Народно благостање

Страна 340

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

вестирање капитала и врло јевтин начин проширења животног простора за аграрно становништво. У Министарству грађевина израђен је опсежан план за мелиорационе, односно хидротехничке радове, а нови велики унутрашњи зајам мора једним својим делом осигурати финансирање ових радова. Финансијским законом за 1938-39 годину (5 103) овлашћује се наиме Министарски савет, да у „сврху извођења програма великих јавних радова, амелиорације и подизања јавних грађевина и пољопривредних установа као и задовољења потреба земаљске одбране" може закључити на домаћем тржишту дугорочни зајам до укупног износа од 4 милијарде динара са 6% годишње камате. Принос од овог зајма има се трошити према плану радова који ће својим решењем утврдити Министарски савет. Из новина сазнајемо да се једном уредбом са законском снагом од 4 милијарде овог зајма стави 1.500 мил. за земаљску одбрану, 1.500 мил. за изградњу железница, 500 мил. за изградњу главних државних путева, 250 мил. за јавне зграде и 250 мил. за мелиорације. Дакле 2.500 мил. за јавне радове од којих 250 мил. за мелиорације. Осим тога од овога кредита ставиће се, према одредби финансијског закона, до 10% за извођење хигијенско-асанационих радова. Признајемо велику важност нових железничких пруга и модерних државних путева за подизање читаве народне привреде. Али за једну аграрну државу са тешком аграрном пренасељености и великом површином земљишта, које се да искоришћавати само после извршених мелиорација, ове мелиорације су много важније него неке скупе најмодерније аутостраде и неке јавне зграде. Зато би се морало при извођењу програма јавних радова поклонити много више пажње великим мелиорацијама као средству против аграрне пренасељености. 2) Ниједна држава са брзим множењем становништва није могла избећи аграрну пренасељеност само помоћу проширења и интензификације своје пољопривреде. Јер у пољопривреди због више узрока, и међу њима због утицаја „закона о опадању приноca”, постоје доста уске границе за запослење радних снага. Зато и у Југославији чије је становништво од дана уједињења 1-ХИ-1918 до 31-ХП-1937 године, према рачунима опште државне статистике, нарасло од 11,6 до 15,4 мил. становника т.ј. за 3,8 мил. душа, неопходан је још други пут који би водио успеху у сузбијању аграрне пренасељености.

_ Ова друга могућност лежи у запослењу вишка

аграрног становништва у другим привредним гра-

нама, наиме у рударству, индустрији и занату. Оваквим путем, тј. путем индустријализације, ишао је привредни развој других држава, а истим путем мора да иде и развој југославенске народне привреде.

Развој ових привредних грана игра двоструку улогу: с једне стране растерећује село од вишка радне снаге која остаје незапослена у пољопривреди, са друге стране пак повећава се унутрашње тржиште за аграрне производње и тиме омогућава интензификацију пољопривреде. С обзиром на то држава мора да повлашћује особито оне гране рударства и индустрије које са најмањим жртвама могу запослити највише радне снаге и које у исто време највише повећавају продају продуката интензивне индустрије. Заштита домаћег рударства и домаће индустрије која би се изводила у ову сврху не би означавала стрем-

љења аутаркији, него би била само витално неопход-

но средство за сузбијање аграрне пренасељености.

Да закључимо.

Ако је уопште Југославији потребан какав привредни план, онда је то у првом реду један дубоко промишљен, помоћу сарадње најистакнутијих стручњака у земљи израђен, слободан од сваких утопистичких тежња, строго реалистичан план који би сакупио у једну целину све до сада израђене делимичне планове (Министарства пољопривреде, грађевина, саобраћаја и др.) и обухватио читаву аграрну и пољопривредну политику, читав систем јавних радова, читаву рударску, индустриску и трговинску политику државе, План који би био прорачунат за дуги рок, али би се већ одмах дао изводити. План који би се односио не на коњунктурну него на структурелну политику, не само на ублажавање коњунктурних осцилација него и на промену „секуларног тренда“ југословенске народне привреде. План чији би главни задатак, његова алфа и омега, било сузбијање аграрне пренасељености, |

Државници који би ударили темељ успешном извођењу таквог плана и тиме помогли својој земљи да избегне тешке последице аграрне пренасељености, несумњиво ће заузети угледно место међ најве-

ћим ствараоцима државе и народним реформаторима. газа

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

U Етапзјкот zakonu za 1938/39 g., pored ostaloga, Ministar trgovine i industrije dobio je ovlašćenje za izmenu Zakona o opojnim drogama. Kako će i kada biti izvršena ta izmena za sada se ne zna. Fakat je da je izmena zakona postala neophodna da bi se stvorio jedinstveni opijumski režim.

Reforma opijumskog režima

Opijumski režim u našoj zemlji ima mnogo nedostataka. On je zasnovan na monopolisanom izvozu, regulisanom unutrašniem prometu i slobodnoj proizvodnji. Monopol izvoza ima država u svojim rukama. Ministar trgovine i industrije svake godine određuje otkupnu cenu koju monopol plaća proizvođačima. Otkup od proizvođača Monopol je do ove

godine vršio preko poverenika, a u OVO. godini vršiće to neposredno.

Regulisana unutrašnja trgovina sastoji se u tome, što Ministarstvo trgovine i industrije izdaje trgovcima ovlašćenje za promet opijuma. Ovlašćenje se daje svakoi trgovačkoj firmi koja podnese dokaz o protokolaciji. Praksa izdavania ovlaŠćenja suzila ie ovaj propis tako, da se ovlašćenja izdaiu samo trpovačkim firmama opijumskog: područja. Prema tome, unutrašnja trgovina opiumom je slobodna na određenom pod-

'ručju. Trgovci, koji raspolažu ovlašćenjima, mogu kupovati

i prodavati sirovi opijum. Oni to и меко 1 čine. Od uvođenja monopolskog režima trgovci svake godine otkupe znatan deo berbe od čega se i danas u njihovim rukama nalazi oko 50.000 kg. Tu leži centralni problem našeg орјитзког