Народно благостање

Страна 358

Шеђпо pitanie u Beogradu pretstavlia večiti problem. S vremena na vreme Ono Se роjavljuje u vrlo akutnoj formi kakav je slučaj danas. To biva

Pekarski superprofit {teško pogađa potrošača

E O IA AG porn naar

obično, kada padaju ili kada se penju cene pšenice i brašna. Pri padanju cene pšenice i brašna uobičajena je pojava, da pekari dugo posle toga ostaju pri starim cenama hleba. A kada skaču cene pšenice i brašna onda pekari znatno više peпји cene hleba i u većoi meri upotrebljavaju niže vrste brašna.

Do stvaranja prinudnih udruženia ova tendencija pekara nije bila jedinstvena. Konkurencija među pekarima, u nedostatku drugih mera, pretstavliala je branu protivu suvišnog poskupljenja i u korist bržeg pojevtinjenia hleba. Danas više nije taj slučaj. Prinudna udruženja pekara postala su organizacije koje određuju i kontrolišu cene i rad pekara. Ta funkcija pekarskog prinudnog udruženja došla je do punog izražaja u sadanjoj situaciji. Cene hlebu su jedinstvene u celoj varoši, a u koliko ima sporadičnih slučajeva da bi neko od pekara, u cilju sticanja mušterija držao nešto niže cene, protivu njih udruženie vodi rat. Sem toga, udruženje je odlučilo da sadanje cene hlebu održi i dalje, motivišući svoju odluku, da i sadanie cene nisu još u relaciji sa cenama brašna,

Od početka aprila meseca na domaćem tržištu počele su da skaču cene pšenice. Sredinom maja one su dostigle naiveću visinu, da bi posle toga nešto popustile. Usled toga mlinari su podigli cene brašna, koje su bile najviše 14 maja o. g. Do 22 maja, zbog pada cene pšenice, mlinari su nešto spustili i cene brašnu. Na bazi tih cena, koje su važile u drugoj polovini maja meseca, pšenica je skočila za 20%, a cene hlebnom brašnu za 23 do 28% ili prosečno za 25%, kao i obično što biva. I ovoga puta više su povećane cene nižim vrstama hlebnog brašna (28"/), no onima koje se upotrebliavaju za spravlianje belog hleba (23%). Pekari su, međutim, u dva navrata povisili cenu hleba sa po 0,50 din. po kg. odnosno ukupno za l.— din. ili 33 do 40%" I kod hleba, najviše je povećana cena crnom hlebu (40%).

Kao što vidimo, na skok cene pšenice od 20% sledovalo je povećanje cene brašna za 5 poena više, dok su cene hlebu prema brašnu povećane za 8 do 15 poena više.

Uobičajeno je, da cene hlebu budu iste kao i brašnu od koga se spravlja odnosna vrsta hleba. To pravilo, međutim, ne važi za naše pekare. Naprotiv, oni uvek održavaju veliku razliku između cena brašna i hleba, koja ustvari pretstavlja povećavanje njihove dobiti, preko normalne zarade. Tako ie diferencija između cena brašna i hleba najveća u vremenu niskih cena pšenice i brašna. Kada pak pšenica i brašno poskupljuju, onda pekari nastoje da većim povećanjem cena hleba održe staru razliku. Ovoga puta, šta više, kod belog hleba ona je znatno povećana. Tako je, pre poskupljenja hleba, brašno br. 2 (od koga se spravlia beli hleb) koštalo 9,85 din. kg. franko pekara, a hleb 3.— din. što znači da je bio skuplji od brašna svega 5,2%. Danas je beli hleb skuplji od brašna 14%, tj. skoro trostruko više.

Poslednje poskupljenie hleba pogodilo je vrlo teško malog čoveka i radnika u Beogradu, koji čine gro njegovog stanovništva. Ako se uzme da Beograd troši dnevno oko 120.000 kg. hleba onda ovo poskupljenje pretstavlia povećanje mesečnih rashoda za hleb za 3,6 miliona dinara. Poskupljenje osnovne Životne namirnice pada utoliko teže, jer dolazi u vreme kada su i cene ostalih namirnica znatno skočile, naročito mesa, mleka i t. d. Realni prihod radničkog i činovVničkog Beograda morao je znatno da padne.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

Међународни туризам достигао је 1928 највишу тачку. Тада је издато, према пропени немачког института за проучавање коњунктуре, преко 122,5 милијарде динара на путовања у иностранство. Криза, девалвација валута, девизна ограничења утицали су у великој мери на његово опадање, како у погледу броја путника тако и трајања путовања. 1932 година претставља најнижу тачку. Сума издатака на туризам пала је скоро за 50%. Од тада наступа оживљење, али оно не иде истим темпом као код светске трговине и светске производње. Док је прва порасла од 1932 до 1936 за 429, друга за 59%, дотле су се издаци за међународни туризам повећали за cBera 23%, 1937 као година највећег полета после кризе донела је и ту знатно побољшање али су ипак ти издаци заостали за око 19 милијарди динара за оним из 1929 гедине. Неколико интересантних података о међународном туризму

Интересантно је погледати из којих се земаља највише путује и које опет претстављају највећу привлачност за странце. Две трећине ових издатака за путовања у иностранство отпада на Сједињене Америчке Државе, Енглеску и Канаду. На првом месту стоје САД на које долази скоро половина издатака, на Енглеску округло 10% а на Канаду нешто мање од 10%. Европске земље дају сразмерно мало путника међународном туризму, обрнуто оне су те које привлаче највише стране туристе, док на нове капиталистичке земље као Нова Зеландија, Јужна Африка, отпадају доста високе квоте издатака (400—500 дин. на једног становника).

Од свих земаља на свету највише је 1929 била посећена од странаца Канада. На једног становника долазило је тада преко 2.200 дин. прихода из међународног туризма. Већина странаца који долазе у њу јесу из Сједињених Америчких Држава. Од европских земаља најбоље је стајала 1929 Швајцарска са 1.800 дин. прихода на једног становника. После ње долазе Италија, Аустрија, Норвешка итд. За време кризе туризам у Европи није у толикој мери опао као у Америци, а и после кризе се брзо опорављао. 1929 потрошила је Европа на туризам 36,75 милијарди дин. 1932 21 а 1936 год. 26,25 док у Америци 1929 год. 79,5, 1982 год. 38,5 и 1936 год. 46,5 милијарди дин. Учешће Европе у целокупним издацима на путовање у иностранство остало је непромењено све до 1986 и износи 30%, док је америчко опало од 59% 1929 на 55% 1932 и 52% 1936 год. осталих контингената је порасло од 11% 19990 на 15% 1932 и 18 1936 године.

Рок je francuski kapital bio u izbeglištvu istican je зато јеdan preduslov za oporavlianje privrede, da se on vrati. Pošto se jedan deo vratio istakao se drugi preduslov oporavljanja, a (ај је da se stvore prilike pod kojima bi se ovaj kapital odlučio da uđe u proizvodnju. On luta već godinama, i potrebno je da mu se ukaže naročita pažnja pa da se smiri. Došavši u Francusku on je zadržao svoj lutalački karakter u tome što ie sav plasiran kratkoročno, u državne bonove. ] onaj koji је upisao državni zaiam od 5 milijardi u stvari je kratkoročan, јег зе svake tri godine može tražiti vraćanje.

Stanje državnih finansija zastrašilo ie kapital i oteralo ga u lutanje. Zato smirivanje kapitala i ne sme da započne s tim da država iskoristi prva one iznose koji su došli iz inostranstva. Treba dakle stvoriti preduslove za dugoročne plasmane kapitala u industriji. Ali kod nesigurnih prilika u proizvodnji vrlo se teško odlučuje privrednik da uzme kre-

Druga serija Daladieovih dekreta

| с ј