Народно благостање

6 трана 394

релим уређајем. Мада су пре аншлуса биле активне, после њега, услед изједначења цена, њихово одржање биће могуће само путем субвенционирања од стране осталих немачких предузећа. Ради тога се намеће питање њихове рационализације. Друга тешкоћа пријема аустријских фабрика у немачке картеле је рад једног дела са смањеним капацитетом, због чега је тешко одредити квоту за њих.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Pretsedništvo Centrale industrijskih korporacija održalo je svoju sednicu u Zagrebu 10 o. m., na kojoj je odlučeno da se pripremi potreban materijal za pretstojeće trgovinske pregovore krajem O. ZE. sa Nemačkom. Sekretarijatu Је. osim toga dat nalog, da prouči opterećenje proizvodnog procesa najvažnijih predmeta potrošnje javnim dažbinama itd.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У Шведској ће 1 јула о. г. ступити на снагу закон о плаћеном одмору. По њему сваки радник и намештеник има право на плаћени годишњи одмор, који ће се искоришћавати лети и трајаће најмање 14 дана без прекида. Недеље које падају у тих 14 дана не рачунају се у одмор.

— Претседник француске владе и министар финансија изјавили су да влада не може примити предлог о 10% повећању надница и породичних додатака пољопривредних радника и пензија у старости, пошто би то претстављало повећање издатака за 10,6 милијарди франака, што држава не може сада да поднесе.

НОВЧАРСТВО

— Između Privredne banke u Šapcu i Šabačke zadruge za međusobno pomaganje i štednju došlo je do fuzije. Oba zavoda ušla su u novo društvo »Šabačka ujedinjena banka«, koja će imati 7 mil. din. glavnice.

— Према извештају Енглеске банке депозити који су почетком маја због повлачења француског капитала опали од 1114 мил. ф. на 87,9 мил. сада су се последњих дана подигли са 20 мил. на 111,1 мил. ф.

— Извештај швајцарске Народне банке за прву недељу јуна 0. г. показује да је готово сасвим престао одлив капитала. Златна залиха се смањила за свега 1 мил. шфр. на 2836 мил а девизни сток за 2 мил. на 382 мил. Новчани оптицај се смањио за 27 мил. на 1502 мил. док су жиро-обавезе порасле за 2 мил. на 1847 мил.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— U jsto vreme kada je krajem 1937 хаџедеп и Вгаziliji devizni monopol, određen je specijalni porez od do na sva plaćanja za inostranstvo. Sada je taj porez, izuzeV plaćanja uvoza, povišen na G"/o.

— Преговори између данске владе и једног швајцарског конзорција о склапању зајма за конверзију старог 54, зајма из 1928 одложени су за касније. Због тога је одгођен и отказ зајма из 1928,

— Румунска влада закључила је код 5 букурешких банака зајам од 2,35 милијарди леја уз 4», Прва транша“од 1,55 милијарди ставиће се на расположење фонду за народну одбрану, и има да се исплати из буџетских средстава у три годишње рате, почевши од 1940 год. Друга транша од 800 мил. употребиће се за изградњу путева.

— Роцзка je ponudila američkim posednicima obligacile državnog 8%0 zajma iz 1920, 7% grada Varšave i 79% pokrajine Šlezije da u buduće plaća kamatu od 2,5% u američkoj valuti i da amortizacija traje 20 godina. Udruženje američkih imalaca obligacija u Njujorku primilo je ponudu.

Očekuje se da će vlada predložiti sniženje kamata i kod drugih zajmova.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25.

—- Белгијска влада је закључила зајам од 35 мил. фор. са једном групом холандских банака, на чијем челу стоји банка Менделсон и Комп., Амстердам. Влада ће из-

дати тромесечне благајничке записе који се могу по ње ној жељи три пута продужавати по 3 месеца. Банке траже. 4.10%/' на име свих трошкова, камата, провизије итд. Са једном групом швајцарских банака воде се преговори У.

погледу давања кредита од 25 мил. шв. фр. за шестомесечне благајничке записе који се могу продужити за даљих 6 месеци. Оба зајма ће се употребити за финансира-

ње јавних радова, који би се требали вршити на бази ду-

горочних зајмова, али пошто је моментано стање на тр-

жишту капитала неповољно за њих, прибегло се краткорочним кредитима. Влада се нада да ће за годину дана

моћи ове зајмове консолидовати.

— У Енглеској расписан је други зајам за наоружање у износу од 80 мил. уз 3. Емисиони курс је 98,

а исплата се врши 1958 или по одлуци владе већ после 1954. Емисиони курс првог зајма био је 99759), а каматна

стопа 2:/59/), али рок је кратак, 1944—48, а под тим усло-.

вима могле су да га упишу само банке. Зато је публика остала без интереса за ту прву емисију тако да су је преузели разни институти и пласирали и по курсу од 96. Садашњи услови су такви да ће бити привучена шира

публика да уписује. Стварно укамаћење уз емисиони курс.

98 износи 3,139, тако да су капиталисти продавали папире који носе мању камату, па је због јаче понуде тих папира пао њихов курс.

САОБРАЋАЈ

— Na glavnoj skupštini društva Suez-kanal pretsednik de Voguć je rekao da se tarifa za prolaz kanalom mora sniziti zbog toga što ie tarifa Panama kanala toliko snižena da iznosi svega 60%o one Sueca. Osim toga sve više ima бгоdova sa pogonom na naftu, čiji su troškovi prevoza maleni da mogu izbegavati Suecki kanal a da im vožnja ipak bude rentabilna.

— У Аргентини један посланик је поднео предлог закона о откупу приватних железница од стране државе, који би се извршио издавањем облигација у износу од 650 мил. златних пезоса.

— Prilike kod američkih železnica pogoršavaju se, ali vlada ie odbila da im da pomoć i na konferenciji između Ruzvelta i pretsednika R. F. C. i L. C. C. govoreno je samo o tome da se ubrza reorganizacija nekih društava. Ruzvelt ne pokazuje više ni malo sklonosti da reši pitanje železnica podržavljeniem, ali je zato ta ideja jača kod železničara, i sad oni postavljaju zahtev da država preuzme železnice.

ТУРИЗАМ

— »Jugoslovenska pošta« iz Sarajeva posvetila je člančić pitanju skupoće u našim turističkim mestima. Kao dokumentacija da je skupoća zaista velika, naveden je slučaj, da se za jednu sobu naplaćivalo u jednom svratištu 61 din., a za brijanje, isto u Sarajevu, 8 din.

— U Postojni vođeni su pregovori između pretstavnika naših i italijanskih turističkih organizacija o otklanjanju teškoća koje stoje na putu intenzivnijem turističkom prometu između Italije i naše zemlje. Pretstoje i trgovinski pregovori sa Italijom, koji će imati za cilj da se pronađu mere za uklanjanje velikog pasivnog salda Italije u kliringu.

ШТРАЈКОВИ

— Kožarsko-obućarski radnici u Beogradu pre izvesnog vremena tražili su povišicu nadnice i skraćenje radnog vremena. Kako su poslodavci te zahteve odbili, radnici su stupili u štrajk, ali se on ovih dana završio i radnici su se jedan po jedan vraćali na posao. ~

- e = Ki A 5]