Народно благостање

Страва 326

та Који ве kaže da vrši političku diktauru i pojačano ekonomski eksploatiše hrvatski narod. Po drugom argumentu ЂојКогоуапје novog državnog zajma bilo bi u interesu samih štediša. Tvrdeći da država ima da emituje u budućnosti novih obligacija za preko 2 milijarde dinara (250 mil. u zamenu za blagajničke zapise, za vojne narudžbine 800 mil. din., ostatak zajma za javne radove, 700 mil. raznih agrarnih obveznica i blizu 900 mil. din. obveznica za likvidaciju zemljoradničkih dugova), smatra g. d-r Maček da se nov zajam ne može dobrovoljno plasirati i da su, sledstveno, šansi za imaoce nepovolini. Treći argumenat leži takođe u interesu štediša, a Zasniva se na iskustvu iz ranijih godina, da državne depozitne ustanove nisu negovale tržište državnih hartija za vreme velike privredne depresije. Četvrti argumenat je hrvatskoregionalni, zasnovan na tvrđenju, da će novi zajam najmanje biti upotrebljen u korist hrvatske privrede. Peti argumenat glasi, da bi ometanjem novog zajma bilo olakšano finasiranie privatne privrede, koja je u hrvatskim 1 ргесапзкит Кгајеvima jako zapostavliena od strane Narodne banke i triju državnih banaka.

Kao što čitaoci znaju iz dnevnih listova, apel g. d-r Mačeka imao je neočekivano deistvo: navali ulagača naijače je bila izložena zagrebačka Gradska štedionica, zavod, Кој је naijčistija hrvatska depozitna banka, mnogo čistija od Prve hrvatske štedionice pošto nema nikakvih filijala već radi isključivo u Zagrebu. Psihologija ulagača је velika imponderabilija, čiji se obim, domašaj i trajanie nikada ne mogu da predvide. To je vrlo delikatno oruđe, kao što se pokazuje ovom prilikom, jer prema apelu, koji smo imali u rukama, ni u kom se slučaju nije ciljalo na Gradsku štedionicu.

Štrajk ulagača je jedna legalna pojava. Svaki ima pravo da raspolaže svojim kapitalom po svome nahođenju. Ali je ovo prvi put, koliko nam je poznato, da se štraik ulagača “odnosno navala na banke pojavljuje u službi jedne partijskopolitičke. parole, bez ikakvog povoda na strani banaka. Legalnost pokreta ostaje neosporna. I vlada je stala na gledište legalnosti ovog koraka, jer, ukoliko smo izvešteni, ništa do đanas nije preduzeto protiv inicijatora, kao ni protiv pokreta.

Možda je tu rešavajuće bilo uverenje, da će dejstvo prema državnim finansijskim ustanovama biti minimalno, kao što je bio slučaj. U pogledu depozitnih ustanova kod nas vlada svuda regionalnost i lokalnost. Ulagač ne ide dalje od svog mesta radi deponovania uloga. Slovenija ima svoje depozitne ustanove (regulativne i komunalne hranilnice), Hrvati Prvu hrvatsku i Gradsku štedionicu, a ostali krajevi ulažu u Državnu hipotekarnu banku i Poštansku štedionicu. Može se reći da su ove dve ustanove bile prećutno boikotovane od strane hrvatskih štediša od njihovog postankaida je zbog toga iznos hrvatskih depozita u njima bio relativno vrlo mali. Pored toga ovaj je štraik došao u trenutku kad su dve napadnute depozitne ustanove. raspolagale notorno ogromnim gotovinama (skoro 2 milijarde dinara) tako da bi njegov ishod mogao da posluži njima za reklamu. On bi se mogao smatrati za jednu vrstu probne uzbune, probe njihovog likviditeta. Što je najinteresantnije i Gradska štedionica praktikuje politiku neobično bogatog likviditeta, na koju smo uvek ukazivali u analizi njezine bilanse, tako da je bez ikakvih teškoća i bez ikakve intervencije od strane Narodne banke, koja. je takođe u jakom potencijalu, odgovorila navali.

Državni zajam ostaće van domašaja ovog štrajka. Naše su finansijske prilike takve da se može da počeka tako dugo dok štrajk ulagača postane iedna neprijatnost za same ulagače. Jer su u mnogo nepovoliniji položaji došli sami ulagači, koji su povukli uloge, nego ustanove koje su ih isplatile. Naš čovek nije organizovan za tezauriranje. To je samo u Francuskoj mogućno, gde se tezaurira od pre 300 god., pre pojave depozitne

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 21

ustanove uopšte. Naš čovek ne može držati novac kod kuće, pa ako ga ne potroši, — a mi smatramo đa je pogrešno mišljenie nekih novina da će ti kapitali biti potrošeni, — onda mu stoje na raspoloženju: kup neke zlatne supstance, imobilije (ovde su u pitaniu samo veći iznosi) ili nošenje u kakvu hrvatsku depozitnu ustanovu, koja stoji pod protekcijom Hrvatske seljačke stranke. Ovo bi bilo po ulagače najpovoljnija solucija, ali bi time bio potpuno promašen cilj apela. Notorno ie da se sprema uredba po kojoj sve banke moraju učestvovati kod upisa novog zaima. ] tu se pojavljuiu najneprijatninije posledice ovog štraika ulagača. U apelu se, naime, kaže da će stranka voditi strogo. računa O akcionarskim društvima, koja budu uložila svoje rezerve u novi zajam i da će зе ргета пита organizovati boikot. Time se dovode sve hrvatske depozitne ustanove i sva osiguravajuća društva 4 bezizlazan položaj: zaiam moraju upisati po novoi uredbi, a ako to urade, biće bojkotovane od strane komitenata, Znači da bi hrvatske depozitne ustanove i osiguravajuća društva bila dvostruko pogođena: na jednoj strani »upisom тајта«, а па drugoj boikotom od strane mušterija. Mnogo bolji će biti položaj onih depozitnih ustanova i osiguravajućih društava, koja ne stoie pod kontrolom Hrvatske seljiačke stranke. |

Mi smo u br. 10 od o. o. opisali neuspeh holandskih kupaca državnih hartija od vrednosti u boikotu državnih emisija. U Francuskoj štediša godinama apstinira od državnih paira; ali to nije omelo emisije od stotine milijardi posle rata. Danas ne kupuje zajmove pojedinac, već ustanove za dobrovoljinu i prinudnu štednju. A ove su upućene na državne obligacije. Tako ie u Engleskoi, S. A. D., zemliama beskrajne slobode na tržištu kapitala.

Štrajkom ulagača propala je prilika za kritiku i sugestije od strane H. S. S., u pogledu naše politike državnih zajmova. A to je opšta šteta.

Нови амортизациони државни зајам у Француској од 5 милхијарди франака уписан језа један дан и како је предвиђена интегрална уплата, то је вероватно да је већ и цео износ на расположењу Француске државне благајне.

Необични услови новог _ француског државног зајма

Номинална каматна стопа износи 5%, како је то већ предвиђено у овлашћењу, а емисиони курс је утврђен на 980/). Зајам се има амортизовати најдаље у року од 30 година. искључиво извлачењем (нема откупа), с тим да се свака облигација од 100 франака има исплатити са -120 франака односно са 20% више. Поред тога имаоци имају право да траже почев од 15 маја 1941 год. сваке треће године: да им се исплате облигације, али овог пута не са 20% више, већ ал пари. Извлачење за исплату врши се једанпут годишње, камата се плаћа семестрално. Комади ће гласити на 100, 1.000, 5.000 и 50.000 франака, али се доцније не моту замењивати једни за друге. Амортизациони план биће израђен за три месеца после уписа зајма.

У условима зајма има две оригиналности. Ba, "је право имаоца да сваке треће године тражи амортизацију својих комада. Како је емисиони курс 98 то значи да је реална каматна стопа 5,75%, рачунајући ту и право на исплату ал пари. Још је много већи значај ове одредбе са гледишта развића курса овог папира. Очигледно је да он никако не може пасти испод свог емисионог курса, пошто сваке три године ималац може тражити. исплату ал napu. Вероватно да је овај пропис дошао бац због тога да спреuH пад курса овог папира. Г. Маршандо је због тога: назвао зајам „са гарантованим капиталом“. То је врло привлачно:за капиталисту, али носи у себи опасност да се 1941 год цеа "зајам исплати. У томе случају зајам би био: трого-