Народно благостање

25. јуни 1938,

skih zemalia i tražio je да се икше ха vazdušne pošilike dodatak na redovnu tarifu. Isticano je da se u Nemačkoj prevozi avionima i ona pošta na koju nije plaćena specijalna VazZdušna tarifa, a Francuska ne naplaćuje dodatak za vazdušne pošilike u Belgiju, Holandiju i skandinavske zemlje.

КОЊУНКТУРА

— U Danskoj broj nezaposlenih koncem maja o. g. je iznosio 93.000 t.i. za 13.000 manje nego u aprilu ali za 19.000 više nego u maju 1937. Porast nezaposlenih prema laniskoi godini je posledica smanjenja rada građevinske industrije.

— Mađarsko ministarstvo trgovine i industrile obiavilo je izveštai o razvoju industrije iz kog se vidi da se depresija, zabeležena koncem 1937 u nekim granama, OVe gOdine pojačala. Aktivnost je opala naročito u velikim industriskim centrima, a održala se ili čak porasla u preduzećima koja rade za lokalnu potrebu. Kod nekih preduzeća povećale su se zalihe u magacinima. Sve je to dovelo do otpuštanja jednog dela radnika kod velikih fabrika.

— Polovicom juna o. ge. bilo je u Francuskoji 975.719 nezaposlenih radnika prema 939.367 u isto vreme 1997 |.ј. za 37.992 više.

— Komisija za proučavanje konjunkture u Švajcarskoi ocenila je stanje u industriji u ovoj godini kao »ioš zadovoljavajuće«, ali stanje u poljoprivredi zbog raznih nepogoda i uopšte izgleda za razvoj kao nepovolino. Broj nezaposlenih u aprilu je još bio ispod onog lanjiskog za 10.000 i iznosio svega 60.000, ali to smanjenje nezaposlenosti je sezonskog karaktera, jer je ograničeno samo na građevnu industriju. U drugim granama, naročito u tekstilnoj i industriji satova, Zaposlenost se smanjila. Indeks zaposlenia u prvom tromesečju о. g. (1999 = 100) iznosio ie 90 prema 102 u istom periodu prošle godine.

— U većem delu prerija u Kanadi jara pšenica zbog podzemne vlage je dobro izrasla i uopšte daje izgleda za boliu žetvu od laniske. U severnom delu države Alberta bilo ie suše i štete od raznih štetočina, naročito skakavaca. Žito а Istočnoi Kanadi je dobro. Razvoj privrede poslednjih nedelia pokazuje izvesnu stabilnost. Opšti indeks proizvodnje sredinom maja o. g. iznosio je 107,6, treće nedelje maja 108 a kraiem 1063 prema 109 u maju prošle godine. Кагмој рг!vrede pokazuje tendenciju pobolišanja i ako se ukloni neizvesnost u pogledu ravnoteže budžeta, ako se trgovinski odnosi u S.A.D. još pojačaju i ako žetva na zapadu bude dobra, privredna aktivnost u drugoj polovici o. g. može znatno da poraste. Prihodi željeznica su i dalje slabi. Za prvih 5 meseci o. g. čista dobit kanadske pacifičke željeznice iznosila ie svega 1,74 mil. dol. prema 5,49 mil. prošle, a kanadska narodna željeznica imala je deficit od 4,43 mil. dol. prema dobitku od 4,56 mil. prošle godine.

— Према извештају Сузора у априлу о. г. је било осигурано 705.875 радника и намештеника т. ј. за 21.566 више него у марту а за 43.813 или 6,62% више него у априлу 1937. Највећи пораст показују: индустрија дувана за 11.878 (64,52%), грађење жељезница, путева и водоградње 7.490 (24,31%/0), индустрија камена и земље 3.894, метална и машинска 3.493 (8,03%/о), трговина 3.034 (4,98%/0) и општински радови 2.082 (6,609). Смањење запослености показују: рударство за 424 и угоститељство за 402. Према априлу 1936 пораст запослености износи 107.012. Највећи пораст показују Оузори у Београду за 8.679, Љубљани за 6.522 M Дубровнику за 25.930. Рад су имали Сузори у Бањој Луци за 1.097 и у Сушаку за 1.258. Просечна обезбеђена надница је била 23,15 дин. т. ј. за 1,07 дин. више него лане, а за 0,07 дин, више него у марту о. г. Укупна зарада је била 408,26 мил. дин. према 394,63 мил. у прошлом месецу односно 365,15 мил. у априлу 1987.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411

— Prema podacima nemačkog instituta za proučavanje konjunkture industriiska proizvodnja u Nemačkoj poslednjih meseca se povećala. Indeks proizvodnje u aprilu O. #. (1998= 100) iznosio je 125, prema 1185 и istom mesecu prošle godine. Volumen proizvodnje 1937 bio je za !/s veći nego 1928. Pojedine industriiske grane nisu imale jednak porast. Tako proizvodnja sredstava za proizvodnju porasla je za 9,9/0, pogonskog materijala (uglja, gasa, elektriciteta, hemijska itd.) 1G,4%o, sredstava potrošnje za podmirenje elastičnih potreba za 6,29% i neelastičnih za 7%/0. Od 1932 dosada prevladavala je proizvodnja sredstava za proizvodnju, sada na prvo mesto dolazi produkcija sredstava za potrošnju. Udeo Nemačke u svetskoj industrijskoj proizvodnji iznOsio je u prvom tfromesečju o. g. 12,49» ргета 10,39 1936, 1 11,69». 1928.

H3 ПОСЛОНОГ СВЕТА

Zborovi akcionarskih društava

24 iuna — Jugoslavensko dioničarsko društvo za mlin i munjinu u Osijeku (redovan).

25 iuna — »Kristalum« d. d., veleprodaja stakla i porculana u Zagrebu (redovan). — »Sava« opće osiguravajuće dioničarsko društvo u Zagrebu (redovan).

26 juna — Senćanska parna pilana d. d. u Senti (redovan). 27 juna — Promeino akcionarsko društvo u Zagrebu (redovan). — Udruženi rudnici i talionice a. d. Zagreb (redovan). 28 juna — Jugoslavensko Fiat-Automobilno Prometno d. d. u Zagrebu (redovan).

30 iuna — Nekretnina dv d. Zagreb (redovan). — Gorica d. d. Zagreb (redovan). — Jordanovac d. d. Zagreb (redovan). — Tekstilna industrija Milan Prpić u Zaboku d. d. (redovan). Intercontinental & Caro i Jelinek Јисочјауепsko transportno d. d., Zagreb (redovan). — »Promet« d: d., Sušak (redovan). — Akcionarsko društvo »Aranđelović« u Beogradu (redovan). — Slavonske podravske željeznice d. d., Belišće (redovan). — »Resava« akcionarsko-industriisko preduzeće za preradu konoplje i svih vrsta mliva u Svilaincu (redovan). — Туогтшсе дгуепе robe ı DpOkućsiVa d. d. u Belišću (redovan).

2 dula _ J B Ulucći ad а. Zagreb (redovan).

3 јша — Таћеја međunarodno «#гапзрог тло dioničarsko društvo u Zagrebu (redovan).

5 jula — Hrvatska pučka štedionica d. d. u Pitomači (vanredan).

7 jula — Našička štedionica, Našice (redovan).

8 jula — »Orient« tvornica papirnate robe i grafičko

umetnički zavod d. d. u Novom Sadu (vanredan).

9 jula — »Gumitas« d. d. za tehničke i zdravstvene 'DOtrepštine u Zagrebu (redovan).

17 jula — Boljevačka Timočka banka u Boljevcu (redovan). Trgovački registar

Croatia kinematografsko d. d., Zagreb, upis članova upravnog odbora g. g.: Steiner Marije i Bruknera d-ra Josipa. — »interreklam« d. d. Zagreb, upis člana upravnog odbora g. Lakatoša Josipa. — »Nihag« d. d. za industriju i trgovinu drva d. d. Zagreb, upis članova upravnog odbora g. P.: Heinricha Otona, d-ra Valentekovića Aleksandra, d-ra Ulmanskogp Milana i Wolfa Marcela. — Pilot d. d. za građevnu industriju u Zagrebu, upis promene čl. 6 društvenih pravila. — Srpska kreditna banka d. d. SI. Brod, upis članova upravnog odbora g. g.: Žinića Steve, Medića Đure, Šinkovića Dragutina, Karanova Mite, Šalabalića Mirka i Umljenovića Andrije. — Srpska banka d. d. u Zagrebu, upis člana