Народно благостање

Страна 356 НАРОДНО

i druga smatraju se nepouzdanim. Prva zbog metoda prikupljanja podataka, druga zbog specijalih motiva iz kojih nastaje. »Narodno blagostanje« bilo je prvo, koje je podvrglo kritici zvaničnu statistiku poljoprivredne proizvodnje. Ovoga puta, kada је došao u pitanje uvoz pšenice, kritika zvanične statistike agrarne proizvodnje bila je opšta. Statistika je okrivljena za nedostatak pšenice u zemlji. To nije tačno, ali se time ne umanjuje oštrina zameraka koje se našoj statistici mogu učiniti. U našem slučaju, pri velikoj promenljivosti žetvenog prinosa, koji se poslednjih godina kretao izmeđui 145.000 do 290.000 vagona, trebalo bi da statistika proizvodnje igra važnu ulogu. Trebalo bi da bude osnovni elemenat za ravnanje izvozne politike žitarica i za staranje o obezbeđenju potrebnih količina za 158гаnu zemlje. Drugo je pitanje tehničkog aparata za izvršenje naročito drugog zadatka, koji prepostavlja postojanje silosa za čuvanje prenosne rezerve.

Niko ne može tražiti od statistike poljoprivredne proizvodnje da bude u kilogramima tačna. Taj ideal nije postigla ni jedna zemlja. Ali se u najmanju ruku može zahtevati to, da svoje metode usavršava. Naša statistika, međutim, u ovom pogledu ne pokazuje nikakav napredak. To dokazuje i ispravka Ministarstva poljoprivrede objavljena u beogradskoj »Politici« od 15 maja. U svojoj ispravci Ministarstvo kaže da podatke pribira putem ankete. Ako je tako, onda je to u Osnovi pogrešno. Anketa i statistika dve su različite stvari. Prva označava kvalitativni pojam. Ona, na Osnovu ispitivanja tipičnih i karakterističnih pojava izražava kvalitativne promene u domenu zbivanja privrednog i sociialnog života. Statistika operiše sa količinama; ona izražava količine do kojih dolazi pribiranjem i zbrajanjem. Ministarstvo je očigledno pogrešilo kada je svoj metod prikupljanja podataka nazvalo anketom. Njegovi podaci su rezultat procena. A procena je jedan od metoda statistike nasuprot posmatranju, koje je bitno za anketu. Prema tome, problem je u načinu procene, u metodi kojom se ova VIŠI.

Procena žetve u nas se vrši preko poljoprivrednih referenata odnosno opštinskih organa, koji prvima dostavljaju podatke. Tako dobijeni podatci, kako ministarstvo kaže u svojoj ispravci, kontrolišu se podatcima katastra. Poznato je, međutim, skroz negativno držanje seljačkog sveta prema ma kakvom podatku koji se od njega traži. Predubeđenje da sve to služi državnom liskusu ne može se ničim otkloniti. Nema te sile koja bi

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 25

seljaka mogla razuveriti da svaki takav podatak, koji se od njega traži, ne služi poreskim ciljevima. Kada se to ima na umu, onda je neophodno potrebno da se u pribiranju podataka primene drugi metodi. Jedan od tih metoda bio bi da se, na osnovu višegodišnjeg proseka i prema prethodnoj godini izračunava samo diterencijal. To bi, po našem mišljenju, bilo mnogo sigurnije, a kontrola podataka mogla bi se vršiti na osnovu rezultata vršaja u centrima proizvođačkih reona, ma različitim tipovima gazdinstava.

Što se tiče privatnih procena, one u našoj zemlji nemaju naročitu tendenciju. I pre državne intervencije i za njeno vreme privatne procene redovno su se Ograničavale na izvozni višak, koji pretstavlja glavni interes žitarske trgovine. S obzirom na njen interes da cene posle žetve budu što niže, cene procenč izvoznog viška vazda su bile veće od stvarnog izvoza. Njihova veličina bila je sračunata na psihološki ејека! па tržište. Isti karakter ove procene zadržale su i za vreme od kada jč uveden Žitni režim. Pod njim njihova veličina služi svake godine kao glavni argumenat u korist slobodnog izvoza, da bi se izvozni višak većim brojem kupaca mogao brže savladati i otkloniti sa tržišta pritisak na cene. Da navedemo nekoliko primera:

Godina privatna ostvareni — o od procena izVOZ procene 1932/33 15.000 2.276 84,9 1933/34 15 20.000 2.507 83,3—87,5 1934/35 25—30.000 11.248. 55 —62,7 1935/36 5—10.000 1.668. 68 — 84 1936/37 65—80.000 48.925 24,8—38,9 1937/38 20—25.000 10.700. 46,5—57

Kao Što se vidi, otstupanja stvarnog izvoza od procene vrlo su raznolika. Njihova konstantnost pokazuje tendenciju. Da nje nema, razlike ne bi mogle da budu ovako velike. Za takve procene mi smo bili u pravu kada smo rekli, da će nas one jednoga dana upropastiti i naterati na uvoz pšenice. Taj je slučaj u ovoj godini, koja više no i jedna do sada ukazuje na važnost dva problema: na ispitivanje metoda za poboljšanje statističke službe i na obezbeđenje stalne prenosne rezerve hrane u javnoj ruci, koja bi služila kao korektiv rđavim žetvama i suvišnom izvozu. Ovaj drugi problem važan je i sa gledišta zemaljske odbrane. Njime je danas okupirana ekonomska politika većine zemalja pa se o takvu jednu meru predohrane ni mi ne možemo Oglušiti. BI E 8 BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

|______________ __L. _ _____J

Пласирање резервних фондова акционарских друштава У економској литератури третирано је одувек као важан проблем, не само са станови: шта појединог предузећа, не

Чему треба да служе резервни фондови акционарских друштава»

го и са становишта националне привреде, јер се и она налази у бољем стању уколико су поједина предузећа боље вођена. Код нас постао је тај проблем актуелан од кад је стављено у изглед да ће се један део средстава резервног фонда морати улагати у државне хартије од вредности. О том је писано у дневној и стручној штампи, а по овом питању изјаснила су се и заинтересована удружења индустрије и банака. Удружење банкарских и осигуравајућих дру:

штава у Новом Саду у свом Извештају за 1987 годину осврнуло се такође на њега, а тако и Централа индустријских корпорација у Београду. Да се проблем реши како ваља требало би одговорити на питања: хоће ли обавезност улагања у државне хартије од вредности повећати сигурност улагача; од каквог је то интереса за индустрију и какве последице мора да има завођење такве обавезе, обзиром на то да су средства резервних фондова већ пласирана друкчије»

Удружење банкарских и осигуравајућих друштава из Новог Сада сматра да криза нашег новчарства не би пошла другим смером да је раније већ био пласиран већи износ резерви у државне хартије од вредности. Статутарни резервни фондови износили су код нас 1986 год. 460 милиона