Народно благостање

LO S iN Ua CUO

28, мај 1938.

pitanja. Unutrašnjia potreba, prema proizvodnji vrlo je mala. Prema tome, trgovci mogu samo jedan mali deo kupljene količine da plasiraiu u zemlji. Ostatak niti mogu da prodadu Monopolu, jer ovaj otkupliuje opijum samo od proizvođača, niti mogu da ga izvezu, pošto je izvoz monopolisan. To stvara neizbežnost nelegalne trgovine, koja je u suprotnosti sa ženevskom konvencijom od 1925 koju je potpisala i naša država i sa nastojanjima Društva naroda. S druge strane, slobodan unutrašnji promet utiče na povećavanje tražnje, usled čega proizvodnja, zbog rentabiliteta i pri sadanjim otkupnim cenama, koje se kreću oko 20.— din. po jedinici morfina, ne pokazuje tendenciju opadanja. Plan Ministarstva poljoprivrede da će kultura pamuka zameniti opilum takođe nije uspeo, jer pored opijuma ima mnogih drugih manje rentabilnih kultura. Proizvodnja, šta više, pokazuje tendenciju povećavania, Na to naročito utiče trgovina, koja je često u mogućnosti da plaća i višu cenu od one po kojoj otkupliuie monopol.

Što se tiče proizvodnje njeno regulisanje sastoji se samo u obaveznoi prethodnoj prijavi opštinskim vlastima, o čemu ova izdaje potvrde proizvođačima.

U ovakvom delimičnom monopolskom režimu prirodno je da dolazi često do sudara različitih interesa. On onemogućuje vođenje jedne stalne opijumske politike, koja je potrebna iz dva razloga: 1) zbog ograničenia mogućnosti plasiranja našeg opijuma na svetskom tržištu usled pojave novih konkurentskih zemalja, koje su, naročito u poslednje vreme, znatno oborile cenu, i 2) zbog držanja zemalia uvoznica, naročito S. A. D., prema zemliama u kojima se razvija nelegalna trgovina opijumom. Svetska proizvodnja opijuma, poslednjih godina, znatno se povećala. Iranska konkurencija па еуropskom tržištu nanela je velike štete našem i turskom opiiumu. Sem toga, izvesne zemlje počele su da se bave pitanjem sintetičkog opijuma što, prema dosadanjim rezultatima, ne izgleda nemoguće. Paralelno sa porastom proizvodnje uvećala se i nelegalna trgovina, protivu koje se naročito bore S. A. D. Budući naiveći potrošač opijuma S. A. D. već nekoliko godina u Ženevi vrše pritisak na proizvođačke zemlje da suzbilaju nelegalnu trgovinu i pristupe ograničenju ргоizvodnje. Zemliama, koje nisu pristupile Ženevskoj konvenciji od 1925, ne daju uopšte dozvole za uvoz, a ostalim prefe istom merom. S. A. D. za naš opilum pretstavljaju danas najvažnije tržište. Naš opijum sadrži visoki procenat mor:fina, na što Amerikanci polažu naročitu pažnju, jer se uvozna саrina plaća po težini bez obzira na morfinažu.

Iz ovoga se vidi u kome bi pravcu i kako trebalo izmeniti naš opijumski režim. Monopol uvoza trebalo bi proširiti i na unutrašnji promet pošto bi se prethodno otkupio i likvidirao stok trgovačke robe. Što se tiče proizvodnje ona bi i dalie mogla ostati slobodna pod režimom stroge kontrole, a politika otkupne cene mogla bi se udesiti tako da se njome utiče na smanjenje proizvodnje. Samo se po sebi razume, da bi prilikom izmene zakona trebalo voditi računa i o tome da se nelegalna trgovina onemogući,

етилен и === _ Са свих страна чуде су се

! жалбе да је новим социјалним законодавством терет социјалних доприноса толико повећан да га једва сносе радници и послодавци. Па кад је већ тако, дужност је разних социјалних установа које убиру доприносе, да уклоне недостатак у организацији свог рада због којих се догађа да се ови терети неоправдано повећавају.

За илустрацију навешћемо два случаја. Окружни Уред у Новом Саду наставио је да наплаћује доприносе за пензионо осигурање и оних намештеника који су од 1 јаHyapa зачлањени код Пензионог завода у Љубљани, с мо-

„Мртва рука"

вену реиенаннаее а

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 341

тивацијом да ће уплате доставити заводу кад буде обавештен да су чланови преведени. Уред продужује ону погрешку која је учињена одмах на почетку завођења пензионог осигурања. Она се састојала у том да је Сузор имао право да осигура све раднике и намештенике, иако се знало да ће ови последњи у најкраће време бити осигурани код другог завода и уз друге услове. Али ако се до 1 јануара могао правдати овакав поступак стањем законодавства, сада му више нема места, јер Уред зна у ком случају није надлежан. Послодавац који не пријави намештеника одговоран је Пензионом заводу. Окружни уреди нису контролна власт за тај случај, а осигурање које они изврше ништетно је. Пензиони заводи су самостална тела и наплаћују доприносе независно од Уреда. Онда се нужно догађа, да једно те исто лице буде два пута осигурано, код разних установа и уз различите услове. МИ пошто су услови различити Уред не може да уступи ни члана ни доприносе Пензионом заводу, него послодавац мора да га сам пријави, а Завод према пријави разрезује доприносе... Уред може само да достави укупан износ свих уплата Пензионом заводу које је неоправдано примио, да их овај обрачуна за доприносе које има да добије. Правно, то је исто што и враћање доприноса оном који их је платио, и то Уред мора да учини. Међутим, да о овом враћању, на које би се могао судбено присилити, постоји друго мишљење код Сузора самог, види се по томе што за период од септембра 1937 до јануара 1988 није још обрачунао заводу ни вратио намештеницима оне доприносе које је убрао, а за које се накнадно показало да није био надлежан да их убере. То је пракса „мртве руке“ да прима а да не враћа.

Други случај је овакав. Једна редакција пријавила је своје сараднике Пензионом заводу, чим је изашла Уредба, јер тамо није било ништа речено да се новинари изузимају. Тек касније најавио је Министар социјалне политике специјалну Уредбу за новинаре, а затим случај је решен тако да ће Пензиони завод бити надлежан ако се Уредба за пензионо сигурање новинара не донесе у одређеном року. На то је редакција опозвала пријаву сарадника. Ипак Завод је задржао осигурање, на што се она жалила Управи града као вишој инстанци. После тога Завод и даље задужује редакцију, и по прописима она су на снази док се не донесе решење које их обеснажује. Управа града послала је жалбу Заводу, оном истом који се оглушио о одјаву, иако су му били познати прописи и намере у погледу новинара.

Пошто је већ било компликација кад је Пензиони завод преузимао намештенике који су се већ били зачланили код Сузора, не треба после тог искуства упадати у исте погрешке, па зачлањивати новинаре за које се зна да ће њихов случај бити посебно решен, а без обзира како ће бити решен, јасно је да засада Завод није за њих надлежан. |_-_____|__________________Ц МЗ и оне blago zaveštali su bogati ljudi onom koji otkrije uzrok obolenja od raka i odredi način njegovog lečenja. Ali nije to blago ono što pokreće kapacitete u svetu da ispituju ovu bolest, nego plemenita težnja da se čovečanstvo odbrani od teške bolesti. lako je uloženo mnogo truda, rezultati su još vrlo mali. Nisu utvrđeni simptomi obolenja u početku, a kad se bolest konstatuje, ona je obično već u višem stadiju. Lečenje se može preduzeti samo hirurškim putem i zračenjem radiumom i rentgenovim zrakama. U nekim slučajevima ni ovakvo lečenje ne može da se preduzme, a i tada je uspeh vrlo problematičan. Posle operacije nastaje često recidiv, a tome nema leka. Lekar koji preduzima lečenje u

Rak i nadrilekarstvo

сене ЕН.