Народно благостање

28. мај 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| jOGrpama 3939 ~

„Александар Билимовић, проф. Пол. економије на универзитету у ЈБубљани

·

Аграрна хиперпопулација ињ - но | | сузбијање IN

(Свршетак)

У првом чланку видели смо да у Југославији постоји тешка аграрна пренасељеност и да њено сузбијање мора бити главни задатак државне економске политике. |

Који су путеви и средства за решење овог важног задаткаг

Ако одбацимо разне малтузијанске рецепте, онда се могу узети у обзир следеће могућности.

1) Прва могућност састоји се у томе да се прошири животни простор за аграрно становништво. Овом циљу воде два пута: први је — боље искоришћавање садашње обрадиве површине, други — повећавање те површине.

а) Боље искоришћавање садашње обрадиве земље је пре свега питање пољопривредне технике. Потребан је систематски рад на томе да се садашње екстензивне методе замене интензивнијим са бољим обрађивањем земље, бољим плодоредима, селекционираним семенима, са бољим ђубрењем земље и употребом новог алата. Потребан је даље систематски рад на преоријентацији пољопривреде у правцу интензивних култура које запославају више радне снаге и које су рентабилније, Садашњу једнострану продукцију житарица треба попунити проширењем културе индустријског, уљаног и стончо-крмног биља, интензификацијом сточарства и живинарства, развојем воћарства и повртарства. Таква преоријентација пољопривреде је важна још због тога, јер отстрањује садашњу врло неједнаку расподелу годишњег рада на поједина доба и месеце. За то мора постојати стручно разрађени програм. Овај програм мора бити прорачунат на дуги рок и мора се ревидирати и коригирати у вези са напретком агрономске технике, особито у вези са променама у положају на домаћем и страним тржиштима. Не сме се заборавити да преоријентација пољопривреде може бити успешна тек онда, ако нови производи нађу довољно тржиште. У овом случају, као уопште у привреди, одлучну реч има не технички него економски критеријум.

још једно је потребно за боље искоришћавање земље, наиме субијање превеликог дробљења поседа, Ту би се могло помоћи увођење минималног недељивог поседа, у колико се то не би косило са правним назорима и обичајима сељаштва. Исто тако потребан је интензиван рад на ликвидацији превелике раскомаданости поседа и разбацаности парцела појединих поседника, који због тога'не могу водити рационално газдинство (неприступачност појединих парцела и због тога принудна обрада, велика дужина граница и у вези с тиме губитак земље, виши трошкови производње због удаљености парцела, тешкоће чувања поља итд.). Познато средство за сузбија-

ње свих ових недостатака је комасација која би се

зато морала изводити много бржеиу већем обиму него што се изводи сада. Није случајна чињеница да државе, које су већ у првој половини 19 века завршиле консолидацију и комасацију сељачких поседа, већином не познају сада аграрне пренасељености.

6) Осим бољег искоришћавања садашње обрадиве површине животни простор може још да се прошири помоћу повећавања ове површине, т.ј. путем претварања једног дела садашњег непродуктивног земљишта у пољопривредно обрадиво земљиште. Средство за то су мелиорације, наиме, исушивање мочвара, бара и језера и наводњавање безводних поља. На тај начин у Југославији може се још добити врло велика површина за унутрашњу колонизацију и додељивање нове земље сиромашним пољопривредним породицама. Како је још велика резерва земље у Југославији, види се из тога да је од 24,7 мил.

"ха целокупне територије Југославије припадало свим

пољопривредним газдинствима, регистрираним пописом становништва од 1931 год., свега 10,6 мил. ха,

т.ј. само 43% територије. Али и од ових 10,6 мил.

ха отпадало је 1,6 мил, ха на шуме, 1,0 мил. ха на пашњаке и 0,3 мил. ха на непродуктивну земљу.

Што се тиче осталих 57% територије, који пре све-

га припадају држави и другим јавно-правним заједницама, међу њима још већи постотак отпада на земљишта која су сада неискоришћена или врло слабо искоришћена, али која се могу претворити у продук“ тивну земљу. Тако сачињава површина пашњака 4,2 мил. ха. Даље, према подацима проф. Милана Мариновића (бштаКо-рмугедпа сеовтанја. Веогтад, 1934) целокупна површина шума-и шумског земљишта износила је 1929 год. 10,5 мил. ха; од ове површине отпадало је на пашњаке, сувате и крш 2,8 мил. ха, тако да је било фактично под шумом само ТЛ мил. ха. Али од ове шумске површине отпада 2,0 мил. ха на ниске шуме и 1,0 мил. на шикаре. Пошто у појединим крајевима Југославије још није извршен катастар, нису ови бројеви тачни. Упркос томе може се са сигурношћу тврдити да целокупна површина неискоришћених и слабо искоришћених земљишта, рачуна јући и мање вредне шуме, претставља преко 7—8 мил. ха. Већина ових земљишта је по самој природи одређена за пошумљавање које би се морало вршити интензивније него сада, јер пошумљавање голети означава исто тако повећавање животног простора (сада износи годишње пошумљена површина само 4 хиљ. ха и издаци за пошумљавање износе на годину 810. мил. Дин.). Али један део ових земљишта се ипак може претворити у пољопривредну земљу. Ако узмемо само У поменуте површине од преко 7—8 мил. ха, добијемо ок. 2 мил. ха земље која би се сигурно могла претворити.у. обрадиву земљу. Рачуна се да преко 1 мил, ха неискоришћене површине претставља врло плодну земљу која лежи увек или периолично под водом. Мелиорације на таквим земљама би се врло лепо рентирале. Према подацима Министарства грађевина било је од 1-ХП-1918 год. до 31-ХИ1936 год. потпуно изведених мелиорација. на. површини од 1,3 мил, ха и утрошено за то од државе, интересената и осталих установа укупно 1.210,3 мил. лин. Онда је било на 1 ха мелиориране земље утрошено ок. 1000-дин. Ако би 1 ха нове оранице коштао чак и 5000 дин., било би и то врло рентабилно ин-,