za podlogu da bi procenio privrednu situaciju.

On ima svoje merilo, a to je stanje državnih finansija. ·

Ako su one uravnotežene, to je dobar znak da država neće morati da uzima novac od Francuske banke i

prema fome ne preti nikakva opasnost za valutu. Dok se u drugim zemljama gleda na indeks cena, da se iz njegovog kretanja oceni kako se menja unutrašnja kupovna snaga novca, dotle Francuza više interesuje stanje valute da bi uvek mogao izračunati kupovnu snagu novca prema inostranstvu. Glavni problem koji je ри-

·bliku interesovao posle rata bila је revalorizacija, vraća–

nje: na predratni zlatan franak.” IN Takva psihologija nije dopustila Francuzu da se pomiri s faktičnim stanjem u kom se državne' finansije nalaze čitavo vreme posle:rata. Pa i onda kad je zlatni blok ostao usamljen i bilo jasno da će i franak. morati

da napusti zlatnu podlogu, Francuska: se još uvek upor-

o branila od nove devalvacije. Prva, Poenkareova,

iako uspela, ostala je u crnoj uspomeni. Kategorija rentijera u Francuskoj toliko je brojha, toliko su njihov kapital, a prema tome i standard njihovog života zavisni od čvrstine valute, da su političaru, svakom bez