Народно благостање

4, јуни 1938. |

фи Кад је Катајпјак 8—10%. Dok je on tako visok, neće se osetiti u privredi prisustvo novog kapitala. U takvoj situaciji htela je Daladieova vlada da novim nizom dekreta pokrene proizvodnju, i tako stvori pretpostavke uz koje bi se novi kapital angažovao u proizvodnii.

Da se pokrene proizvodnja predviđeni su javni radovi na koje će se utrošiti 11 milijardi franaka u toku od 3 godine. Od toga 6 milijardi država i 5 samouprave. Polazeći od ispravnog stanovišta, da samo oživlienie proizvodnje može da reši privredne probleme, vladi se mogu staviti dva prigovora što ie odabrala ovakav način da intervenira. Ako je trebalo da iavni radovi pokrenu privredu, onda 11 milijardi nisu dovoline za tako velik zadatak. Razdeljene na tri godine, one se neće ni osetiti. Izgleda da se njihov konjunkturni efekat Dposmatra u vezi sa sredstvima koja se troše za naoružanje. Ovih 11 milijardi trebalo bi da se utroše u građevinarstvo, da bi se tako zahvatio što veći broj privrednih grana i ubrzalo oživljavanje proizvodnje. Ovaj plan nije jedinstven, izvodiće ga država i opštine, a to je veliki nedostatak obzirom na svrhu za kojom se ide.

Drugi prigovor odnosi se na posledice ovih javnih radova po tržište kapitala. Država može da oživi proizvodnju javnim radovima. Ali ona će, zajedno sa opštinama, morati da se obrati tržištu kapitala. Povlačeći sa tržišta one kapitale koji su skoro dobegli, država će otežati padanie kamatne stope, a to je najvažniji preduslov da se razvije polet. Dok ije kamatniak visok privatna inicijativa je nemoćna i zato se javni radovi uopšte, u svakom slučaju kad se preduzimaju, moraju posmatrati i obzirom na svoje posledice na tržište Kapitala. Od poluge za pokretanje privredne delatnosti, oni se mogu izmetnuti u kočnicu i zato se ne smeju smatrati sredstvom koje se u svakoj prilici može da upotrebi. Zato bi bolie bilo da država što više ograniči svoje zahteve na tržištu kapitala.

Kao što pokazuje engleski primer, obilje kapitala i niska kamatna stopa mogu se ostvariti specijalnom ekonomskoni politikom. Iz toga još ne sledi da svaka niska kamatna stopa dovodi do poleta. Po novom dekretu francuska vlada davaće bonifikacije ne samo preduzećima koja zaključuju zaiam da prošire poslove ili da izvrše racionalizaciju kao dosada, nego i takvima čiji je razvoj paralizovan visokom kamatnom stopom. Na taj način trebalo bi postići da kamata za preduzeće iznosi 83—4%/b, a razliku bi snosila država. Ovu meru žaveo je još Bone i sad je proširena, ali ona nije dala rezultata i ne može ga dati, jer sve dotle dok ne bude sigurna u nizak kamatnjak privatna inicijativa ostaće mrtva. A tu sigurnost ne može da pruži dekret, nego osvedočenje da se na tržištu kapitala nalazi dovoljno raspoloživih sredstava.

Druga važna reforma u novim dekretima odnosi se na 40-satnu radnu nedelju. U principu ona ostaje i dalje, ali njena primena učinjena је elastičnijom utoliko, što će se zakonsko radno vreme, koje nije iskorišćeno u jednoj nedelji, moći nadoknaditi najkasnije u sledećih 12 meseci, tako da godišnji efekat bude 2000 radnih sati a to ie jednako 50 radnih nedelja po 40 sati. Samo ako je zbog štraika izgubljeno vreme, ne može se naknaditi na ovaji način, produžavanjem rada u drugim nedeliama. Samo ono vreme koje bude izgublieno kolektivnom nezaposlenošću može se nadoknaditi, a ne: i gubitak kad pojedinac ne dođe na posao, da se tako ne bi izgubila kontrola i omogućilo da godišnie radno vreme bude preko 2000 sati.

Ova elastičnost u primeni 40 satne radne nedelje praktično će biti od koristi preduzećima sezonskog rada, jer će ona moći da u živim sezonama rade više na račun mrtvih. Ali za OVO manevrisanje u radnom vremenu tražiće se uvek odo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ O

Страна 359

brenje ministarstva i davaće зе pošto prethodno budu konzultovani radnički sindikati.

Radno vreme ostaje nepromenieno, ali zato se vlada trudi da na drugoj strani, specijalno poreskim, kreditnim i izvoznim olakšicama naknadi kapitalu ono što gubi na skraćenom vremenu. Otuda potreba da se izdaie ovako mnogo dekreta od kojih će svaki doneti po neku malu olakšicu.

Or — u" — ()vih dana ie održala »Gospodarska sloga« svoju glavnu ZOdišnju skupštinu na kojoi je uprava iznela bilans rada u 1937 godini. Ko je pratio rad ove organizaciie od njenog početka u 1935 godini, kada se ona pojivila sa akcijom za povišenje cena stoke, videće da je ona do kraja 1937 godine toliko razvila svoj delokrug da je obuhvatila najvažnija područia privrede Savske banovine. Danas ona ima 6 pomoćnih organizacija koje stoje pod njenim rukovodstvom i preko kojih ona provodi svoju akciju za privredno podizanje sela. To su: »Savez zadruga Gospodarske sloge«, Zadruga 5 огтаničenim jemstvom u Zagrebu«, »Zajednica opština«, »Zemlja, zadruga za naseljavanie seljaka«, »Zadruga »Sloga Hrvata privrednika«, »Zajednica imovnih opština« i »Zavod za proučavanje seljačkog i narodnog gospodarstva«. Broj članova porastao je od 6.186 sa 10.319 udela u iznosu od 103.190.din. krajem 1935 na 144.951 sa 164.519 udela u iznosu od 1,645.189.50 din. krajem 19937 godine.

U 1936 godini Gospodarska sloga je posvetila naiveću pažnju podizanju cena stoke. Izvestan uspeh je bio u početku, ali pošto je njena organizacija zahvatila samo jedan deo drŽave, cene su opet pale, kao što je »Narodno Blagostanje« predvidelo. Međutim, krajem 1936 cene stoke su počele da rastu u celoj državi zbog povećania izvoza i porasta cena na svetkom tržištu, tako da je akcija Gospodarske sloge na ovom području bila nepotrebna. Mada je već od početka bilo iasno da ona neće imati uspeha, ipak njen značaj nije mali. Preko nije su se seljaci prvi put javili na tržištu organizovano. Više uspeha je imao rad Gospodarske sloge na podizanju nadnica i uređenju uslova rada polioprivrednih i šumarskih radnika i vozara. 1935/36 godine nadnice su bile 6 do 10 din. a radno vreme 19—14 sati. Danas, nakon mnogih pokreta i štrajkova, nadnice se kreću između 15 i 20 dinara kod poljoprivrednih radnika, 30—85 din. kod šumskih a kod vozara od 100—160 dinara. Radno vreme prosečno iznosi 10 sati. Uporedo sa ovim akcijama rađeno je na snižavanju opštinskih dažbina, o čemu je »Narodno Blagostanje« već pisalo.

Razumljiva je pažnja koju Gospadarska sloga posvećuje zadrugarstvu, jer većina akcija koje ona vodi VIŠI se DOosretstvom zadruga. One joj služe kao poluga га pokretanje seljaka i da bi ona bila što sigurnija i solidnija stvoren je Savez zadruga Gospodarske sloge, kome je namenjena funkcija organizatora novih i revizora i vaspitača postojećih zadruga. Treba spomenuti još dve odlike organizacije, čija delatnost u početku ne daje neke upadljive rezultate, ali će se oni vremenom pokazati. To su Središnja mlekarska zadruga i Zadruga »Zemlja«. Prva nastoji da organizuje sakupljanje i prodaju mleka, težeći da poboliša njegov kvalitet, pojača proizvodnju i podigne cenu. Druga ima zadatak da kupuje zemljište i preseljava seljake iz prenaseljenih krajeva. Obe su stvorene uz pomoć Gospodarske sloge i u svome radu najtešnje su povezanje s njom, ali dok prva može da radi i pokaže uspeh i sa malim novčanim sredstvima, dotle uspeh ove druge zavisi u prvom redu od kapitala kojim raspolaže. Treća zadruga koja radi kao samostalna ali je, u stvari, organ Gospodarske sloge, jeste Zadruga Sloga Hrvata privrednika. Njen je zadatak da okupi oko sebe sve zanatlije, trgovce, in"

Gospodarska sloga

о