Народно благостање

21. мај 1938.

tendenciju, tako zvani »frend«, osnovnu фтартепи рогаdinu na kojoj se odigravaju konjunkturna i sva druga kretanja.

Zato agrarna hiperpopulacija mora biti predmet osobite pažnje, specijalnog proučavanja i velike brige.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 325

A njeno suzbijanje mora postati glavni zadatak državne ekonomske politike.

Koji su putevi i sredstva za rešenje OVOg kardinalnog zadatka?

O tome u drugom članku.

авва

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ErmZzzm=ZEE=EE u решен Еј.

Државни приходи у марту доДржавни буџетски приходи нели су 1.148,5 мил. дин. или у марту и за целу 1987/38 96,3%/) више но што је буџегодину том било предвиђено. Према шиши томе, за последње четири године март претставља рекорд у погледу утеривања државних прихода. Према марту у прошлој буџетској години приходи су се повећали за 198,5 мил. или 20,9%. По групама наплата државних прихода у марту изгледа овако:

Предвиђено „OcrBapeHo 7 или—% МИЛ. дин. Непосредни порези 206,5 201,3 = 2,5. Посредни порези 237,0 298,3 1257 Монополи 165,1 16111 — 24 Државна привреда 288,4 378,0 +31,4

Од фискалних прихода највеће повећање, према предвиђању, дали су посредни порези, а међу њима царине. Приход од царина био је за непуних 50% већи. Трошарина је дала већи приход за 12,5%о, а приход од такса био је већи за 18,2%. Повећање ове групе прихода доказ је пораста пореске снаге. Код државне привреде имамо повећање код свих прихода. Највише се повећао приход од железница, шума и рудника. Први пут у протеклој буџетској години повећао се и приход од пошта (8,6%/).

Расходи у марту такође су се повећали према предвиђању за 7,8% (са 9091 на 980,3 мил. дин.), а према марту буџетске 1936/37 за 6,4%. Код расхода имамо највеће повећање у служби државних дугова. На име камата и амортизације исплаћено је 142,8 мил. дин. према 849 колико је било предвиђено. Од укупних расхода на личне је утрошено 423,9 мил. дин. или 42,2%. Према томе, март месец био је врло повољан и у погледу односа материјалних и личних расхода. Материјални расходи извршени су са 15,1% преко предвиђене суме.

Са мартом је завршена буџетска 1987/38 год, али не и рачунска, која се свршава ! августа. Приходи у буџетској 1937/88 били су 11.804.8 мил. дин. или 8,2%/0 више но што је буџетом предвиђено. Према буџетској 1936/37 приходи у 1937/38 повећали су се за 1.471.8 мил. дин. или 14,2%. Буџетска 1937/38 била је најбоља за последњих шест година. После рата имали смо већи приход само у годинама 1925/26, 1929/30 и 1930/31. Највећи приход био је у 1929/30 када је донео 13.449 мил. Према најмањем приходу од 9.452.6 мил. дин. у буџетској 1932/33 (најнижа тачка кризе) приход у 1937/38 претставља повећање за 24,80/6.

Кретање прихода по групама изгледа овако:

Предвиђено – Остварено + или — о

Непосредни порези 2.479,0 2.692,9 + 86 Посредни порези 2.844,8 3.165,4 = 1152 Монополи 1.981,3 2.068,2 = 44 Државна привреда 3.462,4 3.777,8 == 91 Од тога:

Железнице 2.045,0 2.388,4 +16,8

Речна пловидба · 85,4 66,0 —22,7

Поште 529,5 499,4 — 5,7

Шуме 1177 150,7 +27,9

Рудници 289,0 3250 +12,4

Класна лутрија 37,2 39,1 += 5:2 Држ. Хипот. банка и Пошт. штедионица 1450 137,5 — 5,9 Држ. имања и фабр. шећера 105,7 91,1 —13,4

Према претходној буџетској години (1936/37) приходи су се процентуално повећали и то: од непосредних пореза, 15,0%, посредних пореза 16,2%, монопола 7,9% и од државне привреде 18,7%/.

Упоредни преглед прихода по групама са најбољом (1929/30) и најгором (1932/33) годином државног буџета после рата изгледа овако:

Најгора Најбоља 1937/38 + или—– + илипрема према

најгорој најбољој

Непосредни порези 1.792,7 9.392,5 1-50:/2 50 02.5 Посредни порези 2.503,7 3.693,2 96,4 —]149 Монополи 1.894,4 9.374,0 + 91 —12,9 Државне привреде 3.141,8 4.898,6 +20,2 —26;1

Расходи у буџетској 1987/88 били су 10,431.8 мил. дин. или 4.4% мање но што је буџетом било предвиђено (10.910). Према буџетском предвиђању највише су се повећали расходи на пензије, са 1.0160 на 1.1548 мил. дин. односно за 18,6%. У укупним расходима пензије су учествовале са 11,0% према 11,6%о у буџетској 1936/37. Поред пензија, изузев врховне државне управе, монопола и рудника код свих осталих раздела расходи су извршени мање но што је било предвиђено. Од укупног расхода на личне утрошено је 5,120.9 мил. дин, или 0,64% преко предвиђене суме односно 49,09 %. 3a материјалне расходе буџетом био је предвиђен кредит од 5,822.0 мил. дин., а утрошено је 5,310.8 тј. 91,2%.

Упоређењем прихода и расхода у буџетској 1937/88 добија се разлика од 1,373.0 мил. дин. Ако пођемо од претпоставке да су расходи извршени у потпуности онда би се овај вишак смањио за 478,3 мил. дин. (колико претставља уштеда на рачун неизвршених материјалних расхода) на 8947 и та цифра имала би да претставља стварни вишак прихода, суфицит. Највећи део овога вишка употребљава се за покриће ванбуџетских расхода, а мањи део служи као обртни капитал државној благајни (у висини једномесечних личних расхода који се врше унапред) односно привредним предузећима за вршење материјалних расхода на почетку месеца.

G. d-r Vlatko Maček uputio je Jedna nepredvidena posle- edno »Upozorenje hrvatskoj dica delimičnog štrajka ula- privredi«, u kome poziva Hr-

gača u Savskoj banovini vate da povuku svoje uloge na štedniu od Poštanske štedi-

onice i Državne hipotekarne banke, kako bi time sprečili da njihovi kapitali budu upotrebljeni za uplatu nameraVanog državnog zaima od 4 milijarde dinara. Taj poziv na štraik ulagača prema državnim depozitnim ustanovama pravda Bg. d-r Maček pomoću sledećih pet argumenata. Prvi je politički: po njemu Hrvati ne mogu davati zajmova i time omogućiti odnosno učvrstiti opstanak vladi,

етан ве Or ani