Народно благостање

| А јуни 1938,

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 363

претходној години. У врло великој мери су се повећали послови изабраног суда. У 1987 г. поднесено је 559 тужби (у вредности од 2,2 мил. дин. према 919 y 1986 г. и 255 y 1935 г. Од поднесених тужби највећи број отпада на мануфактурно галантеријску браншу, затим на житарско-брашнарску, ситничарску итд.

— Аустралија је забранила извоз железне руде, због чега је Јапан протестовао, јер сматра да је та мера уперена против њега, пошто аустралиске потребе нису толико порасле да би је оправдавале. Јапан трпи штету и отуд што је јапански капитал инвестиран у аустралиске руднике.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Skoplju će se ove godine početi graditi zgrada za Javnu berzu rada i radnički azil. Opština je dala besplatno veliki plac, osim toga, po ugovoru sa Berzom rada davaće joj godišnju dotacijiu od 30.000 din., a u naknadu za to dobijaće 10% prihoda od poseta azilu.

— Аустралска савезна влада одлучила је да прошири право на лекарску помоћ по закону о осигурању народног здравља и на чланове породице осигураника. Та одлука обухвата око 700.000 породица.

— У околини Новог Сада плаћа се за лакши пољопривредни рад мушкарцима дневно 35—40 дин. а 30—985 женама, а тежи рад 45—50 односно 35—40. Прошле године наднице су износиле за тежи мушки рад 15—25 дин., односно женски 12—15 дин.

— Грчка Аграрна банка израдила је план о организацији хигијене на селу. По њему има да се проведе обавезно осигурање сељака против болести код једне организације која ће бити допуна постојећих кредитних задруга у свакој општини. Морали би се осигурати не само домаћини него и сви чланови породице. Тих организација било би 4.000 и у свакој би било учлањено 200 породица. Оне би биле повезане у окружне савезе са саветом лекара, апотекара и сељака на челу, а ови у покрајинске који би делили кредите за исушивање мочвара и друге радове за асанацију села. Рачуна се да свака сеоска породица у равници потроши годишње 1.500 драхми на лечење, а у брдским пределима 800 др. што значи да 800.000 породица троши годишње 1.200 мил. др. Аграрна банка у свом плану предвиђа да би било довољно да свака породица у равници плати 500 др. годишње на име доприноса, а у брдским крајевима 300 др. па да се створи сума од 450 мил. др. која би се са дотацијом државе и банке повисила на 600 мил. и била довољна да се осигурање проведе.

НОВЧАРСТВО | | — Комесар за државни кредит у Немачкој у једном предавању о рентабилности кредитних установа је рекао да би се могле завести таксе у жиро промету као накнада за смањење прихода од камата. Штедионице су на то истакле потребу завођења такве таксе, али се појавила тешкоћа због уредбе о ценама. Сада су се комесари за цене и за државни кредит споразумели да је могуће завести наведене таксе у оним случајевима у којима је рентабилност кредитних завода опала због смањења камата код хипотека.

— Амерички биланс плаћања за 1937 показује акти: ву робног промета од 261 мил. према 33 мил. 1936, а туристички биланс пасиву од 455 према 364 мил. Приход одкамата и дивиденди износи 620 мил. за 52 мил. више него 1936. Из овог биланса не види се кретање капитала, него из посебног о кретању сребра и злата. Вишак увоза злата изнео је 1,39 мил. према 1,03 млд. 1936. Капитала из иностранства приспело је у износу од 807 према 1187 мил. Смањен је једнако прилив краткорочног и дугорочног капитала. У промету ефеката иностранство је купило за 512 мил. више, а од тог 267 мил. било је репатрирање капитала.

Овогодишњи биланс плаћања повољнији је нешто за иностранство него ранији, због појачаног увоза сировина у првој половини 19837. Тај се смањио, тако да је већ прво тромесечје зависило са активом трговинског биланса од 321 мил, а туристички биланс такође неће бити онолико пасиван. — Купони америчке транше Јанговог зајма, који доспевају 1 јуна о. г. и који су домицилирани у САД до 1 октобра 1935 биће исплаћени код фирме Ј. П. Морган и Комп. или код америчких заступстава Хамбург — Америка Линије, и то са 20 долара за номиналних 27.50.

—_ Четири велике холандске банке показују за 1987 чисту добит у износу од 146 мил. према 13,2 мил. 1936. Приходи од камата смањили су се са 27,1 на 19,7 зато што је после 1936 каматна стопа оборена, али зато се повећао приход од комисија и великог промета ефеката на берзи, са 16,5 на 242 мил.

— Белгијска Народна банка спустила је каматну стопу за 190 на 390, што се може узети као знак да се потпуно смирила нервоза коју су изазвали догађаји у Централној Европи. Одлив злата смањио се на свега 205 мил. прошле недеље и укинута су ограничења редисконта страним фирмама, која су била заведена 11 маја.

— Норвешки 3%о зајам од 46,5 мил. шв. фр. који је био ових дана расписан у Швајцарској, потпуно је успео. 18,5 мил. је било уплаћено још пре расписа.

— Министарство финансија је решило, да се рок за обавезно улагање пупилног новца у Државну хипотекарну банку продужи до 1 априла 1939 године.

— По аутентичком тумачењу Министарства трговине

и индустрије заштита новчаних завода односи се и на обавезе враћања државних хартија од вредности, које су узете у послугу уз провизију. За те обавезе важе исте олакшице као и за дугове у новцу.

— Привилегована аграрна банка је заузела гледиште, да је довољно општинско уверење, као доказ ненаплативости потраживања од главног дужника неземљорадника ради наплате од јемаца земљорадника, а не само негативни пленидбени записник о покушаном извршењу.

— Код самоуправних улога на подручју Дравске бановине улози су изнели 1.064 мил. дин. према 1.054 месец дана раније и 1027 мил. годину дана раније.

— На скупштини Савеза штедионица, која је одрж:на у Сплиту, тражено је, да се што пре донесе закон о штедионицама, да се самоуправним штедионицама врати право на примање пупиларног новца, да се коначно уреди питање кредитних зајмова и улога на штедњу наших држављана код Мађарске поштанске штедионице, да се нострифицирају предратни српски зајмови, који су у рукама југославенских држављана. Констатовано је да је стање Штедионице приморске бановине нормално и да је њена ликвадација знак, да се улога самоуправних штедионица не цени довољно.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

—_ Холандски државни дуг повећао се 1987 на 4050 мил. према 3545 мил. гулдена 1936, од тога консолидовани за 383 мил., а летећи за 130 мил. Пошто су у међувремену извршене конверзије и оборена каматна стопа, служба дуга износи 102,0 мил. према 111,2 мил. 1934. |

__ Јапанска влада добила је овлаштење да изда 7,4 милијарде јена за покриће трошкова рата са Кином. До краја марта ове године влада је на рачун тог кредита издала облигације у износу од 1,6 милијарди јена, а у току године рачуна се да ће издати још најмање 5 милијарди. Да би имала сретстава за извођење својих планова у по гледу реорганизације индустрије и других издатака скоп-