Народно благостање

аи

21, мај 1938.

- 30 таја — Jadransko primorski bauxit d. d. u Splitu (SkOvaa) — Dunav, osiguravajuće dioničarsko društvo u Zagrebu (ređovan). — Kava Hag d. d., Zagreb (redovan). — Ju-

·goslavensko Knoch d. d. Zagreb (redovan). — Trnjanjska parта ciglana na deonice, Zagreb (redovan). — Autoput d. ад. и

Sušaku (redovan). — »Lim« d. d. tvornica željeznih bačava, metalnih proizvoda i kisika, Zagreb (redovan). — Iskra tvornica kemičkih proizvoda i svjeća d. d. u Zagrebu (redovan).

— Dioničarsko društvo za izgradnju svratišta i kupališta u Zagrebu (redovan). — Dionička štamparija d. d., Karlovac (re-

dovan). — Braća Turković bankarska radnia d. d. u Zagrebu (redovan). — Karlovačka industrija jorgana d. d., Karlovac (redovan). — Sutinske toplice d. d. Zlatar (redovan). — Vrbo-

vačka dionička štediona u Vrbovcu (redovan). — Pučka šte-

dionica d. d. u Jastrebarskom (redovan). — »Okvir« a. d. preduzeće za umetničke izrađevine od drveta — Beograd (vanredan). 31 maja — Dioničko društvo pivovara Union u Ljubljani (redovan). — Tanin dioničarsko društvo za promet proizvoda za strojenje kože, Zagreb (redovan). — Akcionarsko društvo za faDbrikaciju leda, Zagreb (redovan). — Tvornica marama d. d. u Karlovcu (redovan). — »lIsis« dioničarsko društvo za industriju i promet droga i kemikaliia, Zagreb (redovan). Gostilničarska pivovarna d. d. Laško (redovan). — Akcionarsko društvo za preradu kukuruza u Pančevu (redovan).

3 juna — Trboveliska premogokopna družba (тедоуап).

15 iuna — Dubrovačka trgovačka banka d. d. u Dubrovniku (redovan).

16 juna — Kačerski rudnici a. d. u Beogradu (redovan).

17 juna — Beogradska tekstilna industrija a. d., Beograd (redovan).

18 juna — Prvo jugoslavensko transportno a. d. Schenker & Co, Beograd (redovan). — Jugoslavensko Ganc a, d., Beograd (redovan).

19 juna — Pirotska trgovačko-zanatlijska banka, Pirot

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

Страна 331

(redovan). — A. d. »Letnjikovac«, Letnjikovac — kod Požarevca (redovan).

· 20 juna — G. Rumpel građevinsko i trgovinsko a. d., и Beogradu (redovan). — Industriisko i trgovačko d. d. u Beogradu (ređovan).

25 јипа — »Doris« za izradu i prodaju higijenskih i kosmetičkih. proizvoda u Beogradu (redovan). — Parni mlinovi braće Z. Popovića a. d., Beograd (redovan). — Beogradski kreditni zavod a. d. (redovan).

26 juna — Bitoljska banka (redovan)

30 juna — Hromni rudnici »Ljuboten« a. d. u Beogradu (redovan). — Francusko-jugoslavensko trgovačko društvo a. а. u Beogradu (redovan). — Jugoškoda a. d. iz Beograda (redovan). Bibliografija

Izveštaj o radu, privrednoj situaciji i položaju radnika i nameštenika Srbije u god. 1932—1936. Izdanje Radničke Komore u Beogradu, 19838. Str. 310. |

PA3HO

— Na sednici veća opštine grada Beograda izabrani su za članove upravnog odbora Opštinske štedionice g.g.: Vasa Dimitrijević, Jovan Petrović inžinjer, Ljubomir Gođevac inžinijer, Božidar Matović, Tanasiie Zdravković, dr. Steva Popović i dr. Momir Glomazić. U nadzorni odbor ušli su: g.g. dr. Dragoliub Novaković, dr. Mita Popović i Jezdimir Đokić.

— Pre više godina dva američka dramska pisca Edward Sheldon i Margaret Ayer Barnes tužila su filmsko preduzeće Metro Goldwin Pictures Corporation zbog plagijata tvrdeći da je film Letty Lynton plagirana njihova drama Dishonored Lady. Sudija John C. Knox uvažio je tužbu pisaca i odredio veštaka da odredi otštetu zbog povrede autorskog prava. Ovaj je nedavno procenio otštetu na 587.603 dolara. |

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE МА ПАМ 15 МАЈА 1988

Zlato u kasama povećalo se za 3 miliona na 1,799,7 mil. a skoro za isto toliko se smanjilo na strani, 2,9 mil, na 25,9 mil. Devize koje ne ulaze u podlogu opale su za 39,5 mil. Zajmovi su se promenili u vrlo malom iznosu, oni po eskontu manii su za 2,1 mil, i iznose 1,314,9 mil, a na zaloge ostali

'su gotovo nepromenjeni 245,8 mil. Razna aktiva povećala se za

3,2 mil, na 2,969 mil. Nepokretnosti, zavod za izradu novčanica i nameštai, pozicija koja se inače najređe menja, veća je za 10,7 mil. Do povećanja je došlo, jer je Narodna banka

'kupila neke placeve pored onog na kome se podiže zgrada

nienog Penzionog fonda.

Na strani pasive najinteresantnije su promene kod obaveza po viđenju. Potraživanja države veća su za 16,3 mil, i iznose 53,8 mil. Žiro računi povećali su se za 199,4 mil. na 1,586,8. To kretanie suprotno je onom od pre dve izveštajne nedelje, kada su žiro računi naglo smanjeni za 137 mil. U isto vreme razni računi smaniili su se za 110,2 mil, na 956,83 mil. To su najvećim delom potraživanja raznih državnih 'reduzeća, tako da se smanjenje pozicije može obiasniti njihovim DpDotrebama. Opticaj novčanica smanjio se za 45,4 mil, na 5,905,9 mil. Opticaj i obaveze po viđenju iznose 8,502,9 mil, za 11 mil, manje. Ukupna podloga sa 28,5%/o prima neznatno se povećala za 0,2 mil, na 2346,1 mil. Pokriće iznosi 27,59/o. Zlato u kasama sa 28,5% prima iznosi 2319,7 mil, za 9,9 mil, više, a posamo sa 28,509%/0 prima, iznosi 2912,7 mil., za 3,9 mil. više, a Ро. кпсе 27,19. (Vidi tabelu na Go strani)

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 13-V do 19+V 1938 EFEKTNO TRŽIŠTE

Analiza uporedne statistike obrta za prvu trećinu 1937 i 1938 godine

Pre nekoliko dana završena je statistika obrta na beogradskoj berzi državnim hartijama od vrednosti za april mesec. Samim tim smo dobili statistiku za prvu trećinu ove god. Već je jedno tromesečje za sebe perioda, koja se može posebno da posmatra; u toliko je interesantnije četveromesečje. A iz upoređenja iz 1937 i 1938 god., po mesecima i glavnim hartijama, dolazi se do vrlo interesantnih zaključaka (vidi tabelu na dnu sledeće strane).

Našim čitaocima je poznato da je u martu ove god. obrt uzeo razmere koji se smatraju za izuzetne na beogradskom efektnom tržištu. Mi smo u našim nedelinim analizama stalno upozoravali na tu pojavu i pokušavali da joi nađemo objašnjenje. Ali u našim nedelinim analizama nije dovolino naglašen relativan značaj obrta u februaru t. g. On iznosi 48,3 mil. din. prema 98,5 mil. din. u 1937 god. To je ogroman porast u ovoj godini. U martu 19938 god. iznosi obrt 67,5 mil. din. prema 43 mil. u 1937. Izlazi iz ovoga da je u februaru 1938, koji nije ni naimanje bio uzbudljiv ni sa gledišta političkog ni sa efektno-tržišnog, obrt bio mnogo veći nego u 1937 god. Januar je bio sa 21,6 mil. din. znatno veći od istog