Народно благостање

Страна 364

чаних са ратом, влада је упутила апел целокупном становништву да вишкове зараде који потичу од ратне коњунктуре не потроши него да стави њој на расположење. У ту сврху је створен при министарству финансија „Уред за унапређење штедње". Влада се нада да ће на тај начин успети за годину дана да створи фонд од 8 милијарди јена.

— Државна хипотекарна банка одобрила је зајам од 50 мил. дин. Приморској бановини. Зајам ће се исплатити У три транше, 15 мил. у текућој години, 20 мил. у наредној и 15 у 1940 год. Зајам ће се употребити за јавне радове.

— Према објашњењу Одељења пореза Министарства финансија, тек основано акционарско друштво дужно је да плати таксу на основни капитал по тарифи број 10 Закона о таксама у року од 30 дана. Исти рок важи и у случају повећања капитала.

— Буџет сомборске општине за 1938/39 износи 19 мил. дин. тј. за 1,8 мил. је већи од прошлогодишњег. Повећан је због тога што су повишени додаци на скупоћу општинских службеника и надница радника.

— У Белгији донесен је закон о националном порезу због кризе. Порез је прогресиван и плаћа се на сваки доходак и то иЉуо до 15.000 франака, између 15 и 25 хиљ. 2%/), између 25 и 50 хиљ 2196, између 50 и 150 хиљ. 3, а изнад 150 хиљ. 4%о. Овај порез донеће око 600 мил. франака. САОБРАЋАЈ

— Констанца, Браила, Гдиња, Хамбург, два пута су више удаљене од централне Европе него Трст, али му конкурирају зато што су везане воденим путем за унутрашњост. Мако је после рата значај тршћанске луке опао, извршене су велике инвестиције, тако да је од 1922 површина луке повишена са 881.00 м= на 1,100.000 мг, површина молова са 175.000 на 300.000 м=, дужина кеја са 14 на 18 км. број лучких зграда са 145 на 200, а простор магазина и дужине железничке пруге за 50%. Подигнути су житни силоси са капацитетом од 23 хиљ. т. Просечно годишње се извозило и увозило преко Трста 1880—89 год. 2200 хиљ .т., 1913 год, 3450 хиљ., 1984 год. 2468 хиљ. и захваљујући активизирању аустријског извоза 1937 год. 3154 хиљ. тона.

— Прва југословенска творница вагона у Славонском Броду израдила је, по поруџбини Министарства саобраћаја, моторна кола за железнички саобраћај на уској прузи Београд—Сарајево—Дубровник. У сваким колима има 97 седишта. Максимална брзина је 60 км. на сат.

— Међународна трговачка комора у Паризу недавно је изразила своје мишљење да је одлука телеграфске конференције у Каиру о задржавању у важности досадашњих такса за ваневропске шифриране и обичне депеше кроз 5 година врло повољна и да ће привреди донети уштеде од најмање једног милиона фунти. Али протествује против повећања таксе за шифриране депеше за 314) у европском промету и сматра да ће то имати за последицу смањење унутар европског промета депешама.

КОЊУНКТУРА

— Чехословачка привреда, која је концем 1936 и почетком 1937 била у јаком полету, у јесен 1937 показивала је знатно опадање које се продужило и ове године. Док су гране које стоје у вези са индустријом за наоружање достигле ниво из 1929, остале су достигле 60—70%• производње из 1929. Целокупни индекс индустријске производње (1929 = 100) пао је са своје највише тачке у мају прошле године за 10 тачака до јануара о. г., тј. од 99,8 на 89,4. Највећи пад забележен је код текстилне индустрије од 1156 у априлу 1937 на 74 у јануара о. г. и кожне од 109,4 у јуну 1987 на 75,2 у јануару о. г.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

=— Индекс индустријске производње у Шведској опао је од августа, са 124 (1935 = 100) на 119 у децембру и на 117,5 у јануару, али од фебруара не пада више, јер је оживела грађевинска делатност. Ипак изгледи нису повољни, зато што индустрија целулозе и папира нема поруџбина за 1989, као што их је досада имала унапред. Због тогасу извесна предузећа закључила да смање производњу за 5090 према 1937.

= На подручју Београдске трговинске коморе било је 31 децембра 1937 г. 28.290 радњи, за 1874 више него истог дана претходне године. Највећи је био прираст трговачких радњи, који су порасли за 934 на 18.669, затим угоститељских за 745 на 7000, саобраћајних предузећа за 202 на 2946, док је број новчаних и осигуравајућих завода опао за 7 на 305. |

ЈАВНИ РАДОВИ

— Пошто се и у Швајцарској осетило да попушта индустријска производња и то специјално оне гране које раде за индивидуалну потрошњу, одлучила се влада на јавне радове већег обима, него што се у почетку замишљало. Предлог који: је поднесен парламенту предвиђа да се утроши сума од 400 милиона франака, а од тога половина за наоружање. На подизање утврђења на источној граници утрошиће се 130 мил., а око 40 милиона на образовање ратних резерви, (намирница и погонског материјала). Друга половина поделиће се у облику субвенција кантонима и општинама, а највећи део тога износа употребиће се за градњу железничких линија и друмова, да се не би догодило да Швајцарска изгуби свој значај међународног укрштања путева.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Трговачки регистар

Европско акционарско друштво за осигурање робе и путничког пртљага у Београду, упис промене чл. 6 друштвених правила. — Тетовско индустријско а.д. у Тетову, упис чланова управног одбора гг.: Петровића инж. Момчила, Сулејмановића д-ра Џафера, Серафимовића Михајла, Серафимовића Томе, Димитријевића Стојадина, Миленковића Милорада, Нешовића инж. Божидара, Хаџи-Ристића Спире, Варона Исака, Момировића Николе, Оровића инж. Владимира и Едбјориа Хјалмара. — Извозна банка агд., Београд, упис чланова управног одбора гг.: Сарачевића Љубе, Лазаревића Добривоја, Михаиловића Љуб., Милановића Петра, Јовановића Радисава, Максимовића Милана, Павлићевића Војислава, Јанковића Жив. и Мишковића Милана. Самотекс дд., Загреб, упис фирме. — „Кроација“ дд., за индустрију дрва у Загребу, упис промене чл. 5 друштвених правила. — Хрватска пољоделска банка дионичарско друштво у Загребу, упис промене чл. 8 и 11 друштвених правила. Зборови Акционарских друштава

9 јуна —, Кроација", дионичко друштво за индустрију дрва у Загребу (редован). — „Фореста“ дионичко друштво за индустрију и трговину дрва у Загребу (редован).

11 јуна — Столин, текстилна индустрија д.д. Вуковар (редован). — Дионичко друштво за промет производима С. К. Ф. Загреб (редован).

12 јуна — Д. Ј. Радановић и компанија дљд. у Осијеку (редован).

13 јуна — „Елин“ југославенско друштво за електричну индустрију дљд. у Заребу (редован).

15 јуна — Суботичка убел. фирма „Зефир' д. д, творница гвоздене и металне робе (редован). — Суботичка убел. фирма „Барцел“, трговина гвожђем и прометно