Народно благостање

21. мај 1938,

četkom ove nedelje nešto popustile Zbog toga što je skok iz prošle nedelie iskorišćen za realizacilu dobiti (>Profitmitnehmen« kako to kaže nemačka terminologiia).

Sad izlazi dakle iasno da ie povećani obrt u ovoj godini bila jedna posledica i jedan simptom znatnog poboljšania kurseva državnih hartija od vrednosti. To je tai delimičan deplasman, nova konsolidacija, koja se sastoji u tome da jedan izvesan deo starih imalaca prodaje sa zaradom i da papiri prelaze u nove ruke. To je dakle karakteristika naročito februara i marta o. g. Odmah da napomenemo da je taj proces već u opadanju. To se naibolje vidi po obrtu. Dok je u martu ukupan obrt bio 67,5 mil. din., dotle. je on u aprilu pao na ciglo 40 mil. din., a to je nešto malo više — za 2—93 mil. — nego što je bilo u aprilu prošle godine. Kao što Vidimo, obrt se normalizira. To је sasvim prirodno, jer se kursevi stabiliziraju. Kad kažemo stabiliziraju, onda naravno mi ne mislimo na apsolutnu stabilizaciju već na relativnu. Jer, naprimer, kod Ratne štete ako bi kurs skočio na 500, to bi bila razlika prema današnjem kursu svega od 15 poena. To nije povod za jaku realizaciju. Realizacila u februaru i martu je bila tako velika zbog toga što je Ratna šteta prema avgustu prošle godine, dakle za 7 meseci, skočila za punih 80 tačaka. Tako velika marža sama izaziva realizaciju kod Ratne štete. U nioi je u aprilu mesecu obrt bio 10,4 mil. prompt i 6 u terminu, svega 16 mil. din., dok je u martu bio 32, a u februaru 22 mil. din. Očigledno da se atmosfera na berzi smiruje kao posledica relativnog stabilizovanja kurseva.

Razviće kurseva u ovoj nedelji

Fizionomija berze u ovoi nedelji promeniena je prema dvema poslednjim u tome što su se kursevi svih papira menjali osim jednog jedinog, Narodne banke, i drugo, što nije bilo ni jednog jedinog papira koji je u ovoi nedelii nazadovao. Ovi koji su u prošloi nedelii nazadovali, odnosno kuniali, kao što su Begluci i Dalmatinci, pokazili su u ovoi nedelji mnogo čvršću fendenciju.

13-V 16-V 17-V 18-V 19-V Ratna šteta 482.62 484.— 484.75 485.— 485.25 Ratna šteta, term. —— —— 484.— 484:/» 49 Agrarci 1921 63.25 63— — — 4%/0 Agr. ођу. 1934 — — — 56% Begluci 93.75 94.— 94.— —— 69 Begluci, term. —— Пи — — 56% Dalmatinci —— 92.75 93.— 92.75 6%0 Dalm., term. —— — — 79/о Јпуез!. хајат 100.50 — — — 7" Seligman — — = 700 Stab: zadam __— = — 99.50 7 Bler —— 94.75 94.87 95.— 89 Bler 99.— 100.— 100.— —— Duvanski loz a EEEE ==~ ПН Crveni KHrst —— ПЦ EEE CU EEE Narodna banka 789.—. 7325.0 7Za?MB.— Priv: apr. bb. 5. К 229 —— 230.50 231.75 230.25 2811/» Priv: apr. bi i. ki, 2391 — 283 -— 238.75 234.75 236.—

Pre no što pređemo na analizu kurseva potrebno je da imamo pred očima pregled kretanja obrta po pojedinim papirima i ukupno.

| ТО | оу Ratna šteta 2.526.— 1.672.Ratna šteta, termin 917.— 97.4% Agrarci 1921 g. 154.— 7% Investicioni 151.— 269.6% Вегјисј 890.— 8766% Dalmatinci 1.688.— 602.7" Stabilizacioni 1} 5

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 333

8%/ Bler" 304— | 598. 79. Влег 994.— 707.Seligman — 44.Narodna banka 385.— 350.Pab 753.— 24— | Ukupno 8.693.— 5B.545.—

To je potrebno zbog toga što na prvi pogled izgleda da nas ukupan obrt u ovoi nedelji demantuje, jer ie dostigao visinu iz pretprošle nedelje i jer ie nešto višlji računajući na једап radni dan no u prošloj nedelji. Ukupan obrt iznosi 8,7 mil. din. prema 5,5 mil. din. u prošloj nedelji (tri radna dana) i 8,46 mil. din. u pretprošloi. Naročito pada u oči povećanje obrta u Ratnoi šteti, koji u promptu iznosi 2,5 mil. din., a u terminima 0,91 mil. din., zajedno preko 3,4 mil. din. Faktički na berzi nije bio toliki obrt. Jedna vrlo velika stavka provedena je samo kroz dnevnik mešetara, međutim, transakcija je obavljena van berze, u jednoj velikoj finansijskoj ustanovi, koja sprovodi preko berze svoje unutrašnje poslove u efektima. S time je u vezi veliki porast obrta kod Dalmatiпаса па 1,6 mil. din. prema 0,6 u prethodnoj nedelji. Ta velika tražnia je došla u vezi s onom prvom transakcijom u Вагпој Чен. Inače 1 и оуој педеј је smirenje i stišavanje kao i u prethodnoj u prkos tim dvema većim pozicijama, čemu služi kao najboli dokaz činjenica, da je poslednjeg dana izveštajne nedelje rađeno samo u Ratnoi šteti i akcijama Paba. Ni u iednom drugom papiru nije bilo nikakvog posla. Jedini papiri, koji su rađeni cele nedelje su Ratna šteta i Pab. Dalmatinci i Begluci su rađeni svega tri dana u pet radnih dana. Toga nije bilo mesec i po dana. Prema tome imamo smirenje posla sa čvrstom ftendericiiom.

Cela je atmosfera stajala pod uticajem Ratne štete, koja je počela nedelju sa 482,92, a završila je sa nekoliko zakliučaka po 485,25. Time se obistinilo naše proricanje iz prošlog broja, da se Ratna šteta spremala da pođe na više. Obrt nije veliki u privatnom prometu, ier nema ponude u prkos tome da kurs skače. Akcije Paba su postale predmet vrlo živog posla na berzi. Taj papir je mesecima kunjao i tek poslednji mesec počeo je da se širi krug berzijanaca koji se interesuju za njega. Naša tablica ne daje vernu sliku stania i kretanja ovog papira zbog toga, što mi imamo svega dve grupe, međutim, postoje četiri: jedinice, petice i desetice, pedesetice i stotinarke. Naiveći obrt se pravi u iedinicama, jer niih ima najviše. Kurs tih komada skočio je od 229 na 292, a završio je nedelju sa 291,5 uz vrlo živu tražnju i slabu ponudu. A stodinarke završile su nedelju sa tražnjom po 236,5, bez ikakve ponude. Računa se da stotinarke mogu lako doći za dve tri nedelje na 250.

Bler je produžio svoj pohod na više. Rađen je pretposlednjeg dana u nedelji po 95 uz vrlo visoki obračunski kurs za dolar, a u celoj nedelji ie ukupan obrt bio u zavidnom iznosu od okruglo 1 mil. din. Kao što vidimo, glavne promene na našem efektnom tržištu poslednjih meseca leže u tome što su dva dotle mrtva papira postala predmetom živog interesovanja od strane berzijanaca. Može se reći da su ta dva papira nastupila na mesto 6%o agrarnih papira Begluka i Dalmatinaca. Prestala je navala ovih papira. Medutim, interes Berzijanaca za njih nije se povećao, ali su kursevi ipak skočili zbog toga što je znatno opala ponuda. Jedan veliki deo berzijanaca smatra da ovi papiri stoje vrlo visoko i da ozdravljenje berze zahteva da kursevi ova dva papira odu na niže. Oni su se razvijali iz simpatije sa Ratnom štetom. Međutim, oni nisu imali uslova za to usled svoje tehničke pozicije, o kojoi smo otoič pisali opširnije. Najzad, da konstatujemo jednu od najvažnijih pojava na našoj berzi u poslednje tri nedelie to je da iavna ruka ne kupuje gotovo ništa. Ne da se dezinteresuje za kurseve, čak,