Народно благостање

Страна 332

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31. ХЛ | 31. ХП XI 8-V. 15-1V AKTHBA 1934 | 1935 1937 1938 | 1938 Подлога j

зл. у KkacaMa H Ha CTp.| 1784.60| — = = __

злато у касама — — 1336,9| 1701.6| 1796,7| 1799,7 - злато на страни — — 94,6 15: 28,81 25,9

новч. у страној монети| 00.3 00) — = __

девие — — — — — 120.8] 327 — — Yuynmo — |1905.5| 1464.3| 1709,1| 1825,6) 1825.7 Девизе које не улазе у

nonnory — — — — —| 104.4| 331,61 439.9| 396,2|. 356,6 Кован новац;

у никлу и сребру — —|| 206.1| 329.0| 359,5| 421,8] 3383 Зајмови:

на менице — — — — || 1528.8| 1523,0| 1431.9) 1317,0) 1314,9

на хартије од вреди, — || 2351) 2583! 272.7 2459) 245,8

Укупно — || 1763.9) 1781.3| 1704.6 | 1562,9) 1560,8 Хартије од вредности —| 16.9) 49.4! 201.3| 209,8| 209,8 Ранији аванси држави — || 1686.6 1670.6 | 1638,4 | 1639.9| 1640,3 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600,0| 600,0 Вредности рез, фонда — || 106.4! 119,0| 166,8! 196,7| 200,2 Вредности ост, фондова| 2.0) 11.8| 29.6) 35,3] 35,3 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај|| 153.5| 154.0) 160.1| 163,9| 174,6 Разна актива — — — = || 276.4! 464.4) 2030.6) 2265,7| 2259,0

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0) 180,0| 1:80.0|] 180,0| 180,0 Резервни фонд — — — || 112.4| 133.3| 199.4 202,0| 202,0 Остали фондови — — —|| 20.5| 27,4| 34.0 35,4 35,4 Новчавице у оптицају — || 4383,9| 4890.0| 5834 1 5951,3| 5905,9 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 6.9 74! 39.0) 38,5: 53,8

wapo-pauymm | — — | 531,9| 689.7,1390.6|1457,4, 1586.8

разни ратуни — — — | 327,0, 6886) 1029.0) 1066,5._956,3

Укупно – || 865.8| 1385,7| 2458,6 2562,6| 2597,0

Обавезе са роком — —| 952,9| 193.4] 50.0) 50,0 50,0 Разна пасива — — — — | 316.4! 166.6| 283.9| 336,71! 340,6 Оптицај и обав, по виђ,||5249,8| 6275.7| 8292.6| 8513,9 | 8502,9 Укуп. подл. -- 28,59) прим, || — |1881'6] 2196,1 | 2345,9 23461 Златоу кас. са 28,59) оприм, || — | 1717.9| 2186,5| 2308,8 | 2312,7 покриће — — — — — — |2998%,2648%|2755%27590/0

похриће златом у касама || — |2737%|2636% |2711% 21199/9

meseca 1937 god. (14,8 mil. din.). Ukupan obrt za prva četiri meseca u 1938 godini bio ie 177 mil. din. prema 116 u 1937 god. Povećanje iznosi oko 60 mil. din. Daleko bi nas odvelo kad bismo tražili diferenciju između istog razdoblja ranijih godina. Dovoljno je da konstatujemo da se svake treće gOdine pojavliuje povećanje obrta prema prethodnim dvema goOdinama, čemu leži uzrok, prema našim ranijim analizama, u izvesnom deplasmanu i konsolidovanju glavnih papira posle velikih promena kurseva.

Interesantno je naći odgovor na pitanje: usled čega je obrt bio tako pojačan u 1938 god, jer je povećanje na celoj liniji, za sva četiri meseca, prema 19937 god.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 21

Radi odgovora na pitanje potrebno je da analiziramo kretanje pojedinih važnih papira, jer se tek pojedinačnom analizom može doći do pravilnog zakliučka. Donia tablica nam pokazuje, da je u 1938 god., u prvoj trećini, obrt u Ratnoj šteti bio 50,5 mil. prompta i 27 mil. termina, dok ie u 1937 god. u istom razdoblju prvi obrt iznosio 95 a drugi 12,5 mil. din. Obrt u promptu i terminu u 1938 god. iznosio je 77,5, mil. din., a u 1937 god. 47,5 mil. din. Višak iznosi 30 mil. din. odnosno polovinu celokupnog povećanja (60 mil. din.). Isto tako veliko povećanje imamo kod Begluka: od 17 mil. din. u 1987 god. na 33,5 mil. din. u 1988 god; kod Dalmatinaca od 13,5 mil. din. (1937 god.) na 25, mil. u 1938 god. Obrt se udvVostručio kako kod Begluka tako i kod Dalmatinaca, i višak prema 1937 god. iznosi oko 830 mil. din., a zajedno s onim kod štete okruglo 60 mil. din., koliko iznosi razlika između jedne i druge godine. Znači da je kod svih ostalih papira obrt ostao nepromenjen i da ie ceo višak obrta u 1938 god. došao od Ratne štete, Begluka ı Dalmatinaca.

U čemu može da leži uzrok ovakom skoku samo kod ova tri papira? Odgovor ćemo dobiti ako pronađemo ono što ie diferencijalno kod njih u ovoj periodi, i ono čime se Oni razlikuju u uslovima od ostalih papira.

Između Ratne štete s jedne strane i Begluka i Dalmatinaca s druge ima izvesne sličnosti i izvesne razlike. Razlika leži u tome da je Ratna šteta najbolje klasiran papir na našem efektnom tržištu, dok su Begluci klasirani samo za jednu desetinu, a Dalmatinci za jednu dvadesetinu. Sve [0 17 ргоstog razloga što je Ratna šteta gotovo najstariji papir, a Begluci su producirani još do pre kratkog vremena, dok se Dalmatinci još produciraju. Po ovoi razlici, u koliko ie ona bila od uticaja na obrt, trebalo bi da on bude veoma nejednak kod njih: kod Begluka i Dalmatinaca vrlo veliki, a kod Štete relativno vrlo mali. U stvari, ako se ukupan obrt uporedi sa ukupnim iznosom tih papira u opticaju, onda bi se došlo do zaključka da je najveći obrt kod Dalmatinaca, pošto ih ima u opticaju maksimum 250 mil., zatim dolaze Begluci sa oko 600 mil. din. i Ratna šteta sa znatno preko 4 milijarde. Prema tome obrt u Ratnoi šteti od 77 mil. din. ie samo jedan mali deo ukupnog opticaja, dok je obrt u Dalmatincima od 25 mil. din. znatan deo ukupnog opticaja. Ali kad uporedimo obrte u 1938 god. sa 1937 e. onda izlazi da baš ova tri papira imaju povećani obrt i da mora postojati neki zajednički uzrok za ovu pojavu.. Odgovor možemo naći u statistici kretanja kurseva. Ova su tri papira za poslednjih 7 meseci najjače skočila. Begluci i Dalmatinci su skočili skoro za 20% prema avgustu 1937 god. (u letu su najniži kursevi i zato uzimamo avgust za bazu). Šteta je pak skočila u istom periodu za preko 15% dok je, naprimer, Investicioni skočio samo za 10%". Izlazi, dakle, da je jak skok ovih papira bio uzrok povećanom obrtiu. To se saznanje potpuno slaže sa teorijom o poslovima na berzi. Pravilo je da se posle skoka poveća obrt zbog toga što se realizuje dobit. Baš ove nedelje bila je ta opšta pojava i u Americi i u Evropi. Sve su berze po-

Obrt na Beogradskoj efektnoi berzi u hilj. dinara

1938

januar februar mart 21/5%0/) Ratna šteta, prompt 3,620 14,420 22,296 21/5/0 Ratna šteta termin ~ 4,131 7,776 9,376 6% Begluci 3,581 11,261 12,439 6% Dalmatinci 3,190 6,064 8,199 79 Investicioni 1,297 971 3,275 7%о Влег 1,581 1,795 4,046 Ostali papiri 4,369 6,008 7,847 Ukupno (termin + prompt) 21,673 48,298 67,481

1937 april januar februar · mart april 10,463 3,664 ZLO 15,453 8,501 5,989 1,443 3,075 5,930 2,200 6,564 2,360 4,809 5,412 4,239 7,938 2,585 4,085 2,499 4,710 2,269 636 15322 1,488 822 1,59 1,86 1,157 2849 3,861 6,952 2,395 6,346 9,299 6,495 39,762 14852 28,470 49.927 — 30,830